Veštačka inteligencija svakim danom postaje sve više zastupljena u životima, najpre mlađih, ali nije zanemarljiv broj ni starijih, koji uočavaju prednosti njenog korišćenja u životu.
Nesporno je da donosi prednost, ali postavlja i brojne izazove kada je u pitanju etika, privatnost i sigurnost.
Hteli mi to ili ne, većina nas je već koristi u svakodnevnom životu. Od Gugl mapa koje nam pokazuju najkraći put do željene lokacije do algoritama koji nam daju preporuke za gledanje nekog filma ili slušanje muzike.
Naši sagovornici mlađe generacije je koriste uglavnom za posao, kreiranje sadržaja ili za kreativne projekte.
“Koristim najviše ChatGPT kao i svi ostali verovatno, uglavnom zbog posla, ali ChatGPT koliko god da je koristan, mislim da utiče na naše kritičko razmišljanje, tako da ima dana kada i-mejl ne mogu da sastavim bez njega. Tako da ga koristim za sve živo. Koristim i Soru, koja je deo ChatGPT , preko koje možete praviti animirane video klipove, jer mene to zanima. U suštini koristim i Canvu, koja takođe ima svoju veštačku inteligenciju za dizajn“ kaže mlada Mitrovčanka i ističe da je korišćenje veštačke inteligencije maksimalno olakšalo život, a da je loša strana ta, što „ne razmišljamo dovoljno“.
“Koristim veštačku inteligenciju svakodnevno, za pisanje mejlova, kao pomoć na poslu ili za generisanje slika. Može se reći da je koristim svakodnevno, četiri do pet puta, jer su zaista praktični. Najviše koristim ChatGPT, Google Gemini, i koristim Dall-e za generisanje slika“ kaže mladi Mitrovčanin i navodi da se vodi polemika o tome da „ uništavaju kritičko razmišljanje kod ljudi“. On je sa time saglasana, jer vidi da se sve više ljudi oslanjaju na veštačku inteligenciju, nego na svoje razmišljanje, a da će dugoročno to ostaviti posledice.
„Neće stvarati nešto novo, nešto inovativnije, jednostavno ćemo stagnirati u mestu” navodi.
Pojedini sagovornici kažu da korišćenje veštačke inteligencije može imati štetan efekat na obrazovanje i intelektualni razvoj mladih. Roditelji i starije generacije uglavnom kritikuju upotrebu veštačke inteligencije, posebno kada je u pitanju obrazovanje.
Neki smatraju i da je reč o prolaznom trendu, a da knjige i biblioteke i dalje ostaju najpouzdaniji put do informacija i znanja.
“Još uvek ne koristim alate veštačke inteligencije, ali sam pod pritiskom dece da počnem.. Oni koriste ChatGPT. Ja sam ga koristila ali samo „radi fore“ jer sam čula da imaodgovor na svako pitanje, pa sam postavila pitanje kako da isheklam lutkicu i on mi je dao odgovor. Znao je čak i to. Stavovi su podeljeni. Mislim da može da bude jako korisno ako ga pravilno koristimo, ali ne slažem se sa tim što deca koriste ChatGPT da bi sebi olakšali da urade seminarski rad, da to on uradi umesto njih. Mislim da treba da uče” navodi Mitrovčanka srednje generacije.
Jedan od anketiranih navodi da alate veštačke inteligencije koristi ponekad, ChatGPT vrlo retko. „Najčešće koristim Google pretraživač. Mislim da to nije način na koji bi današnja omladina trebalo da uči. Više bi trebalo koristiti sredstva koja su dostupna na nekim drugim mestima, biblioteke, čitanje knjiga. Smatram da na Guglu i na interentu ne može baš sve da se nađe. Veštačka inteligencija jeste dobar alat za istraživanje, ali ipak mislim da su oni tradicionalni načini pretrage bolji nego nove tehnologije”.
Jedna građanka kaže da alate veštačke inteligencije koristi u manjoj meri nego mlađi, ali više nego stariji.
Razgovarali smo i sa onima koji ne traže pomoć od veštačke intelgencije, a razlozi su različiti. Neki su neupućeni, drugi sumnjaju, a treći imaju odboj prema novim tehnologijama.
„Znam šta je ChatGPT ali ga ne koristim. Znam puno ljudi iz mog okruženja koji ga koriste. Po njihovim iskustvima čuo sam da može dosta da pomogne, ali da nije u potpunosti realističan i da ne može do kraja da isprati smernice koje dobije” navodi sagovornik Radio Mitrovica sever.
Veštačka inteligencija više nije tehnologija budućnosti, već je svakodnevna stvarnost koja oblikuje način na koji radimo, učimo, komuniciramo i živimo. Iako pruža brojne koristi njeno korišćenje otvara pitanja o načinu na koji društvo, naročito mlađe generacije, usvajaju znanje, istražuju i rešavaju probleme. To je izazov za celo društvo i biće interesantno posmatrati kako će se razvijati i šta će se u budućnosti događati, odnosno koje će nam novine još doneti, a na koji način će im se civilizacija prilagoditi.
Izvor: Radio Mitrovica sever
