Dezinformacije kao koncept nisu nove. Postoje od pamtiveka. Danas su moćan aparat koji zloupotrebljava tehnologija, a s druge strane, može i da ga suzbija, ali još uvek nema dovoljno pritisaka za to.
Zato se sada sve više institucija i aktera uključuju u rešavanje pitanja dezinformacija ili makar njihovog suzbijanja.
„Od lažnog do proverenog“, projekat je koji takođe podrazumeva temu dezinformacija, kroz građanske skupštine ili dijaloga, što postaje sve popularnije u Evropskoj uniji.
U pitanju je regionalna inicijativa koja je uključila predstavnike sa Kosova, iz centralne Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
Nova društvena inicijativa (NSI) iz severnog dela Mitrovice, okupila je u prethodnom periodu oko 60 građana iz različitih regina širom Kosova. Građani su razgovarali sa ekspertima o tome kakve su medijske regulative na Kosovu i koje su manjkavosti, šta su, između ostalog, dezinformacije, koliko su opasne.
„To je nešto novo što ulazi u naš region i pretpostavljam da će biti mnogo više takvih događaja. Za sada, mi jesmo bili fokusirani na dezinformacije, upravo zbog toga što je prepoznat veliki uticaj na društvo, a nakon što smo imali probleme sa dezinformacijama u izbornom procesu, najpre u Americi, a onda i u drugim zemljama. Takođe smo imali jako velikih problema sa dezinformacijama tokom pandemije. Dakle, pokazalo se koliko je to zapravo bezbednosni rizik i sada se uključuju što veće grupe građana i zainteresovanih strana u pokušaju da se suzbiju ti problemi“, navodi Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative.
Iako je prepoznat značaj regulativa koje bi uticale na suzbijanje dezinformacija, Andrić Rakić ukazuje na izazove u postizanju balansa između očuvanja slobode govora i uređivanja medijskog prostora.
„Naći taj balans između očuvanja slobode govora i uređivanja medijskog prostora to je zaista intrigantan, vrlo težak posao i zbog toga baš moraju da se uključe svi u tu temu da bi postojao neki društveni konsenzus i da se bilo novinari, bilo konzumenti medijskih informacija ne osećaju da se zbog medijskih regulativa, posebno onih koji se odnose na društvene mreže, na neki način sputavaju. To je jako teško izvesti, naći, taj balans i to je ono što mi pokušavamo sada da uradimo. Da vidimo šta je to društveni konsenzus, dokle može da se ide sa tim regulativama ili, na primer, šta je hitno regulisati u medijskom prostoru“, kaže Andrić Rakić.
Iz razgovora sa građanima proizašle su i preporuke na koje sve načine bi mogao da se unapredi medijski prostor na Kosovu. Među njima je regulisanje onlajn medija – praćenje, otkrivanje vlasništva, otkrivanje identiteta novinara, međuinstitucionalna saradnja na unapređenju medijskog zakonodavstva, bolja bezbednost i uslovi rada za medijske radnike, šira društvena mobilizacija protiv dezinformacija, unutrašnja izgradnja kapaciteta za postojeće medijske platforme, povećati vidljivost i podršku medija za raskrinkavanje, kao i bolja saradnja između medija koji izveštavaju na srpskom i albanskom jeziku.
Zašto mladi na Kosovu često izbegavaju vesti i tradicionalne medije, kakav je odnos starije populacije prema medijima i dezinformacijama, kakvo je opšte stanje medijske pismenosti na Kosovu? Opširnije o tome u novom podkastu Kontakt Plusa.
