U današnjem svetu, mladi su često na prvoj liniji promena koje oblikuju društvo, ali i na meti brojnih izazova koji dolaze s političkim i bezbednosnim turbulencijama.
Ratovi, političke nestabilnosti, ekonomske krize, neizvesnost ali i svakodnevni strahovi i nesigurnost, mogu imati dugoročne posledice po fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje mladih.
Politička nesigurnost, društveni konflikti i napetosti na globalnom i lokalnom nivou utiču na mlade generacije.
Ovaj uticaj može biti i pozitivan i negativan, u zavisnosti od specifičnih okolnosti i načina na koji se upravlja krizama i ostalim društvenim izazovima.
Političko-bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji ima uticaja na zdravlje mladih, jer kompleksni društveni, politički i ekonomski faktori oblikuju njihove životne uslove, mentalno zdravlje i opšte blagostanje. Mladi su suočeni sa dugotrajnim političkim nesuglasicama, napetostima i etničkim sukobima.
Asistent na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i student na doktorskim studijama sociologije Milica Marjanović kaže da nesigurna političko-bezbednosna situacija ostavlja neizbrisiv trag i posledice, kako na mlade tako i na ostale članove društva.
“Kako kroz istoriju, tako i danas, pogotovo u poslednje dve decenije, politička i bezbednosna situacija je trusna i nesigurna. Kako na studente tako i na ostale članove društva to ostavlja neizbrisiv trag i posledice o kojima je vrlo važno govoriti. Pre svega, istakla bih da mi je veoma drago što ćemo danas govoriti o ovako važnoj temi jer na ovaj način pokazujemo društvenu odgovornost kada govorimo i pozivamo na neku inicijativu, kako mladih tako i onih koji treba da brinu o mladim ljudima. Tu pre svega mislim na državnu politiku ali i omladinsku politiku. Naravno da politička i bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji utiče na sam kvalitet života studenata. Ako kažemo da se kvalitet života studenata percepira na njihov društveni položaj, vidimo da se studentima urušava svako ljudsko i osnovno pravo, počevši od toga da pravo na obrazovanje ne može da se sprovodi na pravi način. Postoji i situacija da su nam ovde zabranjene knjige koje su štampane i izdavane u Srbiji, a takođe štampa ne dolazi duži niz godina. U poslednje vreme, student moraju da odlaze do Raške ili nekog drugog administrativnog centra u našoj zemlji kako bi uplatili školarinu. To su sve prepreke sa kojima se svakodnevno suočavaju naši studenti. Da ne govorimo o tome koliko je teško fokusirati se na njihov osnovni zadatak a to je ono što bi trebalo da krasi svakog studenta, a to je da sprema ispite i ima ostale vannastavne aktivnosti. To umnogome dovodi do stvaranja anksioznosti i gubitka motivacije u studentskom životu i organizaciji aktivnosti koje su usmerene na mlade ljude. Umesto toga, oni imaju brige koje stvara politička klima, koja je nažalost tu više od dvadeset godina na Kosovu i Metohiji” kaže Marjanović.
Mladi ljudi na Kosovu i Metohiji svakodnevno suočeni sa različitim izazovima koji proizlaze iz složene političko-bezbednosne situacije
Iako su ove prepreke značajne, važno je prepoznati da su upravo mladi ljudi najveći potencijal, ključni stub i stožer svakog društva, kaže Marjanović.
“Aristotel je rekao da je čovek društveno biće, pa tako jedan mladi čovek zaista jeste društveno i socijalno biće, da u tom društvenom kontekstu u kojem funkcioniše treba da ima zdravo i funkcionalno okruženje a svaka sredina je funkcionalna i zdrava onoliko koliko pruža podršku svojim članovima u društvu. Sa te strane, mladi čovek na Kosovu i Metohiji se na svakodnevnom nivou suočava sa različitim izazovima. Mladi jesu naš najveći kapacitet i jesu najveći stub i stožer jednog društva tako da od njih očekujemo da prosto na jedan način daju nove ishode i mehanizme koji će poboljšati ovu situaciju. Verujemo u mladost i izvori potencijala se upravo nalaze u njima” navodi Marjanović.
Studenti i mlađa populacija su oduvek bili pokretači društvenih promena i nosioci novih ideja
Njihova sposobnost da prepoznaju nepravdu, izazove i potrebu za promenama, kao i njihova energija i inovativnost, čine ih ključnim akterima u oblikovanju budućnosti društva. Na Kosovu i Metohiji, studenti su pokazali izuzetnu hrabrost i posvećenost kroz različite inicijative koje su nastale iz njihove želje da pomognu zajednici.
