U punoj sali Doma kulture „Gračanica“ sinoć je premijerno prikazan dokumentarno-igrani film „Božović“, posvećen životu i stradanju jednog od najznačajnijih srpskih književnika Grigorija Božovića, čije je delo decenijama bilo potisnuto iz javnosti. Priču o njegovom životu, stradanju i neprolaznoj reči ispričala je autorska ekipa okupljena oko producenta Milana P. Kićevca i reditelja Boška Milosavljevića.
U realizaciji filma „Božović“ učestvovali su kao naratori glumci Petar Božović, Nebojša Cile Ilić i Bojan Žirović. U ulozi Grigorija Božovića pojavljuje se njihov kolega Bojan Ivković. Direktor fotografije je Dušan Petković, a montažer Goran Mijić. Muziku je uradio autor iz Bosne i Hercegovine koji se potpisuje kao Kulin ban.
Tandem Kićevac/Milosavljević već dugo radi zajedno. Prethodno ostvarenje koje su zajednički realizovali je film „Dobročinitelj“ o Simi Andrejeviću Igumanovu, jednom od najznačajnijih srpskih zadužbinara 19. veka.
Ovoga puta su na filmsko platno doneli priču o Grigoriju Božoviću. Podsetimo, Narodno pozorište u Prištini je 2022. prema tekstu Miloša Latinovića, a u režiji Branka Popovića izvelo komad „Usud po Grigoriju“.
Kićevac: Mi svoje heroje ne slavimo
Grigorije Božović je bio profesor, političar, reporter, novinar i pisac koga su hvalili širom Evrope, ali i na drugim kontinentima.
Međutim, pred sam kraj Drugog svetskog rata Vojni sud Komande grada Beograda ga je osudio na najtežu kaznu zbog navodnog „zločina izdaje“ iz 1942. godine. Zaslužni srpski nacionalni radnik i književnik streljan je uoči Božića 1945. godine u podrumima jednog zatvora u Beogradu. Njegov književni opus dugo je ostao gotovo potpuno nepoznat široj publici.
„Usud naš je takav da, nažalost, mi heroje svoje ne slavimo, iz razno-raznih razloga. Istina o ovom velikom čoveku je dugo čuvana. Samo su izuzetno pažljivi istražitelji znali ko je Grigorije Božović. Nažalost, deca u školi, ja pripadam njima, za njega nikada nisam čuo u svom obrazovanju do nekih početaka devedesetih godina“, kazao je producent filma „Božović“ Milan P. Kićevac.
On je dodao kako se nada da će „ova filmska priča dati jedan mali doprinos da ovaj veliki čovek dođe na mesto koje zaslužuje“. Kićevac se zahvalio svima koji su pomogli da se film realizuje, posebno mitropolitu raško-prizrenskom Teodosiju na blagoslovu i podršci.
Milosavljević: Film su podržali različiti zanimljivi ljudi
„Snimali smo ovaj film dugo i trudili se. Voleo bih da vam se dopadne“, rekao je publici u gračaničkom Domu kulture uoči premijere reditelj filma Boško Milosavljević.
„Film pokazuje jednu sponu našeg naroda ili nekih pripadnika našeg naroda sa Rusijom. Grigorije Božović je školovan u Rusiji, to ne treba zaboraviti. Bez obzira na političke okolnosti koje mogu biti ovakve ili onakve, ostaje i ta veza u ovom filmu“, naglasio je Milosavljević.
Po zanimanju profesor srpskog jezika i književnosti, reditelj je, podsećajući na reči Lava Tolstoja da je „govor dobar kad je kratak, a konopac kad je dug“, naveo da je vrlo zadovoljan ovim ostvarenjem.
„Radujem se i zbog još nekoliko razloga. Što su ovaj film iz svojih registara podržali različiti zanimljivi ljudi, glumci, naučnici, studiozni proučavaoci“, kazao je Milosavljević, zahvalivši se prisutnima.
O liku i delu Grigorija Božovića u njegovom dokumentarno-igranom filmu, između ostalih, govore: prof. dr Milo Lompar, prof. dr Dragiša Bojović, dr Sena Mihailović, dr Milutin Živković, dr Srđan Cvetković, Gojko Božović i Milan Anđelković.
Rakočević: Božoviću moramo da se vraćamo
„Grigorije Božović je Ivo Andrić srpskog juga“, kazao je novinar, pesnik i direktor Doma kulture „Gračanica“ Živojin Rakočević.
Duhovnost, umetnost, svetinje, sloboda, život i položaj naroda, politika, novinarstvo, sve je to „stalo“ u Grigorija Božovića.
„Od Andrića ga razlikuje jedno, nije znao da se čuva. Andrić se čuvao i Andrić je čekao. Grigorije Božović je u svemu što je radio sagoreo. I zato danas, ovoliko vremena kasnije, moramo da se upoznajemo sa njim. Ne moramo da mu se vraćamo zbog njega, nego zbog sebe, da bismo odredili svoj položaj u svetu“, rekao je.
On je dodao da je čuveni srpski pesnik, književni kritičar, prevodilac i diplomata Stanislav Vinaver za Grigorija Božovića napisao da ga krasi „plemenita objektivnost u kojoj se prevazilaze sopstveni bolovi“.
U delima Grigorija Božovića, kao ni na jednom drugom mestu, upečatljivo su prikazani sudbina i suživot ljudi na Kosovu i u Makedoniji, život Srba, Albanaca, Goranaca, Turaka i Bugara, njihove kavge, sukobi i krvave borbe, ali i slike čojstva i junaštva koje nisu samo srpske, već su prepoznate i kod drugih naroda.
Rakočević se zahvalio prisutnoj publici na interesovanju za premijeru ovog dokumentarno-igranog filma. Posebnu zahvalnost je uputio članovima porodice Božović koji su joj prisustvovali.
Iguman Andrej: Podsticaj da Božović vaskrsne u našoj istoriji i književnosti
Grigorije Božović je bio izuzetno vezan za manastir Crna Reka u koji je često dolazio. Jedna njegova pripovetka se zove „Neobičan mučenik“ i dešava se upravo u Crnoj Reci, podsetio je prisutne iguman te obitelji arhimandrit Andrej (Sajc).
„Njegovo delo je bilo zakopano, da tako kažem, ispod naslaga kleveta, laži, zaborava. I jako mi je drago da postoje ljudi koji se trude da čine to Božje delo, da iz ovih naslaga kleveta, laži i zaborava izvlače dela tih ljudi koje smo mi nekako zaboravili. Čini mi se da nijedan narod se nije više ogrešio o svoje pretke nego, možda, Srbi. Grigorije Božović je konkretan primer za to, a ima i drugih“, kazao je on.
Crnorečki iguman Andrej je podsetio da je Grigorije Božović bio i njegov i kolega episkopa Teodosija, jer je učio u Prizrenskoj bogosloviji, a potom bio i njen profesor.
Film „Božović“ koji, kako su organizatori projekcije u Gračanici naveli, spaja dokument i umetnost, prošlost i sadašnjost realizovan je uz podršku Domova kulture „Gračanica“ i „Stari Kolašin“ u Zubinom Potoku, kao i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Inače, zahtev za rehabilitaciju Grigorija Božovića podneo je januara 2008. njegov rođak, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Mitrovici dr Marinko Božović. Odeljenje za rehabilitaciju Okružnog suda u Beogradu donelo je maja 2008. rešenje kojim je taj zahtev usvojen, pa je Grigorije Božović, ugledni književnik, nacionalni radnik i reporter Politike pre Drugog svetskog rata tom prilikom i rehabilitovan.
