Godina na izmaku, na Kosovu će biti upamćena kao period izražene političke i institucionalne krize. Od parlamentarnih izbora u februaru, na Kosovu nije stvorena optimalna politička klima za neometano formiranje organa vlasti na najvišem nivou, što je kao posledicu ostavilo gotovo u potpunosti blokiran kosovski sistem. U kombinaciji sa krizom u centralnoj Srbiji, ovaj institucionalni vakuum je zakočio i dijalog u Briselu.
Kao izuzetno važan politički momenat iz 2025. godine, izdvaja se povratak srpskih predstavnika, konkretno Srpske liste, na vlast u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova.
Beleži se i viši nivo stranačkog pluralizma u srpskoj zajednici, koji nije značajno uticao na ishod parlamentarnih I izbora za gradonačelnike. Lokalni parlamenti su pak, sada malo raznolikiji, pa će se u narednom periodu, za skupštinskim govornicama čuti i drugačija mišljenja.
Prema analitičarskim tumačenjima političkih tendencija, bez obzira na to što je taj povratak opisivan kao istorijski i uprkos tome što nas pred sam kraj godine opet očekuju izbori, srpska zajednica ne bi trebalo da se nada drastičnim i značajnim promenama. I sledeća godine, će se kao franšiza, samo nadovezati na ovu – puno zapleta, premalo izgleda za izlazak iz krize.
Šta je obeležilo 2025. godinu?
Politička polarizacija je glavna odlika godine za nama. Za Srbe je ovakva situacija posebno problematična. Na vlasti je, makar formalno u tehničkom mandatu, ostala vlada koja je u prethodnom periodu imala izrazito negativan odnos prema srpskoj zajednici – i taj pristup se, kako primećuje analitičar Aleksandar Šljuka, nije promenio.
Upros odluci da se vrate u političke tokove, položaj Srpske liste i srpskih predstavnika generalno je oslabljen. Razlog tome su dešavanja iz prethodnih godina i nedovoljno reformisanje same Srpske liste.
“Srpskoj listi je neustavno onemogućeno da ima zamenika predsednika Skupštine iz svojih redova, a zbog neuspeha formiranja vlade i dalje nema predstavnike u izvršnoj vlasti, što održava tendenciju opstruisanja Srpske liste i dovođenja na pozicije odlučivanja kadrova lojalnih Prištini” naglašava Šljuka.
I politikolog Ognjen Gogić smatra da politička kriza koja je tokom poslednjih godinu dana dovela do tri izborna procesa, ukazuje na duboku podeljenost unutar albanskog političkog spektra i odsustvo kapaciteta za postizanje dogovora i konsenzusa. A koliko je ta podeljenost duboka, najbolje pokazuje činjenica da je sama konstitutivna sednica trajala pola godine – od sredine aprila od sredine oktobra. Sve to, pratila je kontinuirana upitnost Kurtijevih političkih poteza.
“Kosovom od tada upravlja tehnička Vlada Aljbina Kurtija koji je istovremeno i poslanik. U međuvremenu su donete i brojne pravne odluke čiju su ustavnost i zakonitost osporavali Ustavni i Vrhovni sud” kaže politikolog i postavlja pitanje zašto se sa raspisivanjem novih parlamenatrnih izbora čekalo pola godine.
Dakle, formalno, Srbi se jesu vratili i u lokalne institucije, ali njihov stvarni uticaj zavisiće od odnosa sa Prištinom, gde se i dalje nalazi administracija koja im nije naklonjena.
Partijski pluralizam značajno izraženiji
Sudeći po dinamici dva izborna procesa koja su održana tokom ove godine, Gogić ukazuje i na to da su oni pokazali povećanje partijskog pluralizma unutar srpske zajednice. Na parlamentarnim izborima učestvovalo je šest opcija, dok je na lokalnim bilo čak i više, s tim da su se učesnici razlikovali od opštine do opštine.
