Ružica Simić
Momčilo Arlov
Željko Tvrdišić
Željko Tvrdišić
Aleksandra Milošević
Debata na temu “Saradnja medija I NVO sektora” održana je 28. oktobra 2015. godine u EU Info Centru u Kosovskoj Mitrovici, kao deo projekta „Strengthening democratic social practices within northern Kosovo through indeendent media“, koji sprovodi NVO Radio Mitrovica Sever, a finansira Ambasada SAD-a.
Panelisti su bili novinarka Aleksandra Milošević (Radio Mitrovica Sever), direktorka NVO Žensko pravo Ružica Simić, novinar Željko Tvrdišić (Kontakt plus radio) i Momčilo Arlov (Istraživačko-analitički centar).
Cilj debate bio je da se ukaže na važnost saradnje medija i NVO sektora zarad efikasnijeg uključivanja civilnog društva u procese od opšteg značaja. Sa druge strane, panelisti su se složili da saradnja između ova dva sektora može i mora biti poboljšana.
Aleksandra Milošević istakla je da su mediji kanal putem koga sve organizacije široj javnosti predstavljaju svoje ideje i zahteve, te da uz pomoć javnog mnjenja utiču na odluke centara moći.
Ona smatra da se mora napraviti razlika između komercijalnih i nekomercijalnih medija i njihovog kvaliteta.
“Svrha je da se čuje glas ljudi koji žele da unaprede naše društvo. Zato bi moja poruka bila da ne budemo lakoverni i da se trudimo da prepoznamo pravi glas. Nekada je u većini lošeg teško prepoznati ono što je dobro. Ako ste kao mediji uspeli da povežete javnost sa onim što rade ljudi iz nevladinih organizacija i te informacijeprenesete putem svojih radio-talasa, na stranicama svojih novina ili putem televizijskih emisija, onda je to što radite vredno i što ostavljate iza sebe, i činiti dobro za društvo”, kaže Milošević.
Direktorka NVO “Žensko pravo” Ružica Simić osvrnula se na to kako mediji tretiraju žene, ali i na upotrebu rodno-senzitivnog jezika.
“Putem brojnih emisija, mi utičemo na unapređenje stavove i poboljšanje položaja žena u sruštvu. Većina listova ženskim temama smatra isključivo modu, kupovinu ili kulinarstvo. Žena sportistkinja u medijima skoro i da nema. Mislim da sve ovo ipak odražava stvarno stanje stvari i da političku moć ipak drže muškarci. Žena ima i u politici, ali se vrlo retko rade ozbiljni intervju sa tim ženama. O njima se uglavnom govori kroz njihovo odevanje, da li su elegantne, i koju dužinu suknje nose. Mediji moraju mnogo vise da rade na tome”, poručuje Ružica Simić i dodaje da “ako žena nema u jeziku i medijima”, onda ih nema nigde, apelujući na predstavnike medija da kada govore o profesijama žena, vode računa o rodno-senzitivnom jeziku. U tom cilju, NVO Žensko pravo organizovala je radionicu na temu prezentacije žena u medijima, koju će ponoviti početkom meseca novembra.
Momčilo Arlov, direktor Istraživačko-analitičkog centra, rekao je da bez aktivnog angažovanja civilnog sektora, i njihovog iznošenja u javnost bitnih informacija, nema pravog učinka za građane.
“Vi ste tu da zastupate građane. Ne interese i stavove Vlade ili donatora, već isključivo interese građana. Dopreti do većeg broja ljudi ne zahteva posebne fondove, ukoliko imate dobru organizaciju sa medijskim organizacijama.ukoliko imate podatke o korupciji, dovoljno je da te podatke uz dovoljnu dozu hrabrosti kao civilni aktivisti izložite pitem medija, i mediji će vam uvek izaći u susret, jer i oni postoje da bi izveštavali o onome što je u interesu građana”, rekao je Arlov.
Kao jedan od problema, Arlov je naveo nepostojanje istraživačkog novinarstva na severu Kosova. Takođe, Arlov smatra da je netransparentnost pojava u čijem suzbijanju ne učestvuju ni mediji, ni civilni sektor, čija bi saradnja po ovom pitanju bila nužna.
Arlov se osvrnuo na Briselski dogovor, koji je u celini ocenio kao netransparentan. Zajedničkim nastupom I udruživanjem, nevladine organizacije I mediji imaju mogućnost da dođu do neophodnih informacija I po ovom pitanju, kaže Arlov I napominje da građani u ovom procesu nemaju mogućnost da sami dođu do informacija koje su za njih važne.
Željko Tvrdišić, novinar i urednik Kontakt plus radija smatra da saradnja između medija i nevladinog sektora postoji, ali da je na izuzetno niskom nivou. On smatra da se učinak nevladinih organizacija bez medija svodi na ispunjavanje forme, ali ne i sadržaja i dodaje da događi koje organizuje nevladin sektor uglavnom nemaju odjek u javnosti, te da su u rad organizacija upućeni zaposleni i eventualno kolege iz istog sektora.
“Kada su u pitanju mediji, ono što je problem je nedostatak institucionalne podrške. Dok je bilo podrške, mediji su mogli da se bave temama od značaja za javnost, a sada je te podrške sve manje. Ja sam skeptičan i bojim se da za dve do tri godine na Kosovu nećete imati nijedan medij na srpskom koji će biti respektabilan, i koji će govoriti ono što javnost treba da zna”, ističe Tvrdišić.
“Nevladine organizacije moraju da shvate da je njihov interes da neko sazna o tome što oni rade. Rekao bih da predstavnici nevladinog sektora ne shvataju dovoljno značaj medija, i da moraju poraditi na tome. Zajednički cilj medija i nevladinog sektora je da stvari menjaju na bolje, i to mogu uraditi mnogo bolje ukoliko nastupe zajedno u rešavanju određenog problema”, smatra Tvrdišić.
“Nadam se da će se saradnja između nevadinog sektora i medija u budućnosti poboljšati”, zaključio je Tvrdišić.
Debati je prisustvovalo oko 40 predstavnika medija, nevladinih organizacija i američke ambasade.
