Promocija zbirke pesama Aleksandra Dunđerina „Promeniti naslov“ održana je u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“ u Severnoj Mitrovici.
O knjizi su pored autora govorili i recenzenti knjige Živojin Rakočević, Žarko Milenković, Ivana Vanovac i predsednik Društva književnika Kosova i Metohije Novica Sovrlić.
Ivana Vanovac ističe da ova zbirka poezije istražuje Dunđerinovu duboku povezanost sa ljubavlju, Kosovom i ličnom katarzom. Smatra da ljubav treba da bude temelj svih naših odluka i razgovora, a Dunđerin kroz svoju poeziju prikazuje i potvrđuje kako ljubav može transformisati čoveka.
„Nešto što bi trebalo da bude vodilja svih nas, nešto što bi uvek trebalo da bude perjanica svih naših odluka, poreza i razgovora, a to je ljubav. Gde je ljubav, tu je i Kosovo, a Kosovo je mesto katarze Aleksandra Dunđerina. On, kako sam i rekla u recenziji knjige, nije došao na Kosovo, on se popeo na Kosovo. Postoji dva načina da budete na Kosovu, jedan je da se rodite, što je jedna ležernija forma postojanja na Kosovu. Postoji i drugi način, koji je težak, naporan, vrlo zahtevan, a to je da se na Kosovo popnete ako na njemu do tada niste bili. Na Kosovu se penje vrlo teško, vrlo je strm taj put, ali Aleksandar je uspeo tako što se uhvatio za ruku jedne kosovke, koja je takođe važna tema, koja mu je pomogla da se popne na Kosovo. Kada se popeo u njemu se zaista desila katarza, što je naročito vidljivo u njegovom odnosu prema zavičaju, odnosu prema njegovoj Vojvodini, koja mu je odjednom postala previše melanholična, previše monotona i previše užegla. Aleksandar je čovek koji voli nemir, i on je nemiran i dok misli. Svi mi koji ga dobro znamo, znamo da njega misao može da podigne sa stolice da ga natera da opisuje bespomučne krugove, dok vam se ne zavrti u glavi od njega, ali sve te njegove misaone šetnje uvek rezultiraju nekim zaključkom“ navodi Vanovac.
Ova zbirka pesama će vam pomoći da po prvi put vidite ko je Aleksandar Dunđerin, dodaje Vanovac.
„On se predstavlja kao pesnik, a suštinski se razotkriva kao čovek, kao misaono biće, u ovoj knjizi je apsolutno sve ono što je on postao tokom svog kosovskog postojanja. On je postao kosovsko postojanje i on je kosovsko postojanje jače, bolje i intenzivnije, nego mnogi koji su ovde rođeni, potpuno shvatio suštinu kosovske misli, u potpunosti je živi i ona je ušla u svako tkivo njegovog poetskog bića“ istakla je.
Predsednik Društva književnika Kosova i Metohije Novica Sovrlić kaže da se, iako nije bio upoznat sa sadržajem, čitajući knjigu zaprepastio, u pozitivnom smislu.
„Iako je Društvo književnika Kosova i Metohije izdavač ove knjige, nisam bio upoznat sa sadržajem, ali je Aleksandar jedan od retkih čiji bih rukopis na neviđeno potpisao u svako doba dana i noći, tako da nisam ni sumnjao da se radi o izuzetno važnom delu. Kada sam dobio knjigu, zaprepastio sam se ali u pozitivnom smislu, jer smatram da se radi o veoma važnoj knjizi. Ako bih morao da dam naslov ove knjige, svakako bih rekao „spuštanje uma u srce“, a kada smo već kod srca, jezik je kažu njegov poklopac. Poklopac koji se otvara i zatvara u zavisnosti od uma odnosno duše, koju smo spustili u srce, u ovom slučaju pesničkog Aleksandra. Kad jezičak na vagi duše pretekne, poteknu stihovi“ istakao je Sovrlić.
Živojin Rakočević navodi da ova zbirka pesama označava zaokruživanje Dunđerinove ličnosti i misije prema poeziji. Poezija Aleksandra Dunđerina postaje način borbe – pesnik se stavlja u poziciju pobunjenika koji se protivi političkom i društvenom stanju.
„Stvarnost je nešto što je presudno i ono što se prelomilo u vrlo složenoj i komplikovanoj ličnosti Aleksandra Dunđerina da krene prema poeziji. On je dominantan čovek priče, i priča priču, ali ono što je realnost i naše istorijsko iskustvo, jeste da o Kosovu radije pevamo nego pričamo. Njegove priče su morale da se pretvore u pesmu. A ono gde se on dotiče Miloša Crnjanskog, je zapravo u toj lakoći i surovosti. Crnjanski je u ovoj poziji poslužio da se surovo razračunava sa patetikom, rodoljubljem, doživljajem prostora ovakvim kakav jeste, dominantno politički i zapravo je to možda jedna od njegovih borbi, jer ova poezija je poezija pobunjenika. Aleksandar Dunđerin ne pripada generaciji očajnih pobunjenika i suština ovoga oko čega smo se okupili jeste oko njega, njegove misije, književnosti, poezije da je to formiralo ostrvo slobode. Sa ovom knjigom, on je zaokružio svoju ličnost i pokazao nam svoj dar“ rekao je Rakočević.
