Promocija knjige „Borba za zapis“ princeze Ljubice Karađorđević je juče u Gračanici okupila mnogo dece i meštana. Prisustvo kraljevskog para pratila su obraćanja o značaju zapisa, tradicije i radu Fondacije „Koreni“.
Priceza Ljubica je publici u Gračanici govorila o očuvanju identiteta, kulturi sabranja oko svetog drveta i programima koji okupljaju decu i porodice širom Srbije. Goste iz Šumadije je prisutnima predstavio direktor Doma kulture „Gračanica“ Živojin Rakočević.
„Večeras je poseban praznik videti ovoliko dece koja su došla da vide njihova kraljevska visočanstva – princezu Ljubicu i princa Mihaila. Vidimo kako su oni deo nas i kako su jedna porodica, kako pišu lepe knjige. Karađorđevići imaju divne princeze. Jedna se bavi slikarstvom, naša Danica koja nam je bila ovde. Ljubica piše i pravi ove lepe knjige za decu koje nose duboko ljudske, prirodne, porodične i savremene poruke“, rekao je on na početku promocije.
Okupljenima u velikoj sali se potom obratio princ Mihailo.
„Iskreno, nisam planirao nešto da kažem. Ali, stvarno, vi punite meni dušu što sam ovde sa vama večeras. Ova knjiga je priča o borbi za zapis. To je borba za identitet, našu kulturu i religiju“, kazao je on.
„Knjiga nosi jedan duboki odnos ne samo prema veri, nego i prema prirodi i prema zapisu, jer svi nastojimo da se negde zapišemo. Kako se budemo zapisivali u srcima svojih bližnjih, u odnosu prema drugim ljudima, u odnosu prema našoj kulturi, prema našoj tradiciji, prema savremenom stvaranju, tako ćemo biti i dobri ljudi“, rekao je potom Živojin Rakočević.
Princeza Ljubica o zapisu i knjizi koju je napisala
„Manje volim da pričam o knjizi, više volim da vam pročitam stihove, pa da vi sami sve te slojeve koje sam ja pokušala da uklopim pokušate da raščlanite. Knjiga zove ’Borba za zapis‘. To jeste kad se nešto zapiše, ali ova knjiga govori o jednom malo drugaćijem zapisu. To je jedno drvo. Drvo zapis je sveto drvo. Kad naš narod nije imao crkvu u kojoj je mogao da se moli, onda bi se okupljao oko jednog drveta u svom selu, koje bi sveštenik prethodno, naravno, blagosiljao. I to drvo je postajalo sveto drvo za tu sredinu, gde bi se oni o praznicima okupljali, čitali molitve i to je bilo jedno mesto sabranja“, kazala je ona.
Princeza Ljubica je podsetila da u mnogim situacijama srpski narod nije bio u prilici da se moli u crkvi.
„Zato su ta stabla postala vrlo važna. U Šumadiji, gde Mihailo i ja živimo, svako selo ima bar po jedan zapis. To je obično hrast, može da bude i dud, divlja kruška, lipa, raznorazno drveće. Ali, ono što je svima njima zajedničku, to je drveće koje dugo živi, koje je na tom podneblju stotinama godina. Sad možete da zamislite ako neko drvo, na primer, živi 200 godina, šta je ono sve moglo da vidi i da doživi za tih 200 godina, i čemu je ono svedok, šta se sve dešavalo pred njim i oko njega, čemu ono svedoči. O tome je ova prića“, rekla je ona i potom pročitala publici jedan deo iz knjige.
O Fondaciji „Koreni“
Princeza je govorila i o radu Fondacije „Koreni“.
„Pošto se mi u fondaciji trudimo da radimo na način koji je prijemčiv deci, kroz igru, kroz interakciju, to je i ova knjiga morala da bude u stihu i morala je da bude propraćena ovako lepim ilustracijama koju je uradila jedna učiteljica iz Sremske Mitrovice, Ivona. I zaista sam je napisala u jednom dahu, a inspiracija su bila deca i naš rad sa decom kroz Fondaciju ’Koreni‘“, kazala je.