“Studenti su oduvek bili pokretači društvenih promena i novih ideja u društvu, kako u celom svetu tako i kod nas. Posebno sam ponosna na naše studente na Kosovu i Metohiji. Najbolji primer za to je solidarnost na delu i samoorganizovanost. To smo mogli i nedavno da vidimo, gde su studenti prosto organizovali demokratski protest, mirnu protestnu šetnju koja je simbolično počela u 12:44h, gde su pozvali međunarodnu zajednicu i čitav svet da vide da se ovde svakodnevno urušavaju prava svakog čoveka pa tako i njihova studentska prava. Smatram da je to jedan poseban podvig i želim da pozdravim njihovu inicijativu. Isti slučaj smo imali i 2018. godine kada su studenti organizovali niz performansa, kao i 2011. godine. Kada god je bila situacija koja je zahtevala reakciju međunarodne zajednice, reakciju velikih sila koje bi napravile osvrt na naš položaj. Upravo studenti su način da se demokratski, kao što su oni prošetali sa indeksima, pozovu ljude da obrate pažnju na njih i njihova prava. Samoorganizovanje studenata je proizišlo iz sistematske i konstantne usmerenosti u negativnom smislu protiv svih studentskih prava tako da su se studenti na taj način organizovali i pokazali kako bi skrenuli pažnju i zatražili bolji položaj ali i iznalaženje novih mehanizama za rešavanje njihovih problema. Studenti su uvek bili kreativni i trudili se da znanjem i obrazovanjem brane svoj položaj. Prosto, to je njihov najjači resurs. Sa druge strane, mladost je ta koja treba da nam bude pokretač za sve promene u društvu” smatra Marjanović.
Mediji moćno oružje u prenošenju poruka
Mediji su moćno oružje u prenošenju poruka, jer imaju sposobnost da oblikuju javno mnjenje i utiču na društvene reakcije. Kroz medije, informacije mogu brzo da se prošire, a društvene mreže igraju ključnu ulogu u ovom procesu, naročito kada se radi o mobilizaciji i širenju važnih poruka, kao što je to bio slučaj sa studentskim protestima.
Mediji međutim kao i društvene mreže mogu imati i negativan uticaj, posebno kada je reč o mentalnom zdravlju i funkcionisanju mladih. Neretko se plasiraju vesti koje izazivaju moralnu paniku i koje se temelje na netačnim informacijama ili se selektivno predstavljaju kako bi izazvale određene reakcije. U takvim slučajevima mogu stvoriti atmosferu straha, nesigurnosti i stresa.
“Mediji su svakako moćno oružje u transmisiji određene poruke koja se šalje i u smislu jačine društvene poruke koja bi trebalo da se pošalje. S tim u vezi, studentski protest koji se desio ne bi stigao na pravu adresu da ne postoje društvene mreže. Tako da u tom smislu one zaista šalju određenu poruku. Sa druge strane, ako govorimo o mentalnom zdravlju i samom funkcionisanju odnosno funkcionalnosti studenata, zaista različite vesti i različita moralna panika koja se javlja u društvu, mogu da prozivedu različite vesti koje često budu i netačne i koje se plasiraju kako bi masu odnosno društvo doveli do određene reakcije. To naravno negativno utiče. Možemo slobodno reći, da ukoliko pravilno koristimo društvene mreže, kako bismo poslali važnu poruku, na taj način to koristimo kao pozitivan resurs. Sa druge strane, više od dve i po decenije kako studenti tako i ostali ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji žive u procesu zamrznute patnje i trebalo bi da kažemo da je glavna nit koja ih opisuje a to je neizvesnost. Mladom čoveku je zaista teško ako je neizvesnost prisutna. Od samih osnovnih studentskih prava i životnih ljudskih prava kojim su ugroženi, pa sve do vannastavnih aktivnosti u smislu da naši studenti često imaju situacije da im se otkazuju studentska putovanja zbog određenih zabrana, nemogućnost organizacije događaja zbog nekih zabrana, da moramo da vodimo računa kada govorimo o svom nacionalnom identitetu, gde se takođe narušavaju osnovna ljudska prava. Naši studenti pored toga što žive u procesu neizvesnosti, iako je društvena patologija u periodu društvenih sukoba dolazi do lošeg funkcionisanja u društvu, upravo iz tog lošeg funkcionisanja se rađa solidarnost, što smo i videli na delu. Ljudi se međusobno solidarišu i na taj način mogu da prevaziđu različite teške situacije i izazove sa kojima se suočavaju” istakla je.
Za mlade od ključne važnosti da budu uključenu u proces donošenja odluka koje se tiču njih
Važno je da mladi budu uključeni u donošenju odluka koje se tiču njih navodi Marjanović i dodaje da za njihove potrebe treba imati sluha.
“Važno je da mladi budu uključeni u donošenju odluka koje se tiču njih. Studentsko organizovanje kao i organizovanje omladinske politike kada se prepozna i sprovede na pravi način je zaista dobar stvar. Mladi ljudi su ti koji treba da nam predoče koje su njihove potrebe a onda su u celom sistemu ljudi koji imaju sluha da to sprovedu u delo. To je sjajna stvar kao i kada vidimo da se neki mladi ljudi zalažu i trude za svoju grupu studenata, što znači da smo i dalje zdravo društvo i da funkcionišemo u društvenom kontekstu na pravi način” navela je.
