NVO “Žensko pravo” održala je danas u Kosovskoj Mitrovici okrugli sto na temu “Međunarodni I nacionalni pravni okvir rodne ravnopravnosti”.
Učešće su uzele žene zaposlene u lokalnoj samoupravi, odbornice, predstavnice civilnog sektora, kao I međunarodnih organizacija.
Međunarodni pravni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti svoj razvoj počinje posle Drugog svetskog rata. To se desilo kada su se velike sile posle holokausta I svih drugih zločina dogovorile da osnuju Ujedinjene nacije.
“Ujedinjene nacije su bila odlična ideja. Sa druge strane, bez obzira na sve te povelje, razvoj ljudskih prava ide sporo”, ocenila je direktorka Ženskog orava, Ružica Simić.
“Univerzalna deklaracija o ljuduskim pravima je jedan opšti akt koji se razrađuje u zavisnosti od ciljne grupe. Ono što je važno jeste da je donet niz drugih konvencija o ljudskim pravima. Međutim, žene su videle da kroz njih ne mogu da ostvare svoja prava, pa su počele da se donose prosebne konvencije o ženskim pravima. CEDOW konvencija je obavezala države da donose ustave, tj. zakone koji će da razrađuju pitanja o rodnoj ravnopravnosti I nađu mehanizme kako da ta pitanja rešavaju”, kaže Simićka.
Govoreći o podvojenosti pravnog sistema na ovom prostoru, ona kaže da to je usklađenost Ustava, tj. zakona takva da nije važno u kojoj se zemlji ostvaruju prava.
“Bez obzira u kom sistemu ostvarujemo svoja prava, srpskom ili kosovskom, mi imamo zakonodavno-pravni okvir harmonizovan sa konvencijama. Ipak, u praksi mi moramo još mnogo da se borimo. Zakon može biti mrtvo slovo na papiru, ako mi ne insistiramo da se on primeni”, zaključila je direktorka.
Radmila Kapetanović, direktorka NVO “Kolo srpskih sestara” smatra da se mnoga ljudska prava ne ostvaruju na terenu, bez obzira na postojanje zakon ai konvencija koje to garantuju.
“Znamo da država mora da nam obezbedi ostvarivanje ljudskih prava, ali trenutno nije tako. Imamo Zakon koji štiti žene od nasilja, ali nemamo zaštitnika građana, nemamo Sigurnu kuću, ne verujemo institucijama, niti hoćemo da prijavljujemo nasilje, jer, opet, ne verujemo institucijama. Znači, imamo zakon koji vrlo slabo koristimo. Mi moramo da se upoznamo sa zakonima, I da tražimo, da zahtevamo ostvarivanje naših prava”, poručila je Kapetanovićka.
Okrugli sto “Međunarodni I nacionalni pravni okvir rodne ravnopravnosti” održan je kao jedna od aktivnosti u okviru projekta “Povećanje učešća žena na mestima odlučivanja I u politici na severu Kosova”, koji je finansirao ATRC.
