U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici danas se služila liturgija poodom obeležavanja Velike Gospojine.
Svetu liturgiju služili su otac Isidor iz Prizrenske bogoslovije i otac Petar iz Visokih Dečana.
Otac Isidor je u svojoj besedi rekao da je najlepše od svega „što danas ovde slavimo život u ovom svetom hramu u Đakovici”.
„Ima li šta lepše, ima li šta sjajnije, ima li šta iskrenije, istinitije, očiglednije ovde u Đakovici reći da slavimo život, život i samo život? Svedočanstvo tome je i ova sveta obitelj, ove sestre sa mati igumanijom koje se ovde podizavaju i trude koje ovo mesto, i kada kažem mesto ne mislim samo na ovu usku portu ovoga svetog Hrama i ove obitelji, nego mislim na ceo ovaj grad, svojom molitvom svojim trudom, svojim podvigom osvećuju i na sve one koji žive ovde ma ko oni bili prezivaju blagodat, milost i mir od Boga”, kazao je.
Među okupljenim vernicima bili su i raseljeni Đakovčani. Jedna od njih je Snežana, koja sada živi u Beogradu. Ona je iz Đakovice poručila da joj je ovo bila druga kuća, ali se sada ne oseća poželjnom u Đakovici.
„Mnogo mi je teško, nisam ni znala kako ću se osećati dok nisam ušla u porti crkve. Ovde smo proveli detinjstvo, ovo nam je bila druga kuća. Sada kao da sam u drugom gradu, nemam nikakav osećaj. Samo smo prošli autom. Ovde se ne osećam poželjno. Imala sam veliku želju da dođem ovde, nisam osećala strah“, kazala je Snežana Kostić Savić.
Pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić, kaže da je blagost doćekati ovaj praznik u Đakovici gde su se nakon odlaska Srba vratile monahinje koje su založile i održale vatru vere.
„Blagost je dočekati praznik Uspenja Presvete Bogorodice ovde, u srcu Srbije, naše Metohije. Prema turskom popisu iz 1485. u Jakovovoj Đakovici po kome je dobila ime, samo su dve porodice bile nepoznatog porekla, ostalo stanovništvo su činili čestiti, časni, herojski Đakovčani. Kada je poslednji Srbin napustio Đakovicu naše monahinje su se vratile da založe i održe vatru vere na ognjištu ovog hrama. Okružene zidovima ne dozvoljavaju da zidovi okruže njihovu ljubav prema ljudima i Bogu. I kao što je Presveta Djeva Marija Bogorodica, svojim molitvama, savetima, krotkošću i trpeljivošću pomagala svetim apostolima u širenju Božje reči, tako i naša Eparhija uz pomoc svoje države pomaže da Božja reč nikada ne utihne u obesrbljenjenim sredinama na ovoj svetoj zemlji”, poručila je Parlićeva iz Đakovice.
Kolačari za ovu godinu bila je grupa mladih ljudi, a za narednu se javio veći broj vernika.
Na obeležavanju slave u Đakovici bilo je prisutno oko 50 vernika, među kojima i Velimir Đoković, predsednik opštine Danilovgrad.