Fondaciju je sa suprugom Mihailom i upravnikom Zadužbine kralja Petra I na Oplencu Draganom, osnovala 2019. godine.
„I od tada radimo sa decom i mladima, mogu da kažem i širom Srbije, jer zaista dolaze iz svih krajeva. Svi programi koje vodimo tu su da razvijaju kod dece i kod mladih te važne životne veštine koje će im pomoći da se osamostale i da gradeći sebe, grade i ovo naše društvo da bude bolje od onog kojo smo mi sagradili i u kom danas živimo“, navela je.
„Imamo dečji festival na Oplencu, kojih je osam održano. U septembru, dakle, pre par meseci, imali smo negde 35.000 gostiju gore na Oplencu koji su učestvovali u različitim aktivnostima. Mi volimo da kažemo da je to praznik porodice, jer okupljamo porodice i trudimo se da im pokažemo načine na koje mogu kvalitetno da provode to malo zajedničkog vremena koje porodice danas imaju“, kazala je.
Održivi i projekti edukacije
Princeza Ljubica je najavila i naredni veliki događaj na Oplencu.
„Sledeći događaj koji nam predstoji u februaru je ’Dečje Sretenje‘. Tu puno prićamo o našoj istoriji, o našem nasleđu i tradiciji, opet kroz igru i kroz interakciju“, rekla je.
Fondacija „Koreni“ se bavi i održivim projektima razvoja.
„Oplenac i Zadužbina kralja Petra I je u još uvek pravno nedefinisanom statusu. Tako da, posle 70 godina smo otvorili jednu novu stvar na Oplencu, to je prirodno dečje igralište i svakako da je Zadužbina partner u tom projektu. Radimo dalje, imamo velike ambicije što se održivih projekata tiče. Treća grana su projekti edukacije, puno radimo sa mladim ljudima na obukama, podstičemo ih da kroz volonterizam stiču važne veštine. Konačno, i knjiga je jedan od projekata edukacije“, rekla je ona.
Dodala je kako je knjigu napisala i poklonila fondaciji kako bi prodajom finansirali jedan deo projekata, ali da su knjge koje će podeliti deci jednim delom donirane od donatora širom Srbije koje su želeli da usreće decu pred praznike, a da su drugim delom poklon Fondacije „Koreni“.
Pomešana osećanja
Princeza je istakla da je „možda posle Bijeljine“, u Gračanici promociji njene knjige prisustvovao najveći broj dece. Zahvalila je vladiki Teodosiju i Srpskoj pravoslavnoj crkvi na prilici da prvi put poseti Gračanicu.
„Ovaj put za nas je, pa, izuzetno emotivan, da budem iskrena. Jedan splet vrlo pomešanih osečanja: radosti, tuge, ponosa i, da budem sasvim iskrena, ima i ljutnje, ali ima i puno nade. Mi smo ovde nešto više od 24 sata, ali smo za toliko malo sati upoznali i tako izvanredne ljude koji zaista bude nadu da će oni, ako niko drugi, svojom odlučnoću, istrajnoću, i hrabroću sačuvati ono najsvetije što imamo ovde. Mi smo došli tim povodom da pričamo o knjizi, ali smo put ovde planirali već jako dugo. Meni je je prvi put da sam ovde. Mihailo je poslednji put bio još 2004. u maju, čini mi se. Jako smo srećni da smo tu, a eto, ako je knjiga trebala da nas dovede ovde onda je i to Božja promisao“, rekla je ona.
Podsetimo, Karađorđevići su prethodno posetili i Prizren, manastir Svetih Arhangela, Prizrensku Bogosloviju gde su prespavali. Zatim su su obišli Pećku Patrijaršiju i Visoke Dečane, pre nego što su stigli u Veliku Hoču gde je princeza Ljubica takođe imala promociju svoje knjige.