Nesigurnost i strah za ličnu bezbednost
U okviru poslednjih dešavanja, pored kršenja ostalih ljudskih prava postoji i strah i za ličnu bezbednost, što je i razlog nedavno održanih studentskih protesta, kaže Marjanović.
“U sklopu poslednjih dešavanja, pored ostalih ljudskih prava imamo i strah i za ličnu bezbednost ali i grupe. Strah koji je prisutan jeste i prirodan, jer prosto vidimo da se sistematski dešavaju razni napadi kada je u pitanju srpska nacionalnost i druge nealbanske nacionalnosti. One su se dešavale i ranije uz često prisustvo međunarodnih snaga i do dana današnjeg za to niko nije odgovarao. U tom smislu i jedan od razloga studentskih protesta jeste i njihova bezbednosna situacija odnosno nesigurnost da kada završe sa predavanjima imaju vannastave aktivnosti ili sportske aktivnosti kako bi se osećali sigurno i bezbedno, što i jeste veoma važno pitanje kojim bi trebalo da se bave svi oni koji to vide, tu na odgovornost pozivam Zapad, da vide koliko se ovde urušavaju sva prava ljudi koji pripadaju srpskoj zajednici” rekla je Marjanović.
Suština društvenog organizovanja jeste spoznati svoj položaj u društvu i braniti svoj položaj u političko-bezbednosnoj situaciji
Studirati na Kosovu i Metohiji je posebna privilegija. Iako bezbednosna situacija nije na zadovoljavajućem nivou Univerzitet u prištini se zajedno sa studentskim parlamentom i ostalim organizacijama za mlade zalaže za bolja prava i trudi se da poboljša život studenata i mladih, ističe Marjanović.
“Biti student na Kosovu i Metohiji je posebna privilegija i imate poseban status u smislu da ste poseban heroj kada živite na Kosovu i Metohiji i studirate. Sa druge strane rekla bih da pored te političke i bezbednosne situacije koja je zaista nesigurna, i neizvesna budućnost, ali i opstanka i ostanka čemu svi težimo, moram da kažem da je sjajna stvar biti student na Kosovu i Metohiji, jer sam ja i dalje student na doktorskim studijama, mogu da kažem da je naš obrazovni kadar al ii naše studentske organizacije kao i Studentski parlament na Univerzitetu, se trude da se zalažu za bolja prava studenata. Mogu da kažem da iako je zaista teško mi možemo da pariramo drugim univerzitetskim centrima i naši studenti imaju brojne prilike kada su u pitanju Erasmus + programi i razmene, gde odlaze na međunarodne konferencije i studentska putovanja. Ono na šta bih poentirala, nije stvar univerziteta i fakulteta kao i studentskih organizacija već je stvar bezbednosne situacije na koju naravno ne mogu da utiču sami studenti već je to stvar neke više politike i odgovornost onih koji su strateški urušavali bezbednost kod Srba svih ovih decenija. Krovna studentska organizacija SKONUS se trudi da, pogotovo kada su studenti na Kosovu i Metohiji u pitanju, bavi studentskim pravima i na svaki način olakša sprovođenje obaveza i odluka. Ta politička obaveza i bezbednosna situacija kao i odgovornost je nezavisna od samog fakulteta. Njihovo organizovanje je demokratski način da promene nešto kada je u pitanju društvo u celini, ne samo studentski život. Nije važno da li je student Filozofskog ili bilo kog drugog fakulteta. Suština društvenog organizovanja jeste spoznati svoj položaj u društvu i braniti svoj položaj u političko-bezbednosnoj situaciji koja je trenutno zaista nepovoljna. To jeste učenje svoje istorije, odbrana svog nacionalnog identiteta i to jeste poziv svih nas, bilo da smo studenti istorije ili sociologije. To je poziv da budemo društveno odgovorni i da se borimo za svoja ljudska prava. To nije samo pravo na obrazovanje već pravo na osnovno funkcionisanje i pravo na život” kaže Marjanović.
Institucije i organizacije protiv diskriminacije i marginalizacije
U situacijama političkih sukoba ili ratova, mladi mogu biti direktno pogođeni nasiljem i ugroženi fizičkim povredama, gubicima u porodici ili čak prisilnim iseljavanjem, navodi Marjanović.
“Društvene podele su dve dijametralno različite stvari, podele na “mi” i “oni”. Mnogo je naših studenata koji su interno raseljena lica, koja su prisiljena da napuste svoje domove i sada su i naši studenti. Svi ti ljudi koji nose epitet onoga što nosi neku stigmu, jesu na neki način nosioci socijalne isključenosti i marginalizacije. Međutim, državne strategije i mehanizmi bi trebalo da to smanje i iznalaze određena rešenja kako bi se na taj način i smanjila diskriminacija i marginalizacija” istakla je Marjanović.
