Proces primene sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova mora da počne ove godine, inače bi to moglo da bude gubljenje višegodišnjeg truda. Ovo je u petak tokom sastanka sa novinarima izneo specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.
Srbija i Kosovo održali su u četvrtak u Briselu novu rundu pregovora o normalizaciji zategnutih odnosa, ali nisu uspeli da prevaziđu svoje razlike. Šef evropske diplomatije Žozep Borel upozorio je da bi to samo po sebi moglo da ošteti njihove nade u pridruživanje EU.
Slovenački diplomata je u intervjuu za TASR primetio da je proces normalizacije odnosa već dostigao „prelomnu tačku” nakon što su se dve strane u februaru i martu u severnomakedonskom gradu Ohridu dogovorile oko osnovnih dokumenata koji vode ka normalizaciji međusobnih odnosa.
„Šest meseci, međutim, nije počela prava primena sporazuma. Obe strane imaju ogromno nepoverenje jedna u drugu. Kažu, dajte mi šta zaslužujem i onda ću uraditi šta je potrebno“, opisao je situaciju Lajčak.
On je dodao da to ne funkcioniše tako, ali je zato EU podnela predlog od sedam tačaka koji omogućava da obe strane postopaju paralelno.
Na primer, Priština već počinje da pregovara o garancijama za Srbe na severu Kosova, a Srbija postepeno počinje da ispunjava svoje obaveze.
Prema Lajčakovim rečima, predlog EU je transparentan i merljiv, može se suspendovati u bilo kom trenutku ako jedna strana prestane da ispunjava svoje obaveze.
On je pregovore u četvrtak između kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučiča nazvao teškim. Kurti je odbio predlog EU, Vučič se složio sa njim.
„Kurti insistira na dokumentima, koji de fakto počinje činjenicom da Srbija već priznaje Kosovo i tek onda radi svoj deo posla, što naravno nije pravi put napred“, objasnio je Lajčak.
On je istakao da ni u ovom trenutku nije neophodno da se EU fokusira na dalje pregovore sa Kosovom i Srbijom.
On, međutim, počinje seriju konsultacija sa zemljama članicama EU, Britanijom i SAD, koje će iskoristiti i do septembarskog zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Napor ovih konsultacija je da se dođe do jedinstvene i koordinisane reakcije međunarodne zajednice na odnose Srbije i Kosova.
Lajčak je naglasio da je od suštinske važnosti da se od ove godine krene sa primenom sporazuma o normalizaciji odnosa.
Ukoliko se proces uspostavi i pokrene, trajaće i naredne godine.
„Ukoliko se fundamentalne odluke ne donesu do kraja godine, bojim se da će politički kalendar u Evropi i Sjedinjenim Državama biti takav da će ovu agendu gurnuti u drugi plan. Uveren sam da je Ohridski sporazum najbolji dokument. Obe strane su ga prihvatile, ali bi bilo šteta da završi u prašini. U tom slučaju nas čekaju novi sukobi, eskalacija tenzija i eventualno još više nasilja na severu Kosova“, zaključio je.
