Prva samostalna izložba mladog likovnog stvaraoca Vuka Đurića „ Portreti disidenta“ otvorena je sinoć u galeriji „Akvarijus“, u Kosovskoj Mitrovici. Izložba je nagrada koju je Đurić dobio kao pobednik prvog ciklusa „Likovnih okršaja“, održanih u ovoj galeriji od oktobra 2016. do marta 2017. godine.
Svoje radove, Đurić jeizložio duž cele ulice Strahinjića Bana, oslikavši sve slobodne zidne površine koje su od ove male i neugledne ulice, stvorile nesvakidašnju galeriju na otvorenom. U samoj galeriji, izložene su slike, crteži i instalacije.
Posetioci su bili u prilici da vide kako jedan „apolitični disident“ doživljava sebe u ovovremenom društveno-politićkom karuselu a koji on evidentno proživljava kao najtežu zubobolju, najogavniju halitozu,kao nevinu i cakleću belinu nepovratno uništenu nekrotičnim lezijama. Jednostavno rečeno, kao bol i smrad. Zapravo, na izložbi smo našli autoportrete, našli smo i kritičku pozu, našli smo i slikara ali disidenta, u pravom smislu te reči, nije bilo.
Vuk zaista ima kritički stav ali ne konkretno prema društveno-političkom momentu (što je neophodno jednom disidentu), već prema sebi izobraženom tim momentom. On bez imalo ustezanja, pokazuje šta misli o čoveku u koga se razvio u tim datim okolnostima. I to mišljenje nije nimalo lepo.
„Ovaj kontekst je jako ružan. Estetski, sve je ružno. Jer se ja tako osećam. Ja sam prljav čovek,ružnih misli i svako može da se pronađe u ovim radovima. Negde mislim, da smo svi u duši takvi“, objašnjava Đurić svoju samospoznaju i onaj sindrom „majmun i ogledalo“ prisutan kod svih koji se ne slože sa njim.
Od motiva na njegovim delima, najzastupljeniji i najupečatljiviji su zubi, po pravilu krupni, paradontopatični i zahvaćeni cirkularnim karijesom.
„Zubi su moja najveća fobija. Sama pomisao da treba da otvorim usta i pustim nekog da tamo radi nešto me užasava. To je po mom mišljenju najosetljiviji i najintimniji deo ljudskog tela. I upravo svom strahu teram inat na ovaj način“, objašnjava Vuk.
Bilo da se bavi muralom, crtežom ili slikom, Đurić se bavi estetikom ružnog.
A opet, bilo da se bavi papirom, platnom ili lepenkom, on uporno slika zid koji je, kako izgleda, njegov omiljeni medij.
„Fasade oslikavam pod pseudonimom Endo sa Stefanom Stojanovićem čiji je pseudonim Sleš. Ta izložba je uvek otvorena. Ulično slikarstvo je već ušlo u istoriju savremene umetnosti i trebalo bi jednog dana da postane i redovni predmet na fakultetu likovnih umetnosti“, kaže Đurič.
Vuka svi Mitrovčani znaju. I svi su bili na njegovoj izložbi a da toga nisu ni svesni. On je, sa svojim kolegama, autor gotovo svih murala i grafita kojima su oslikane mitrovačke fasade. Najpoznatiji i najomiljeniji su oni u pasažu kod „Sreza“ – Sahara i džungla. Iako fizički, razdvojeni, oni su tematski vezani.
„Oni predstavljaju Mitrovicu. Leti kada nema studenata, grad liči na pustinju a zimi kada su svi studenti tu, podseća na džunglu“, kaže Đurić i najavljuje megalomanski poduhvat koji bi trebao da počne uskoro a to je mural na fasadi zgrade u visini četiri sprata. Za to im je potrebna finansijska podrška a sve što je dosad raženo, plaćali su sami.
Iako priznaje da mu je izlaganje u galerijama dosadno, Vuk posebnu zahvalnost i priznanje odaje galeriji „Akvarijus“ na čelu sa akademskim slikarom Miljanom Bulatović koja je idejni tvorac „Likovnih okršaja“.
„ To je odličan koncept koji animira mlade ljude da stvaraju,takmiče se i da iznose svoje ideje i mišljenja“, kaže ovaj student završne godine Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici.
Ovom izložbom, zvanično je zatvoren prvi ciklu „Likovnih okršaja“. Njegov idejni tvorac Miljana Bulatović kaže da je misija projekta bila pronaći način da se afirmišu i podstaknu mladi stvaraoci koji su odlični ali još uvek nespremni za neke velike galerije.
„I mi organizatori i oni koji su večeras bili ovde, moramo da priznamo da je zadatak koji su oni imali i koji je u početku podrazumevao okršaj i igru, sada već jedna ozbiljna priča, ozbiljna postavka iza koje stoji veliki trud. Toliko murala, dobrih slika, instalacija, sama izložba toliko je sadržajna da to zaista više nije igra“, kaže Bulatović i ne zaboravlja da je najveću podršku za realizaciju ove ideje galerija dobila od akademskog vajara prof. dr Velimira Karavelića.
Izložbu je, pored autora i organizatora, otvorila docent Ljiljana Šunjevarić sa Fakulteta umetnosti prištinskog univerziteta.
Novi ciklus likovnih okršaja počeće pre Vaskrsa, najavljuju organizatori.
