Razotkrivanje lažnih vesti iziskuje mnogo resursa i mnogo vremena, a najteže je obezbediti im kontinuitet, smatra Ana Marija Ivković, novinarka koja se u poslednjih par godina u okviru više inicijativa, bavi raskrinkavanjem lažnih vesti i ostalim vrstama medijskih manipulacija. U okviru rubrika Demaskiranje i Netačno,kao urednica portal Alternativna i deo redakcije Kontakt Plus radija, Ivković se izrazito analitički i temeljno bavila izučavnjem plasmana lažnih vesti u medijima i na društvenim mrežama kroz koje se informišu zajednice na Kosovu.
U podkastu Radija Mitrovica sever, Ivković ukazuje na to da su za dugoročne efekte ove vrste angažovanja, potrebni stabilni finansijski i ljudski resursi koji obezbeđuju neprekinut kontinuitet i ono što je podjednako važno – obuka koja će podrazumevati osposobljavanje novinara da prepozna manipulaciju posredstvom savremenih tehnologija jer je to sve češći i sve zloupotrebljeniji domen.
“Toliko je mnogo lažnih vesti i toliko mnogo virtuelnih mesta koja dezinformišu javnost, da sam se na početku zapitala da Ii sve to vredi raditi. Vremenom sam shvatila da to jeste važno, a posebno u kriznim situacijama” kaže Ivković.
Nije odustala i zahvaljujući tome, danas sa sigurnošću možemo da razmatramo neke zakjučke do kojih je kroz ovaj posao došla.
Izvori (dez)informisanja: Za srpsku zjednicu Telegram, za albansku Tviter; verovati društvenim mrežama je suludo
Izazovno je bilo otkriti koje izvore (dez)informisanja koriste zajednice na Kosovu.
Sa jedne strane, goruća tačka dezinformisanja srpske javnosti su Telegram kanali. Kada je reč o albansoj zajednii, to je platforma X, doskorašnji Tviter.
“Telegram kanali su jako popularni i nažalost mnogo im se veruje. Kažem nažalost jer se mnogo puta dogodio da ire dezinformacije, a sa druge strane, za albnsku zajednicu to je Tviter. Sada postoje I mree tviter naloga, koje vrlo očigledno napadaju aktiviste, napadaju ljude I iz Srpske I iz albanske zajednice koji se kritički odnose prema kosovskoj vladi” ističe Ivković.
Javnost, prema iskustvu naše sagovornice često ume da ide iz krajnosti u krajnost – ili će slepo da veruje svemu što se u medijskom prostoru plasira ili je, sa druge strane, do te mere skeptična da ne veruje ni tekstovima koji raskrinkavaju lažnu vest.
“To su takve krajnosti ali to nije ni čudno, zato što postoji ogromno nepoverenje, ne samo u medije, nego i u institucije i u političke predstavnike. Klima u našim društvima (pošto smo na Kosovu govorimo o dva društva – albanskom i srpkom) je takva da se ne veruje medijima i da se podstiče nepoverenje u medije, a istovremeno podstiče poverenje u recimo društvene mreže što je potpuno suludo, jer na društvenim mrežama ništa nije kontrolisano i svako može da objavi bio šta”, upozorava Ivković.
Smatra da bi inicijative koje se bave dezinformacijama i njihovim suzbijanjem, morale u svoj fokus da svrstaju i društvene mreže jer su one postale podjednako važne u informisanju zajednice, kao i mediji.
Ivković naročito upozorava na Tik Tok naloge koji se bave dezinformisanjem i kao primer navodi pojedine profile koji uzimaju snimke oružanih sukoba iz nekih drugih krajeva sveta i objavljuju ih uz naslove koji govore da se ti sukobi dešavaju na severu Kosova. Takve objave dosežu i do million naloga na Tik Toku.
Objektivno raskrinkavanje bez etničkog predumišljaja je jedino ispravno
Govoreći o inicijativama koje se bave raskrinkavanjem lažnih vesti, Ivković kaže da se u okviru takvih inicijativa koje postoje i u srpskoj i u albankoj zajednici, tom poslu mora pristupati objektivno, te da meta raskrinkavanja moraju da budu lažne vesti koje dezinformišu i čine zlo svim zajednicama, ne samo onoj kojoj ta inicijativa pripada.
