U kriznim situacijama kakva na severu Kosova i Metohije traje već duže od mesec dana, svakodnevni problemi ljudi lako skliznu na marginu. Uprkos sveopštoj teskobi, ti problemi i dalje postoje, sa njima građanstvo živi i oni zajedno sa sveopštom situacijom eskaliraju.
Problemi poštovanja radnih prava trudnica i mladih majki primer su takvih problema. Njima se uprkos svemu, neko pozabavio i došao do zabrinjavajuće loših podataka.
Pravo žene na materinstvo i poštovanje njenih radnih prava tokom trudnoće i perioda ranog materinstva, najbolje su uređeni i najviše poštovani u državnim institucijama, dok se ova prava u privatnom sektoru često krše. Nije bolja situacija ni u civilnom sektoru, pokazuje istraživanje „Radna prava trudnica i mladih majki na severu Kosova“ koje je obavila NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC).
Rezultati ankete u kojoj je učestvovalo preko 200 žena raznih profila, a koja je obavljena u okviru istraživanja, ukazuju na to da građanke na severu Kosova ne znaju koja prava imaju, ali znaju da su tudnoća i briga o maloj deci često prepreka za zaposlenje, te da je jako teško zadržati posao van državnih institucija, ukoliko se ode na porodiljsko bolovanje. Takođe, iskustvo ispitanica ali i 45 učesnica fokus grupa je takvo da smatraju da je sve pobrojano prepreka za napredak u karijeri, jer trudnoća i briga o deci utiču na poslodavčeve odluke.
Programska službenica u ACDC-u Ines Aljović Mihajlović kaže, gostujući u emisiji Radija Mitrovica sever da kosovski Zakon o radu daje mogućnost trudnicama da uz lekarsko mišljenje, odu na trudničko bolovanje u trajanju od 45 dana i za taj period će primiti punu platu.
„Prva tri meseca porodiljskog odsustva, primaju 70% plate, zatim pola godine imaju pravo na iznos u visini od 50% njihove plate a poslednja tri meseca proteći će im bez ikakvih prihoda, s tim što će se bez problema vratiti na svoje radno mesto po isteku tog perioda“ objašnjava Aljović Mihajlović.
Međutim, ovaj zakon se razlikuje u zavisnosti od toga da li u rukama imate zakon na albanskom ili srpskom jeziku.
„Aljkavost prevodilaca je i u ovom, kao i u mnogim drugima kosovskim zakonima, prisutna. Pa tako u tekstu zakona napisanom na engleskom i albanskom stoji da žena ima pravo na 70% svoje plate, dok na srpskom jeziku stoji da ima pravo na 70% prosečne plate, što može da bude drastična razlika“ napominje naša sagovornica uz opasku da su učesnce istraživanja bile poražavajuće loše informisane o kosovskom zakonodavstvu.
Iako su žene u državnim institucijama zaštićenije, Ines izdvaja primer jedne učesnice fokus grupe koja je radnica u veoma važnom segmentu državnog aparata, a koja je morala da nasilno prekine dojenje kako bi se vratila na svoje radno mesto.
„Ona nije mogla da iskoristi svoje zakonsko pravo na dodatnu dvosatnu pauzu za dojenje, pa je morala da prekine. Zbog tog lošeg iskustva, kako nam je rekla, pravila je dugu pauzu između dece jer je to za nju bilo traumatično, poučena time, napravila je baš dužu pauzu između porođaja. Hoću da kažem dakle da ni tamo žene nisu zaštićene do kraja“.
Takođe, po zakonu, poslodavcu je onemogućeno da trudnici odnosno ženi na porodiljskom odsustvu, menja položaj u organizaciji ili instituciji, dakle, njen status ne može da se promeni u tom periodu. I takođe, nemoguće je da joj da otkaz niti da je stavi u bilo kakav položaj koji bi mogao da ugrozi njeno ili zdravlje njenog deteta
I dok za državne institucije postoji makar zakonska regulativa na koju bi mlade mame mogle da se pozovu, u civilnom i privatnom sektoru ništa zakonski nije regulisano, pa su pripadnice ove osetljive kategorije stanovništva ostavljene na milost i nemilost poslodavcima, tj. njihovoj platežnoj sposobnosti.
„Zakonska klauzula kaže da su poslodavci u privatnom i civilnom sektoru ti koji bi trebalo da isplaćuju 70% plate šest meseci. Ako poslodavci nemaju resurse odakle će da finansiraju te žene, ako nemaju adekvatne projekte, ako jednostavno ne mogu da ispune tu svoju obavezu, zakon njih ni na koji način na to ne obavezuje jer nije predviđena nikakva sankcija. Više je to na nivou preporuke“ kaže Aljović Mihajlović i ističe da bi centralne vlasti morale na sebe da preuzmu deo te odgovornosti i da se one obavežu da će dotirati sredstva ovim sektorima kako bi mogli svoje obaveze da izvršavaju.
Iako je daleko više negativnih primera, postoje i oni pozitivni, pa je upravo organizacija ACDC primer dobre prakse, jer se ženama unutar nje, maksimalno izlazi u susret po svim pitanjima. Valjda zato tako žustro i zastupaju prava ove osetljive populacije.
Značajno veliki broj žena na severu Kosova svoja radna prava ostvaruje u institucijama koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije, a koji je daleko blagonakloniji prema ženi od kosovskog.
„Srpski zakon bi mogao da bude primer kosovskom Zakonu o radu kao i njihove dobre prakse. Žena prima platu tokom celog perioda porodiljskog bolovanja i poslodavac to mora – nije im ostavljena mogućnost izbora da li to oni hoće ili neće. Sa svakim sledećim detetom, to porodiljsko odsustvo se produžava i kada god da se ono završi, nju posao čeka“ napominje Aljović Mihajlović i dodaje da je srpski zakon bolje zaštitio i decu i porodilje, isplaćivanjem materinskog dodatka – za prvo dete jednkratno, svako sledeće na mesečnom nivou.
I dečji dodatak je na nivou Srbije daleko bolje regulisan nego na Kosovu. Pored toga što je iznos značajno veći, treba napomenuti da u srpskom sistemu se dečji dodatak odobrava do punoletstva, a na Kosovu do detetove šeste godine.
Dok srpski sistem nudi mogućnost da i očevi odu na jednogodišnje porodiljsko odsustvo, ukoliko bračni par proceni da im ta opcija više odgovara, kosovski sistem muškarcima dopušta odsustvo zbog rođenja deteta u trajanju od najviše pet dana i to uz obaveznu najavu poslodavcu.
Izmena Zakona o radu i Zakona o zaštiti na radu, uvođenje povlastica za poslodavce i uvođenje podsticajnih mera, načini su da se položaj trudnica i mladih majki podigne na viši nivo.
„Ova zemlja nije predviđena za žene koje bi želele da se ostvare i kao majke i u svojoj karijeri…To je rekla jedna učesnica na našoj fokus grupi i ja sam to dobro zapamtila… Ako donatori, ako međunarodna zajednica i kosovski sistem rade na tome da se žene osnažuju, da budu nezavisne, treba im dati mogućnost da napreduju, da se finansijski osamostaljuju, da imaju pravo izbora – ako se ne oseća sigurno u braku, da može iz njega da izađe, a ona to ne može ako nije fnansijski obezbeđena. Mora da se radi na izmeni Zakona o radu, da se urade neki amandmani kako bi status žene bio što pozitivniji, da deca budu zaštićenija i da u krajnjem slučaju, ne moraju da trpe nasilje jer nemaju kud“ istče naša gošća i dodaje na kraju da žene po ovom pitanju nemaju nimalo poverenja u institucije.
„Evidentan je manjak vere u celokupni državni mehanizam. Ipak bi one to prećutale, stavile pod tepih jer ne veruju da bi po ovom pitanju sa poslodavcem izašle na kraj. Ipak, najpre bi trebalo da se obrate Inspektoratu rada, podnose žalbu po kojoj se dalje postupa“.
Istraživanje „Radna prava trudnica i mladih majki na severu Kosova“ urađeno je u okviru projekta „Zalaganje za bolji položaj trudnica i mladih majki“ koji finansira EU.
Ovaj medijski sadržaj podržao je Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA).
