Potrebu za pisanjem osetila je, kako kaže, relativno kasno. Svesna svog talenta, ali ne zamišljajući sebe kao pesnika i stvaraoca, prepustila se „peru“ bez prevelikih ambicija i želja da njena poezija bude primećena.
Svoju prvu pesmu “Poljubac anđelu”, dvadesetsedmogodišnja Jovana Micić iz Zvečana, apsolvent na Katedri za srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, napisala je pri kraju srednje škole.
„Jednom je sećanje poljubilo anđela.
Usud nepromišljeno postao nagrada.
Na zlatnim krilima slobodnih ptica u kavezu,
koje su mirisom crvenog božura opile uplakane mandoline,
pala je rosa sa plavog meseca,
jer je mesec video vreme…
Jednom je sećanje poljubilo anđela, ljubav na litici ponora sama i ostala,
suza ratnika svakog ganula…
… Na mapi lica samo bol …
A u kamenu srce plače krvavim očima…“
„Iako sam oduvek bila u kontaktu sa umetnošću i divila se onima koji žive istu, sebe nikada nisam zamišljala kao nekog ko stvara. Napisavši prvu pesmu, srušila sam tu iluziju“, kazala je za Radio Kontakt Plus Jovana Micić.
A onda su se pesme nizale dovoljno da stanu u njen pesnički prvenac “Nemi tragovi”, koji je svetlost dana ugledao zahvaljujući prof. dr Golubu Jašoviću.
„Veliku zahvalnost dugujem svome profesoru Golubu Jašoviću koji je prepoznao moj talenat i predložio mi je da izdam svoju prvu zbirku pesama. Pristala sam i tako je sve počelo“, otkriva nam Jovana.
Tako je 2017. godine Književno društvo Kosova i Metohije objavilo prvu Jovaninu zbirku u kojoj dominiraju pesme sa ljubavnim motivima.
U ulozi recenzenata našli su se prof. dr Golub Jašović i pesnikinja Slavica Jovanović.
„Jovana Micić hrabro je zakoračila u pesnički Vavilon. Svojom prvom zbirkom pesama artikulisala je one unutrašnje glasove koji su se pobunili i propeli u njenom biću sklonom polarizacijama i raznim dihtomijama. Preimućstvom svojih godina, naša autorka je ekstrasenzitivna za primanje i poimanje sveta oko sebe“, stoji u recenziji Slavice Jovanović.
Njena prva zbirka nije propraćena promocijom, ali se nada da to neće biti slučaj sa sledećom, kojoj je već nadenula naziv „Metamorfoza“, jer se, kaže Jovana, odnosi na njen stvaralački put.
„Prolazim kroz neki vid spiritualne metamorfoze. Ova bi zbirka označila njen završetak i bila finalni proizvod toga procesa.“
Iako postoje planovi, sa objavljivanjem ove zbirke neće žuriti.
„Pesme nastanu onoga trenutka kada one to žele. Kad zbirka bude spremna, objaviću je“, kaže Jovana koja je član udruženja „Mitriks“, kao i Srpske književne zadruge.
Poručuje da ima želju da njena poezija poprimi novo poimanje, oblik i viđenje.
„Volela bih da se poezija čita na nekoj specijalnoj pozornici, da sve to bude propraćeno vizuelno- auditivnim sadržajem i da je čita osoba koja živi poeziju, osoba koja joj dušu oseća.“
Pored zaljubljenosti u poeziju i poriva za stvaranjem, pozitivne kritike ljudi koji čitaju njenu poeziju su, takođe razlog zbog kojeg će ova poetesa na početku svog stvaralačkog puta, nastaviti da odlučno korača, i nadamo se, objavljuje svoja dela.