“Ja to govorim često i pred albanskim kolegama… Te nicijative i u njihovoj zajednici postoje, ali se one po pravilu ne bave raskrinkavanjem dezinformacija koje se tiču srpske zajednice i dezinformacija objavljenim u medijima koji važe za objektivne”.
Primećuje da se inicijative za raskrinkavanje lažnih vesti u albanskoj zajednici veoma rado bave terminologijom koju koriste Kancelarija za KiM ili Srpska lista, ali se ne bave događajima .
“U redu je baviti se time na nivou terminologije, ali onda bi trebalo da se bave i time šta kosovske vlasti saopštavaju srpskoj zajednici. Ako ćemo suštinski da se bavimo raskrinkavanjem, onda treba da se bavimo i događajima” kaže Ivković i dodaje da je prijatnije ne baviti se dezinformaijama koje šire renomirani mediji zbog mogućih pretnji i osvete.
A pretnjama i porugama su bili izloženi i sami.
“Događalo se da nam stigne preteća poruka zbog raskrinkavanja vesti u vezi sa severom, gde nas nazivaju izdajnicima, a onda sa druge strane kada se bavimo albanskim medijima, nazivaju nas proruskom i prosrpskom propagandom”.
Ekspanzija lažnih vesti u albanskim medijima koji se tiču krhke bezbednosne situacije, posebno dolazi do izražaja nakon sukoba u Banjskoj. Od tada, gotovo na dnevnom nivou, moguće je naići na tekstove koji najavljuju navodne nove terorističke napade, a to je, kako ističe Ivković, kretalo od političkih predstavnika.
Posebno se po tome ističe decebar 2023. godine kada su izjave pojedinih poitičkih predstavnika mediji samo multiplikovali, a da se,kako Ivković kaže, niko suštinski nje pozabavio time koliko u tome ima istine.
“Postavlja se pitanje kolike su te redakcije, ko u njima radi, jer nije sve u tome da postoji zla namera. Nekada se radi o mladom novinaru bez iskustva” ukazuje naša sagovornica.
Lokalni mediji ozbiljnošću tema i profesionalnošću, odavno nadišli karakter lokalnog
Ističe da su lokalni mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku izrazito odgovorni i obazrivi, ali naglašava da su zbog društveno-političke težine tema kojima se bave, odavno nadrasli karakter lokalnog.
“Mi ovde imamo incidente koji prevazilaze lokalno. Banjska je geografski možda bila sukob lokalnog karaktera , ali daleko nadilazi lokalno”.
Vraćajući se temi tzv. fejknjuz tragača, Ivković ukazuje da je jako važno da oni budu u toku sa savremenim tehnologijama, koje su sasvim očekivano, postale alat za obmanu javnosti, posebno one naklonjene informisanju posredstvom video sadržaja i fotografija.
“Sada je moguće manipulisati audio i video snimcima, tako da to običan građanin ne može da prepozna. Sećam se navodnog razgovora američkog ambasadora i kosovsog premijera od prošle godine, za koji se ispostavilo da je veštačka inteligencija. Meni je to bilo očigledno, ali ljudi su to delili između sebe sa mišlju da se radi o istinitom razgovoru” upozorava Ivković na još jedan alat koji postaje opasno sredstvo dezinformisanja.
Savet korisnicima društvenih mreža i ostalih savremenim informacionih kanala je – aktivirajte crvenu lampicu čim ugledate bombastičan naslov.
“Preispitajte se – ko bi mogao da stoji iza toga i šta mu je cilj. To su ključna pitanja. I naravno, postoje mediji koji su prepoznati kao oni koji dezinformišu I ljudi bi trebalo da ih ne uzimaju za ozbiljno. Izbegavajte bombastične naslove i preispitujte čak i renomirane medije. I njima može da promakne, ako ne namerna lažna informacija, ono makar greška. Prosto, ne verujte svemu što vidite, to bi bila moja ključna poruka” poručuje Ivković.
