Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, kazao je za RTS da je dobra vest što su Beograd i Priština formirali zajedničku komisiju o nestalim licima i dodao da se pozicija Brisela o obavezi Prištine da formira Zajednicu srpskih opština nije promenila i da će nastaviti da insistira na tome.
Žiofre je ocenio da je pitanje nestalih lica pre svega humanitarno pitanje.
„Nažalost, imamo oko 1.600 ljudi čija sudbina još uvek nije poznata. To je zaista veliko humanitarno pitanje, potrebno je dati odgovore porodicama nestalih. Sada imamo zajedničku komisiju kojom će predsedavati specijalni predstavnik. I to će krenuti već od januara iduće godine. Nadamo se da će oni doneti dobre rezultate zarad porodica nestalih, da se sazna konačna sudbina njihovih voljenih i mi pozdravljamo konstruktivan iskorak u ovom humanitarnom pitanju“, rekao je Žiofre.
Na pitanje da li očekuje da će Priština da odreaguje na poziv da se formira Zajednica srpskih opština, Žiofre je rekao da je Savet EU za opšte poslove ponovio da obe strane moraju da ispune obaveze.
„To je šira slika, Savet je ponovio da obe strane moraju da ispune obaveze koje su preuzele u okviru dijaloga uključujučći i put ka normalizaciji odnosa. Tu se posebno spominje osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom zato što je to dugo na stolu i ponovljeno je i 2023. u okviru puta ka normalizaciji i, kao što znate, facilitatori EU su dali nacrt statuta Prištini i očekuje se da sada da ona preduzme korake, da to predstavi Ustavnom sudu, kako bismo mogli da idemo ka osnivanju Zajednice“, istakao je Žiofre.
Poručio je da se pozicija nije promenila.
„Važan je ovaj korak i nastavićemo da insistiramo na tom važnom koraku“, napomenuo je ambasador EU.
Reforme vode ka otvaranju klastera, rekao je Žiofre i poručio da se politika proširenja u poslednjih 12 meseci odvija vrlo brzo – otvaranjem klastera Albaniji i zatvaranjem klastera Crnoj Gori.
„Ono što se desilo ove nedelje u Briselu, pozvana je Srbija da predstavi pregovaračku poziciju o dva poglavlja koja još nedostaju da se otvore u okviru Klastera 3, što je važan korak napred i cilj našeg procesa jeste da se u potpunosti otvori Klaster 3 početkom iduće godine“, rekao je Žiofre.
Istakao je da sada mora vrlo intenzivno da se radi na reformama.
„Celokupna Vlada mora da radi, posebno u reformama koje se tiču vladavine prava. Ta poglavlja su važna i o njima se sada govorilo u Briselu. Dakle, reforme u vezi sa medijima i izborima. To je ono na čemu se sada radi. Ponekad u Srbiji vidimo izvesne političke tenzije, naročito nakon tragedije u Novom Sadu. Ja verujem da će reforme u vladavini prava biti važne da Srbiju približe članstvu u Evropskoj uniji i siguran sam da ćemo ići napred, ali to je takođe važno i za same građane Srbije“, naglasio je ambasador EU u Srbiji.
Žiofre je rekao i da se očekuje da početkom 2025. godine stigne prva tranša od 112 miliona evra u okviru Plana za rast i da se čeka da Narodna skupština završi ratifikaciju i još neke tehničke stvari.