Na predstojećim parlamentarnim izborima kandiduju se tri grupacije. Dve su se i dosad pojavljivale kao deo vlasti. To su Srpska lista, koja politički dominira u srpskoj zajednici i ima vlast na lokalnom nivou, i partija Nenada Rašića „Sloboda, pravda i opstanak“, koja je deo vlasti na centralnom nivou u Prištini. Pored njih, ovog puta, kandiduje se i jedina opoziciona grupacija Kosovski savez, formirana pred lokalne izbore.
“Ovo ukazuje da su se opozicione grupe u velikoj meri istrošile. U prethodna dva izborna ciklusa nastupale su u više kolona, razjedinjene, nisu ostvarile značajne rezultate, ali su zato potrošile su značajne resurse. Pred ove izbore pokušavale su da se ujedine i dogovore o zajedničkom nastupu, ali to nije bilo moguće, pa su odustale i od samostalnog učešća. Makar su izbegle da ponove istu grešku” smatra Gogić.
Šte će doneti 2026?
Pred nama je, realno gledano, godina koja ne obećava mnogo. Predstojeći vanredni parlamentarni izbori neće doneti iznenađenja, smatra Gogić.
“Jedina neizvesnost pred predstojeće parlamentarne izbore postoji u pogledu toga da li će Srpska lista imati svih deset mesta u kosovskom parlamentu. Jedino Rašićeva stranka može da okrnji monopol Srpske liste i eventualno osvoji jedan do dva mandata”
Takođe,i naredni period će obeležiti loša saradnja albanskih partija sa Srpskom listom I to će u postizbornom periodu biti naročiti izazov.
“Taj jaz će posebno biti izražen prilikom izbora potpredsednika skupštine i imenovanje ministra iz srpske zajednice, što predstavljaju ustavne obaveze. Takođe, od Srpske liste može zavisiti i formiranje parlamentarne večine, kao i izbor predsednika Kosova koji predstoji u martu 2026. godine” kaže Gogić.
Ako se taj razdor ne prevaziđe, albańskim partijama će biti dodatno otežano da zaokruže formiranje institucija.
Šljuka smatra da ukoliko se zadrži sadašnji trend, Kosovo bi moglo ući u tzv. bugarski scenario – produženu institucionalnu krizu koja će dodatno paralizovati sistem.
“U kombinaciji sa političkom krizom u Srbiji, ne treba očekivati ozbiljniji napredak u procesu normalizacije odnosa, niti u suštinskoj deeskalaciji na terenu, u ta dva ključna procesa koja direktno utiču na položaj srpske zajednice”.
Usled nespremnosti albanskih partija na saradnju sa Srpskom listom, neizvesno je kakav će one odnos zauzeti ukoliko i na sledećim parlamentarnim izborima, ova stranka osvoji svih deset mesta u parlamentu i da li će se opstrukcije Prištine, kako Šljuka kaže, nastaviti iako su te pozicije u parlamentu, srpskoj zajednici zagarantovane ustavom.
“Bez odlučnijeg pritiska međunarodne zajednice i uz ćutanje pravosudnih institucija – pre svega Ustavnog suda čija se odluka i dalje čeka – verujem da će se tendencije opstruisanja ili prolongiranja izbora predstavnika Srpske liste na neki način nastaviti”.
Sa međunarodnom zajednicom koja je trenutno okupirana drugim krizama, a čija je intervencija, sudeći prema mišljenjima analitičara, u ovom trenutku Kosovu neophodna, postoji realna bojazan da će i naredna godina, kada je reč o političkoj stabilnosti i položaju Srba– biti još jedna izgubljena godina.
U međuvremenu, građane zabrinjava kako će u fiskalnom pogledu izgledati naredna godina za koju budžet nije usvojen, a fondovi rasta EU su uslovljeni upravo konstituisanjem funkcionalnih institucija. Koja god tema da se pokrene, odgovor je biće neizvesno. Jedino izvesno je da će tu neizvesnost najteže podneti građani.
Na kraju, valja istaći da ukoliko nakon decembarskih izbora, Kosovo ne bude formiralo institucije, ili, ukoliko ih i formira, ali Skupština ne bude uspela da se dogovori oko izbora predsednika, valja biti pripravan za mogućnost još jednih izbora, već u prvoj polovini naredne godine.
