Književno-naučna tribina “Književna prošlost i sadašnjost na prostoru jugoistočne Srbije” održana je u Studentskom klubu u Severnoj Mitrovici.
Na tribini su govorili prof. dr Goran Maksimović, prof. dr Mirjana Bojanić Ćirković i dr Mirjana Bečejski.
Kako je istakla dr Mirjana Bečejski, tribina je bila posvećena predstavljanju tri značajna rezultata ovog projekta, a to je knjiga „Putokazi sa juga“ autora Gorana Maksimovića, „Usmena svedočanstva Topličana u Drugom svetskom ratu“ Mirjane Bojanić Ćirković kao i edicije „Kanon“.
Ova izdanja, prema njenim rečima, iz različitih uglova otvaraju isto ključno pitanje a to je na koji način danas čitamo i vrednujemo književno nasleđe juga ali i kako pojedina dela, nepravedno skrajnuta i dugo izvan fokusa ponovo vraćamo u okvir književnog kanona.
“Ono što je bitno naglasiti je da projekat nije strogo omeđen prostorom jugoistočne Srbije već zahvata i staru Srbiju, kulturni i književni prostor stare Srbije i Severne Makedonije, Kosova i Metohije i bliskih kulturnih i književnih područja“ rekla je Bečejski.
Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu prof. dr Goran Maksimović objašnjava da se pojam književne prošlosti i sadašnjosti jugoistočne Srbije ne može posmatrati u okvirima savremenih administrativnih granica već pre svega u širem istorijskom kontekstu. Kako je naveo, reč je o kompleksnom južnomoravsko-vardarskom i kosovsko-metohijskom, odnosno starosrbijanskom prostoru, koji se prostire sve do Soluna i Egejskog mora, a na istoku obuhvata područje do Dunava, Negotina i Kladova.
Jugoistočni prostor Srbije, kako je istakao, odlikuje se izrazitom jezičkom specifičnošću, što se snažno odražava i na književno stvaralaštvo, od srednjovekovnih tekstova, preko dela nastalih između 15. i 18. veka, pa sve do književnosti 19. i 20. veka i savremenih autora.
„To je jedan veoma značajan prostor koji je u jezičkom smislu veoma specifičan a i onda naravno i u književnom smislu još od srednjevekovnih tekstova koji su nastajali na tom prostoru pa književnog stvaralaštva od 15. do 18. veka, pa smo stavili pažnju na 19. i 20. vek pa sve do savremenih pisaca sa tog prostora. Mogu vam reći da svi primeri, i ovih starih književnih tekstova koji vode poreklo sa južnomoravskog vardarskog prostora, i novije i najnovije književnosti, pokazuju da je i taj jezik svom dijalektskom potencijalu a potom i pisci i teme koje su obrađivali, stvorio jedan idealan ambijent za vrhunska umetnička dela“ rekao je Maksimović.
Stevan Sremac, Bora Stanković, Anđelko Krstić, Branko Miljković, Saša Hadžitančić, Tihomir Nešić, Radosav Stojanović, Damir Jocić, Goran Stanković, samo su neka od imena koja su zaslužna za razvoj književnosti i kulture tih prostora, dodaje Maksimović.
„Jednostavno, imamo jedan veoma bogat književno dinamičan intenzivan život sa velikim brojem književnih časopisa. Naša istraživanja su vezana i za “Crkveni glasnik”, koji je izlazio u Leskovcu od 1887. do 1889. godine, a koji je dobrim delom bio i književni časopis, Slava u Nišu 1896. godine, i čitav niz veoma važnih i dragocenih književnih časopisa. Vodili smo računa i istraživali institucije kulture, pokretanje pozorišnog života u Nišu 1884. godine, i osnivanja prvog stalnog pozorišta iz kog je izraslo i današnje Narodno pozorište. Odmah po tom snažnom uticaju i dejstvu u Nišu, razvija se i pozorište u Leskovcu, Prokuplju, Pirotu, Vranju, Zaječaru, tako da čitav ovaj prostor doživljava jednu kulturnu renesansu, naročito posle 1887. godine, nakon oslobođenja tog regiona od Turaka, a onda kroz različite načine kroz 20. vek“ rekao je on.
Prof. dr Goran Maksimović kaže i da je književna prošlost u velikoj meri uticala na sadašnjost.
„Moglo bi se reći da nigde ne postoji dinamična i živa veza između prošlosti i sadašnjosti kao na prostoru jugoistočne Srbije. Rekao bih da ne postoji ništa u savremenoj književnosti što već nije doživelo svoje forme i oblike u starim periodima od srednjevekovne književnosti, od ranog srednjeg veka i prvih oblika srpske pismenosti, knjiga i književnih tekstova, pa sve do savremenih dela koja su na različite načine pohranila iskustva i podstakla savremene pisce da stvaraju u duhu prošlosti, žive prošlosti ovoga prostora“ naveo je Maksimović.
On dodaje da kontinuitet između tradicionalne i moderne književnosti na prostoru jugoistočne Srbije postoji i ocenjuje da je on uvek aktuelan i prisutan.
„To ne znači da je to dovoljno i da ne bi moglo više da se uspostavlja ta živa veza između savremenosti i prošlosti. Verujem da svaki književni tekst i svako književno stvaranje mora da vodi računa o nečemu kao što je nasleđe, što je prethodnica, što je i neka vrsta duhovnog predznaka što je poteklo sa nekog prostora i na čemu mi gradimo svoj duhovni identitet. Nove generacije se u onoj meri osamostaljuje i postaje originalna, samo na onom obliku na kojem je sposobna da prepozna, upozna, sagleda i u svoj duhovni život uključi prošlost“ navodi Maksimović.
Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu prof. dr Mirjana Bojanić Ćirković govorila je monografiji „Moralni svedok“ u kojoj su sabrana usmena svedočanstva Topličana u Drugom svetskom ratu i predstavila rezultate terenskih istraživanja.
„Građa koju sam skupljala godinama i koja je štampana u dve knjige, je folklornog karaktera, to se zove i usmena istorija, ali ja nisam strogo išla ka tom žanru, već sam išla više ka intenciji koju osetim kod kazivača kada razgovaram sa njima. Moja pitanja nisu usmerivačka, zato što sam između ostalog i naratolog, zanima me kako ta priča teče, kako će oni pristupiti temi Drugog svetskog rata. Pitanja su najjednostavnija, čega se svega sećate u vezi sa Drugim svetskim ratom, jer oni na različite načine oblikuju svoje priče. Priče su pričane na tri dijalekta, koliko ih je u Toplici, i verodostojna su i sa te jezičke strane“ rekla je između ostalog Bojanić Ćirković.
Posetioci tribine imali su priliku da se upoznaju sa raznovrsnim izdanjima proisteklim iz projekta, od zbornika posvećenih stvaralaštvu Radeta Drainca i Branka Miljkovića, do knjiga objavljenih u okviru edicije „Kanon“, a koja obuhvata reprezentativna dela srpske književnosti od srednjeg veka do savremenog doba. Bilo je reči i o piscima koji su svojim delima i vrednostima ostali na marginama istorije književnosti.
Projekat „Književna prošlost i sadašnjost na prostoru jugoistočne Srbije“ se od 2018. godine realzuje na Filozofskom fakultetu u Nišu, u okviru rada ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti.
Organizator književno-naučne tribine je Institut za srpsku kulturu Priština – Leposavić.
