Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre tvrdi da će proces proširenja EU biti u fokusu nofoformirane EK nakon junskih izbora za evropski parlament. Politika integracije podrazumeva i Srbiju, kaže Žiofre i naglašava da bi na tom putu zvanični Beograd trebalo da sprovede reforme u oblastima vladavini prava i pravosuđa, ali i da normalizuje odnose sa Prištinom.
Šef delegacije i ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuele Žiofre kaže za RTS – povodom obeležavanja 9. maja i Dana pobede nad fašizmom 1945. godine, koji se slavi i kao Dan Evrope – da su zemlje na Starom kontinentu od Šumanove deklracije odlučile da promene paradigmu i stvore sistem koji počiva na saradnji.
“Prerasli smo u Uniju sa 27 članica i demokratiju u kojoj postoje sloboda i otvorene granice. Saradnja je još važnija u trenutku kada ponovo imamo rat na evropskom tlu, pa je i potreba da radimo zajedno veća”, ističe Žiofre.
Navodi da su rat u Ukrajini i sukob u Gazi najveći izazovi sa kojima se EU suočava, zbog čega je promenjena i percepcije politike proširenja.
“Geopolitička situacija se promenila i verujemo da postoji potreba da se nove zemlje integrišu u Uniju. To je u geostrateškom interesu EU”, naglašava sagovornik.
Srbija na putu za EU – dokle se stiglo
Ambasador EU navodi da se u obzir politike proširenja uzimaju Ukrajina, Gruzija i Moldavija kao novi kandidati, ali i balkanske zemlje, među kojima je i Srbija.
Nakon junskih izbora za Evropski parlament (EP), Žiofre očekuje da će se novoformirana Evropska komisija (EK) fokusirati na proces proširenja.
“Verujemo da je strateški cilj koji je Srbija izabrala za sebe, a to je da postane članica EU, važna za građane i trebalo bi da idemo napred i ubrzamo reforme”, ukazuje Žiofre.
Objašnjava i da su ključna pitanja osnova, poput reformi u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, pluralizma u medijima, i odnosima Beograda i Prištine.
Plan rasta – novac EU za reforme zemalja kandidata
Žiofre naglašava i da je Evropa zajednička kuća, te da su zemlje Zapadnog Balkana u planu rasta za period od 2024. do 2027. godine, a koji se odnosi, pre svega, na ekonomiju i preraspodelu oko šest milijardi evra sredstava.
“Plan rasta i razvoja je odgovor na potrebu da se ubrza proširenje, da damo injekciju procesu koji već dugo traje. Ideja je da imamo reforme za novac. Srbija je u procesu izrade reformske agende, a cilj je da se poveća konkurentnost privrede kao i socioekonomski rast”, navodi Žiofre.
Ističe da je plan rasta zasnovan na četiri stuba – intergraciju Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, međusobna regionalna integracija, distribucija novca i sprovođenje reformi.
Srbija između Kine i EU
Ambasador EU u Srbiji ističe da je Unija najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, komentarišući posetu kineskog predsednika Sija Đinpinga.
“EU ostaje glavni spoljnotrgovinski partner Srbije i 65 odsto srpske trgovinske razmene je sa EU, na drugom mestu je CEFTA, pa onda Kina, koja je i važan ekonomski trgovinski partner EU”, kaže Žiofre.
Takođe, naglašava i da je zvanični Peking i konkurent EU, te sistemski rival, zbog političkog sistema.
“Srbija je na putu da postane zemlja članica EU i svakako želimo da pojačemo naše ekonomske odnose i zajedničke vrednosti”, zaključuje šef delegacije Evropske unije Emanuele Žiofre u razgovoru za RTS.
