Klikbejt naslovi, poznati po svojoj senzacionalističkoj prirodi, koriste se kako bi privukli pažnju korisnika i povećali broj klikova na internet stranicama. Razotkrivamo način na koji takvi naslovi oblikuju percepciju vesti i utiču na mišljenje korisnika digitalnih medija.
Obmanjujući naslovi imaju značajan uticaj na stavove publike, posebno u kontekstu površnog informiranja i stvaranja lažnih utisaka o određenim temama. Iako su određene ciljne grupe svesne manipulativne prirode takvih naslova, često ih ne procjenjuju kritrički, što može dovesti do širenja dezinformacija i polarizacije stavova.
Profesionalni pristup je vrlo važan u borbi protiv spinova i lažnih vesti, a da li je i koliko teško napisati dobar naslov, privlačan ali ne i manipulativan.
“Pisanje dobrog naslova jedan je od najtežih delova novinarskog posla, uvek je izazov čak i za iskusne novinare. Od naslova zavisi da li će publika uopšte ući u tekst, te stoga on mora biti privlačan ali I veran sadržaju. Najveći izazov je pronaći meru. Naslov treba da zainteresuje čitaoca a da ne sklizne u manipulaciju, senzacionalizam i netačnost”, kaže novinarka Daniela Tomašević
Novinari su ti koji su prema kodeksu u obavezi da kreiraju korektan naslov ali u trci za “klikove” neretko greše.
Novinari najčešće greše na dva načina, kaže Tomašević.
“Prvi je klasičan – klikbejtt, kada naslov obećava nešto što u tekstu ne postoji, Drugi, možda i opasniji je kada je naslov potpuno istinit i prati tekst ali je previse slikovit, sirov ili šokantan. To se naročito dešava kod izveštavanja o tragedijama i smrtnim slučajevima. Takvi naslovi nisu netačni ali prelaze granicu etike jer nepotrebno šokiraju i narušavaju dostojanstvo onih o kojima pišemo”, kaže novinarka.
Takođe smatra, da dobar naslov treba biti balans između jasnoće, atraktivnosti i profesionalne uzdržanosti. Onaj trenutak kada naslov privuče pažnju bez obmane i povrede etičkih standarda to je pravi posao novinara.
Dinamičnost i složenost društvenih mreža omogućila je konfigurisanje novih vrsta bezbednosnih rizika i pretnji. Među njima je fenomen lažnih vesti, stari fenomen ali sa novim valentnostima u kontekstu digitalne revolucije. Postoje brojne komponente ovog onlajn fenomena među kojima je “klikbejt” najrasprostranjeniji oblik manipulacije u onlajn medijima.
“Nije svaki zanimljiv naslov klikbejt. Kreativan tekst koji će privući čitaoca da pročita tekst do kraja je uvek bio legitimna taktika prodaje medijskog sadržaja. Međutim problem nastaje kada naslov ima nameru da obmane publiku tj, kada naslov najavljuje sadržaj koji je znatno drugačiji od onoga što je najavljeno. Takvi naslovi se gotovo uvek kreiraju iz finansijskih interesa odnosno zbog povećanja čitanosti” smatra Jelena Marković sekretarka ogranka UNS-a na Kosovu.
Istovremeno, naslovi su odgovornost čitave redakcije jer o njima odlučuju novinari i urednici, tako da se na osnovu njihove etičnosti može procenjivati ponašanje profesionalne grupe.
Alatka koja se može nazvati magnetom za čitalačku publiku je naslov. Ujedno “loš naslov” je najveći neprijatelj dobrom tekstu a osim klika koji donesi portalu, gotovo da i nema drugu namenu. Fejknjuz (Fake news) tragači, najčešće dolaze do lažnih tekstova zahvaljujući naslovima.
Izvor: Radio Mitrovica sever
