Priča o reproduktivnom zdravlju je uvek aktuelna i nužna. Kakva god da je statistika, uvek se polazi od činjenice da je broj ljudi koji pate od polno prenosivih bolesti veći nego što statistike prikazuju. Edukacija i prevencija, glavni su zadaci zdravstvenih radnika, humanitarnih organizacija, ali i celokupnog društva.
Iako smo uveliko u 21. veku, ljudi i danas osećaju nelagodu da odu i iskontrolišu se, kaže aktivista Aleksa Kabašić.
“Promovisanje odgovornog društvenog ponašanja, edukacija o zaštiti i redovnim preventivnim pregledima i samopregledima ključne su za zdraviju budućnost. Svako ima pravo na pristup informacijama koje će sačuvati zdravlje i dostojanstvo mladog čoveka”podvlači naš sagovornik.
Humani papiloma virus (HPV) je najčešća polno prenosiva infekcija, kojom se većina seksualno aktivnih osoba zarazi tokom života. Postoji preko 200 tipova, a prenose se direktnim kontaktom kožom. Dok većina infekcija prolazi sama od sebe, visokorizični tipovi (najčešće 16 i 18) mogu izazvati rak grlića materice, anusa, grla i genitalija. Vakcinacija je primarni oblik prevencije.
Statistika o tome ne postoji. Ponekad je moguće doći do nekih sporadičnih podataka koji se oslanjaju na lično iskustvo lekara, ali zvanične statistike a posebno objedinjene sa celog područja Kosova, ne postoje.
Ista je situacija i sa brojem zaraženih HIV-om. Ljudi se nerado testiraju jer se plaše stigme.
Važno je da se u javne tribine i diskusije uključi što veći broj ljudi, smatra Kabašić, jer jedino zajedničkim delovanjem moguće je izgraditi društvo bez diskriminacija i predrasuda.
“Mnogo je ljudi koji su zaraženi ali to ne znaju, jer se nisu nikada testirali. Postoje neki podaci na Kosovu i Metohiji gde je 2021. godine rađena neka statistika, ali verujemo da je taj broj veći zbog neredovnog testiranja. Ako ste davalac krvi, tu ljudi mogu da saznaju svoj HIV status. Kratko traje taj proces testiranja. Krv se uzima ili iz vene ili iz prsta i sve kratko traje” kaže Kabašić.
Testiranje na sve polno prenosive bolesti se preporučuje svima koji su seksualno aktivni, ali valja znati i da su neke profesije zbog svoje prirode, izloženije transmisiji – poput zdravstvenih radnika, stomatologa, pa se njima savetuje blagovremeno testiranje bez obzira na seksualnu aktivnost.
Pozitivno je to što mlađe generacije daleko više znaju od starijih. Generalno ranije sazrevaju, ali ranije i stupaju u seksualne odnose, za koje ipak, nisu dovoljno zreli.
“Generacije koje sada imaju dvadesetak i više godina u sve to ulaze bezbedniije. Sve mlađe generacije u seksualne odnose stupaju sve ranije, dok još nisu svesni svog tela dok još nisu sigurni u svoju seksualnost i u svoje telo. Seks se tretira kao neki hobi, dok se ranije smatrao najvišim stepenom intime između dva ljudska bića” priča Kabašić.
Naglašava i da reproduktivno zdravlje i naš odnos prema njemu, duboko utiču na mentalno zdravlje osobe. Što je mlađa, taj uticaj je jači.
“Zanimljivo je koliko su mentalno zdravlje i seksualnost čoveka povezani sa na primer sajber nasiljem, sa problemom seks – trafikinga, odnosno trgovinom ljudima u cilju pružanja seksualnih usluga, sa porno sadržajima koji se dele putem interneta i međusobno. Sve to utiče na mentalno zdravlje, ali i čini da se mladi ranije osete zrelim za stupanje u seksualne odnose, iako ne znaju dovoljno i nisu spremni” .
Sa pomeranjem starosne granice na niže kada je reč o započinjanju seksualnih aktivnosti, automatski se podiže broj slučajeva neželjenih tinejdžerskih trudnoća.
“Neželjene tinejdžerske trudnoće su sada na našem području najzastupljenije u periodu od 16 do 18 godine” napominje Kabašić.
To dokazuje da i kada znaju sve, ne primenjuju znanje. Naš sagovornik kaže da na nivou Srbije 13% mladih uzrasta od 16 do 25 godina, imaju seksualne odnose sa kondomom, pokazalo je istraživanje iz 2022. Ostali su u riziku.
“Čak i oni ga koriste verujući da kondom štiti od neželjene trudnoće zanemarujući njegovu ulogu u očuvanju reproduktivnog zdravlja. Pregledi kod lekara su im dostupni ali ih ne koriste. Postoji tu stigma, osećaj sramote, da će to da ode u javnost”.
Ipak, najvažnije je setiti se da je beskrajno važno obratiti se lekaru na vreme. Preventivni pregledi su od neprocenjivog značaja.
Ovaj sadržaj Radio Mitrovica sever realizuje uz podršku Populacijonog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA).