U velikom požaru koji je izbio pre dva dana u Osojanskoj dolini izgorele su četiri kuće i veće površine pšenice i niskog rastinja. Iako vatrogasci nisu mogli odmah da reaguju zbog angažovanja na drugim lokacijama u opštini Istok, zahvaljujući brzoj i hrabroj reakciji meštana okolnih sela, kao i monahinje Kasijane iz manastira Gorioč, sprečeno je širenje vatre na još više kuća i imanja.
Jedan od prvih koji su uočili požar bio je Miloš Popović iz povratničkog sela Koš. Sa svojim prijateljem bio je na putu ka Osojanu kada je primetio vatru koja je već gutala kuću Baneta Đurića.
„Dolazio sam iz sela prema Osojanu i video da gori kuća Baneta Đurića. Nismo mogli da je spasimo jer je za 15 minuta potpuno izgorela“, kaže Miloš. Kako dodaje, odmah su krenuli dalje ka Tučepu, jer su čuli da je požar zahvatio i druge kuće.
„Tu se pojavila i sestra Kasijana iz manastira Gorioč i pomogla nam. Pokušali smo da spasimo kuću Dragana Rapanovića, ali nismo uspeli. Vatrogasci nisu mogli da dođu jer su već bili angažovani na drugim lokacijama u opštini Istok. Ipak, uspeli smo da sprečimo širenje požara na jednu kuću, zahvaljujući omladini koja se okupila u velikom broju“, ističe Popović.
Svedočenje Danila Đurića iz Osojana potvrđuje da je požar izazvan lošim elektroinstalacijama i vetrom koji je doprineo brzom širenju vatre.
„Krenula je da gori pšenica, a zatim se požar proširio na kuću Sonje Vuković. Ljudi su odmah pritekli u pomoć, a najviše me je dirnula hrabrost monahinje Kasijane koja je išla pravo u vatru. Bio sam oduševljen. Rekao sam sebi – ako se ona ovako žrtvuje za naše selo, mi nemamo izgovor. Moramo da izguramo do kraja“, kaže Danilo.
Dodaje da prisustvo monahinje u tim trenucima nije samo bilo fizičko, već i duboko simbolično.
„Znate, kada vidite duhovnu osobu, ženu, monahinju kako bez straha ulazi među plamenove da pomogne, to vam da snagu. Njen gest je probudio nešto u svima nama – osećaj zajedništva, odgovornosti. To je podrška koju ne možeš da izmeriš rečima“, kaže Đurić.
Nažalost, šteta je velika – izgorela su imanja, pšenica spremna za žetvu i domovi. Požari su, kako kažu meštani, evocirali traumatična sećanja iz 1999. godine, iako ovog puta nisu uzrokovani nasiljem.
„Gorelo je i ’99, a sada ponovo. Moja sestra je rekla da se osećaj ne razlikuje mnogo – opet gubiš, opet posmatraš nemoćno. Gledaš kako gori cela njiva koju si mukom obrađivao – to boli. Ceo trud ode za nekoliko minuta“, zaključuje Đurić.
Pored mnogobrojinih požara na Kosovu u selo Šaljinovica juče je izgorelo oko dva hektara pšenice porodici Popović.
Izvor: Radio Goraždevac
