Advokat Đorđe Trifunović, nekadašnji predsednik Vojnog suda u Beogradu ocenjuje da će Institut za ratne zločine u Prištini biti u funkciji pripreme tužbe za genocid protiv Srbije, ali i kao dodatni pritisak na Srbiju i Srbe na Kosovu.
“Najavljeno formiranje Instituta za ratne zločine na Kosovu je očigledno u funkciji pripreme tužbe za genocid protiv Srbije. Krivično delo genocida, zločina protiv čovečnosti, ratni zločini protiv civilnog stanovništva, ranjenika, bolesnika i zarobljenika su deo međunarodnog krivičnog prava. Ono se zasniva na usvojenim konvecijama koje su države davno ratifikovale. Ne znam da li je to Kosovo učinilo”, kaže Trifunović za Kosovo onlajn.
Smatra da aktuelizovanjem tužbe za genocid protiv Srbije, Kosovo istovremeno želi da se predstavi kao deo međunarodne zajednice.
“Hoće sebe da prikažu kao deo međunarodne zajednice koji priznaje međunarodno krivično pravo i da dobiju poene na svojoj državnosti. Ali, to je istovremeno i jedna stalna vrsta pritiska na Srbiju i njen narod. To što malo-malo nekog zarobe i stave u pritvor zbog navodnih ratnih zločina, a to se desilo pre 20 godina , ali postane aktuelno da bi se o tome pričalo. To ima efekta i pravi povlastice i toleranciju u delu međunarodne zajednice”, navodi Trifunović.
Trifunović kaže da je moguće da su tokom policijskih i vojnih akcija na Kosovu 1998. i 1999. godine počinjeni pojedinačni ekcesi ili zločini, odnosno da se nije uvek postupalo u skladu sa međunarodnim konvencijama.
“Ali takvi ekscesi ne dovode do genocida. To treba da se raspravi, da se prikupe podaci. E sada, kako će oni to uraditi, da li imaju uslova ili ne je pitanje. U svakom slučaju na Kosovu je nastala oružana pobuna, a naša politika je u tom trenutku to kvalifikovala kao terorizam što sam i tada smatrao da je pogrešno. Spečavanje oružane pobude daje vlastima pun kapacitet, a u policijskim akcijama borbe protiv terorizma to nije tako. Da bi postojala mogućnost koja bi Srbiju isključila iz obaveza da se uzdržava jeste da se proglasi i delimično ratno stane na teritoriji Kosova i da se onda u punom kapacitetu primeni vojska. To je bio moj stav, a zašto nije bilo tako je teška priča”, objašnjava Trifunović.
Navodi da postoji čitav niz međunarodnih odluka i konvencija koja jasno definišu pitanje genocida, a da je Kosovo odlučilo da to bude vrsta pritiska prema Srbiji, mada, kako tvrdi, može da se postavi pitanje da li su Albanci ti koji su nad Srbima počinili zločin nivoa genocida.
“Genocid se dokazuje postojanjem naredbi, odluka politike i izvršiocima. Ako se neko sistemski preseljava, ako se nekome uništava voda, struja, primorava na iseljenje – onda je to genocid, a ja ne znam da je tako nešto postojalo. Pitanje je kako je srpska strana tamo prošla, da li je to genocid? Da li je genocid prinudno rasejavanje Srba, trovanja hrane i stoke, seča voćnjaka i šuma, odlazak dece u školu sa pratnjom?”, kaže Trifunović.
On ocenjuje da istraživanje ratnih zločina ne sme da bude sporno, pa samim tim i osnivanje Instituta za ratne zločine u Prištini, ali da je problem pravne formulacije takvih krivičnih dela.
“Ratni zločini se mogu učiniti samo za vreme rata, a za genocid i delo protiv čovečnosti ne treba rat jer je reč o sistemskom, planskom uništavanju neke nacionalne, verske, etničke grupe i za to ne treba da postoji rat. Ovde je potreban uslov za zločin da bude rat s tim što rat proglašava država, a koliko znam oni su sami sebe proglasili državu i neki su ih priznali, ali mi nismo. Otuda je pitanje odnosa prema tom institutu veoma specifično i teško, kao što je teška cela ta priča sa Kosovom”, rekao je Trifunović.
