Čelnici zdravstvenih obrazovnih institucija i organizacija, u okviru unutrašnjeg dijaloga o KiM predstavili predloge za jačanje zdravstvenog sistema na Kosovu.
“Situacija u zdravstvu na Kosovu i Metohiji u poslednje četiri godine je stabilizovana”, rekao je na skupu ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar, dok je prema rečima direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića zdravstvo u pokrajini počelo da se izvlači iz blata u poslednje četiri godine.
Zdravstveni sistem zajedno sa obrazovnim je najvažniji faktor opstanka srpskog korpusa na Kosovu i Metohiji, i u tom cilju Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za Kosovo i Metohiju, fakulteti, Lekarska komora, Društvo lekara Srbije nastaviće da pružaju pomoć zdravstvenom sistemu u pokrajini, da ga jačaju i rade na njegovom opstanku, zaključeno je u prvom delu okruglog stola.
Đurić je dodao da je Srbija na Kosovu, “svesna činjenice da će srpskog naroda na Kosovu biti u meri u kojoj bude funkcionisao zdravstveni sistem” otvorila bolnicu u Pasjanu, Dom zdravlja u Goraždevcu, odeljenje onkologije u Kosovskoj Mitrovici, renovirala brojne ambulante, obezbedila brojna ambulantna vozila.
Direktor Kancelarije naveo je da je Medicinski fakultet Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici dobio Studentsku polikliniku, i dodao da je kosovskomitrovački Zdravstveni centar nakon posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića stekao uslov da postane Kliničko bolnički centar.
Lončar je naveo da ministarstvo nema sve detalje o situaciji u pokrajini kao ni o pritiscima ali ima poverenja u predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegov tim na čelu sa Markom Djurićem koji će raditi na projektima jačanja i opstanka zdravstvenog sistema i srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.
Ministar je izrazio zadovoljstvo što se i u pokrajini održavaju besplatni pregledi kao i u centralnoj Srbiji, i što oni sprečavaju ozbiljne bolesti.
Dekan Medicinskog fakulteta Nebojša Lalić podsetio je da je taj fakultet u Kosovskoj Mitrovici deo sistema medicinskih fakulteta, i ocenio da je najvažnije da se ostvaruje kontinuirana veza u pružanju stručne pomoći fakultetu na severu pokrajine.
“Jasno je da je pred nama dugotrajna borba bez obzira kakvo će rešenje biti. Srpski narod i sve one koji žele da budu deo srpskog zdravstvenog sistema ne možemo ostaviti, bez obzira da li možda formalno nećemo imati pun domet ili će on biti otežan”, rekao je Lalić.
Prema njegovim rečima, trebalo bi iskoristi činjenicu da je srpski zdravstveni sistem u pokrajni razvijeniji od kosovskog i da brojni Albanci zbog toga dolaze na lečenje u Srbiju.
Rektor Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Rade Grbić ocenio je da je na Kosovu obezbeđen značajan nivo zdravstvene žaštite, da treba raditi na kreiranju zdravstvene politike i nadzora, zapošljavanju kadrova, formiranju mobilnih timova, utvrđivanju osnovnih zdravstvenih paketa koji bi bili dostupni svim kategorijama stanovništva.
Predsednik Lekarske komore Srbije Milorad Dinić rekao je da važno da se radi na rešavanju problema licenciranja lekara ali i na radu sudova časti. On je dodao i da je neophodno jedinstvo lekara i institucija u centralnoj Srbiji i pokrajinskih.
Predstavnica Srpskog lekarskog društva Ljubica Đukanović je nakon višeminutnog predstavljanja istorije, uloge i značaja tog društva, zatražila od države Srbije da “društvu vrati Zadužbinu Stevana Milosavljevića”. Ona je potom navela da su srpski lekari i stomatolozi sa Kosova oslobodjeni plaćanja članarine za članstvo u Društvu, koje organizuje i veoma važne edukativne programe u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici. Prema njenim rečima, ta praksa bi trebalo da bude nastavljena i u budućnosti.
Dekan niškog Medicinskog fakulteta Dobrila Stanković Đorđević ocenila je da bi bilo dobro da zdravstveni sistem na Kosovu bude dostupan svima bez obzira na nacionalnost, da se on razvija i jača.
Prema njenim rečima, ako naš sitem bude pružao sigurnost i privlačio veći broj Albanaca i samim tim će imati i veći priliv novca.
Direktor Kancelarije za Kosovo je predsednik Radne grupe Vlade Srbije pod čijim pokroviteljstvom se održava dijalog pokrenut na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučić, koji očekuje da “unutrašnji dijalog” do marta omogući donošenje konkretnih zaključaka o politici prema Kosovu. Prva runda unutrašnjeg dijaloga bila je 30. oktobra kada je 40 pravnika, profesora univerziteta, iznelo viđenje rešenja kosovskog problema, dok je drugi skup okupio naučnike sa instituta društvenih i humanističkih nauka.
Na narednom skupu, u organizaciji Matice srpske, mišljenja o stanju i mogućim koracima koji bi doveli do normalizacije odnosa Beograda i Prištine iznelo je 26 književnika, umetnika, sveštenika SPC, sociologa, ekonomista i filozofa. U unutrašnjem dijalogu, izmedju ostalih svoje mišljenje iznosili su i čelnici privredih komora, ekonomisti, ali i predsavnici sportskih udruženja.
Današnji okrugli sto organizovan je nakon mesec dana pauze.
Izvor B92