Žarko Milenković kaže da je čitanjem ove zbirke prva asocijacija sloboda. Zbirka nije samo umetnički rad, već i manifestacija Dunđerinove unutrašnje slobode, koju je pronašao na Kosovu, mestu gde se sloboda često čini dalekom.
„Sloboda je bila prva asocijacija kada sam čitao ovu zbirku pesama. Sa Dunđerinom sam razgovarao mnogo pre nego se ova zbirka pojavila, i nakon čitanja meni je delovala zanimljiva ali i ne toliko zanimljiva. Nakon što sam dobio prelom knjige, gde sam ja dobio sasvim drugačiju knjigu i zaista, autor knjige je njegova sloboda a ta sloboda se kod Dunđerina može nazvati i Miljana. Miljana je radila dizajn za knjigu i sve ovako lepo osmislila i mislim da ta sloboda koju Dunđerin ima i koju je pronašao na Kosovu, je Miljana i ljubav. On je boravio u drugim gradovima i u njima bio slobodan, ali je slobodu u metafizičkom i unutrašnjem smislu doživeo upravo ovde na Kosovu, gde mi slobode najmanje imamo“ naveo je Milenković.
O knjizi je govorio i sam autor knjige Aleksandar Dunđerin, koji je rekao da je zbirka pesama nastala u vreme korone.
„To je bio prostor slobode u izolaciji, gde i nemate šta pametnije da radite. Tada se mnogo toga sakupilo i pisana je 2020. i 2021. godine i ona je odložena. Zapravo, ja tu knjigu nisam hteo da objavim, i jedan od argumenata je bio ono što moja supruga Miljana neretko govori u intervjuima i medijima, a to je da joj je žao da njene kolege srpski slikari, ne shvataju da je štafetno slikarstvo odavno izumrlo. I Žarko je rekao kako mu se na isti način nije svidela poezija kada mu je prvi put data i ovakva u konačnoj verziji“ rekao je Dunđerin.
Nakon dobijenih prvih i pozitivnih reakcija i razgovora sa bliskim osobama i kreativnim timom PKC Akvarijus, Dunđerin se ipak odlučuje da nastavi da piše i objavi ovu zbirku poezije.
„Shvatanje i razmišljanje kako ova mlada generacija, kojima sam beskrajno zahvalan za sve, razume moje stihove, donekle me je ohrabrila da možda i ima smisla da objaviti zbirku pesama“ rekao je on.
Ovo je Dunđerinova prva zbirka pesama.
U scenskom performansu učestvovale su glumica Snežana Džogović i Darija Mašković, koje su prisutnima dočarale Dunđerinovu poeziju.
Zbirku pesama „Promeniti naslov“ moguće je kupiti u PKC Akvarijus. Izdavač knjige je Društvo književnika Kosova i Metohije. Za dizajn knjige zaslužna je Miljana Dunđerin.
Aleksandar Dunđerin je autor više stotina studija, eseja, kritika, članaka, prikaza, piblicističkih radova, priča i pesama objavljenih u mnogim zbornicima, umetničkoj periodici, nedeljnicima, dnevnim listovima i portalima.
Napisao knjigu umetničke proze (U napukloj ljusci, 2002), dramu Beg od ničega (2004), knjigu eseja i kritika (Demoni odlaze I, 2014), knjigu razgovora i polemika (Demoni odlaze II, 2014). Autor je antologije Neodoljiva teškoća postojanja. Srpska književnost na Kosovu i Metohiji 2000-2020 (2021). Priređivač više knjiga, između ostalih Zaboravljeni pesnik Vasilije Subotić (2004) i Tamna lepota brisanog prostora. Proza Miroslava Toholja (2016), kao i monografija Crkveni hor „Branislav Nušić“ (2019) i Vasilj Adžić. Nadžeziraj mi sliku (2021).
Rođen u Novom Sadu 1974. godine, gde je završio studije srpske književnosti na Filozofskom fakultetu. Osnivač i urednik novosadskog časopisa za umetnost „Stanje stvari“ i urednik u beogradskom nedeljniku
„Pečat“.
Živeo i radio u Novom Sadu, Beogradu i u više gradova u Poljskoj. Poslednjih deset godina živi i stvara u Kosovskoj Mitrovici gde zajedno sa suprugom Miljanom vodi Privatni kulturni centar „Akvarijus“.