Nakon 12-sati razgovora u Ohridu, u subotu 18. marta, kosovski premijer Aljbin Kurti i srpski predsednik Aleksandar Vučić, postigli su sporazum o primeni dogovorenog prvog dela Sporazuma za put normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Drugi deo sporazuma iste večeri je EU i objavila. Iako vest sa kraja nedelje, obeležila je celu proteklu.
Kako je to samo dan uoči razgovora odnosno još jedne runde nastavka dijaloga Beograda i Prištine, kazao evropski šef diplomatije, i sam učesnik ovih razgovora, Žozep Borelj – „Oči cele Evropske unije i ljudi sa Zapadnog Balkana gledaju u Ohrid“ – tako je zaista i bilo.
Još od 27. februara, kada je sastanak bio najavljen – pretvorio se u centralnu temu, kako domaće, tako i regionalne javne scene.
Od jednog do drugog sastanka, sve vreme aktivna je bila šatl diplomatija.
Iz Brisela je u ponedeljak prošle nedelje u Beograd doputovao specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog, Miroslav Lajčak.
Kao i prethodno u Prištini, došao je kako bi sada i od Aleksandra Vučića čuo predloge srpske strane za primenu sporazuma, odnosno drugog tehničkog – implementacionog dela, jer su se sa prvim – političkim, već usaglasili.
Nakon što je od njega dobio „povratne informacije“ i to nakon tri održana sastanka, počelo se i sa završnim pripremama uoči Ohrida.
Lajčak je svoju posetu srpskoj prestonici završio u utorak, a već sutradan zamenio ga je američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar.
I njegov dolazak, bio je deo priprema za Ohrid, odnosno došao je „da radi sa političkim vođama u regionu, kako bi se pronašao način na koji se može unaprediti i krenuti dalje sa predlogom evropskog sporazuma o normalizaciji“.
„Nadamo se da će sporazum, ne samo iz korena promeniti nečiji život, nego omogućiti mir i stabilnost za sve ljude u regionu. Njegova namera nije namera da stvara nove prepreke, već naprotiv… Ljudi kojima je ipak potrebniji više nego svima drugima, su Srbi na Kosovu. Oni su uvek u središtu konfrotacije, tenzija i to ima psihološku i svaku drugu štetu“, ključna je poruka koju je na konferenciji za medije, dan nakon sastanka sa Vučićem, kazao ovaj američki diplomata.
Slične poruke kazao je Eskobar sutradan i u Prištini, premda bez isticanja da će postizanje „mirovnog rešenja između Kosova i Srbije“ najpre značiti Srbima.
Naglasio je i na sastanku sa kosovskom predsednicom, da je cilj podrška svakom rezultatu koji približava mir u regionu.
„Mislim da ovaj evropski predlog olakšava dijalog kroz EU i kao najveći podržavalac Kosova u svetu, naš cilj je da to funkcioniše za Kosovo, ali ne samo za Kosovo nego i za ceo region da se odblokiraju izvori koje Balkan osigurava sam za sebe, ali i celu Evropu“.
Da je vreme da Beograd i Priština dođu do normalizacije, zbog mira, ali i zbog toga što je dijalog između njih suštinski element na putu evropskih integracija, listom su naglašavali tokom nedelje i ostali međunarodni predstavnici, kako američki tako i evropski, ali i sami podržavaoci sporazuma koji je Prištini i Beogradu ponudila EU.
Srpski Blic i prištinska Koha objavili su zajednički autorski tekst savetnika francuskog predsednika, nemačkog kancelara i italijanske premijerke, a pred razgovore u Ohridu. U njemu su poručili:
„Srbija treba da se pomiri sa činjenicom da je Kosovo susedna zemlja, dok je Kosovo dužno da zaštiti Srbe, preduzimajući mere ka uspostavljanju Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom i pružajući garancije za visoki stepen zaštite za srpsku versku i kulturnu baštinu“.
Među onima koji su srpskom predsedniku i kosovskom premijeru poručili odnosno na njih apelovali da u Ohridu sporazum potpišu – bilo je i 19 članova organizacija iz civilnog sektora sa Kosova i iz Srbije.
Izdvaja se američki ambasador na Kosovu, Džefri Hovenijer, koji je izrazio nadu da će razgovori u Ohridu, pre svega, popraviti trenutno stanje na terenu.
Iako nije verovao da će se strane za vikend usaglasiti oko funkcije Zajednice srpskih opština, poručio je sredinom nedelje da se nada da će nakon tih razgovora Srbi izaći na izbore u četiri opštine na Severu, zakazane za 23. april.
Uprkos svim prošlonedeljnim ohrabrujućim diplomatskim porukama, opozicija u Beogradu svoj negativan stav o predlogu iz Evropske unije, izrazila je protestima u petak.
Bilo je prisutno više hiljada ljudi, a od Aleksandra Vučića tražili su da u Ohridu sve odbije, ali i da podnese ostavku i raspiše nove izbore.
Simbolično su ovi protesti bili održani na 17. Mart – odnosno 19-godišnjicu od najvećeg etničkog nasilja koje se na Kosovu i Metohiji dogodilo nakon dolaska međunarodnih vojnih i civilnih snaga od 1999. godine.
Oko 286 srpskih kuća, preko 35 crkava, manastira i grobalja uništeno je i zapaljeno i više od 4.000 Srba sa juga KiM-a je proterano u trodnevnom nasilju ekstremnih Albanaca (oko 51. učesnika demonstracija u najmanje 33 pojedinačna nemira koja su se dogodila u 48 sati) koji su napali Srbe širom KiM-a. Ubijeno je osmoro Srba i 11 Albanaca – koji su stradali u obračunu sa američkim i francuskim KFOR-om koji je pokušavao da zaustavi nasilje. Prema drugim podacima, 28 je smrtno stradalo, a 870 povređeno. U neredima su uništena 72 vozila UN. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina. Ipak, do danas nisu otkriveni nalogodavci za ovo, kako su međunarodni krugovi u više navrata ocenili – organizovano nasilje.
U Kosovskoj Mitrovici i Gračanici Martovski pogrom obeležen je i ove godine parastosima i polaganjem venaca – za stradale i nestale.
Naš portal na ovaj dan objavio je priču od porodici Dašić, porodici koja se u svoje selo, Brestovik, vratila samo nekoliko meseci nakon marta te 2004. Priču o povratničkoj deci Branku i Marti, sada odraslom mladiću i devojci.
