Porodice novinara Radio Prištine Đura Slavuja i Ranka Perenića istakle su danas na obeležavanju 25 godina od njihovog nestanka na putu Velika Hoča-Zočište da ih sa njihovim kolegama novinarima četvrt veka brane od zaborava, čekajući čudo i odgovor na pitanje – „Gde su?“.
„Već 25 godina čekamo da se nešto sazna i završi. Nadam se da su čuda moguća“, rekao je bratanac Đura Slavuja, Predrag Slavuj.
Da više od dve decenije porodice čekaju da se prekine agonija, podsetila je i Snežana Perenić.
„Želim da se zahvalim ovim ljudima što nisu dozvolili da padnu u zaborav. Imam utisak da je to jedino što možemo – da ih branimo od zaborava. Nemoćni smo. Valjda će neko da se smiluje i konačno prekine ovu agoniju. O osećanjima ne možemo da govorimo. To može samo da se oseti, a ne da se dočara rečima“, istakla je Perenić.
Članovi porodica Perenić i Slavuj, istina i profesija, kako je rekao predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević, ponavljaju: „Tražimo ih!“ i „Ne damo im da nestanu“.
On je dodao da je mesto na kome su nestali postalo simbol borbe za istinu o stradanju 17 novinara na Kosovu i Metohiji – sedmoro Srba, sedmoro Albanaca i troje stranaca.
Rakočević je zato upitao kako je moguće da je već 25 godina nepoznato šta se na tako malom prostoru dogodilo.
Osećaj ostavljenosti i bespomoćnosti pokazuje da sistem koji je te ljude oteo i koji očigledno vlada, mora nekad da položi račune, rekao je Rakočević.
„Sa nama je treća generacija potomaka novinara koji su na ovom mestu oteti. Oni, profesija i istina ponavljaju – ‘Tražimo ih! ‘. Molim vas, sa ovog mesta mi moramo da kažemo ‘Ne damo vam da nestanete!’. To je suština naše profesije, istine, života i, što je najvažnije, naše budućnosti. Na ovom mestu se posle 25 godina nalazi budućnost porodica Slavuj i Perenić“, istakao je Rakočević.
Današnjim okupljanjem, kako je rekao šef Misije OEBS-a Majkl Devenport, podsećamo javnost na hrabrost Perenića i Slavuja, ali i na opasnost sa kojom se novinari suočavaju kad izveštavaju, naročito tokom sukoba.
„Želim da istaknem da je sećanje na nestale novinare deo kontinuiranih napora OEBS-a da uključi porodice žrtava, da podstaknemo javni diskurs na ovu temu i da podignemo svest javnosti, s jedne strane, i svest institucija odgovornih za vladavinu prava s druge strane, kao i da podsetimo na važnost okončanja nekažnjavanja. Okončanje nekažnjavanja takvih krivičnih dela zahteva efikasne, nepristrasne istrage, kako bi se svi odgovorni izveli pred lice pravde, a žrtvama obezbedio pristup informacijama i odgovarajućim pravnim lekovima“, rekao je Devenport.
Devenport je izrazio zabrinutost zbog sve većeg broja napada i pretnji usmerenih na novinare i druge medijske radnike.
Dolazak Devenporta, kako kaže predsednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac, pokazuje koliko je važno saznati ko je odgovoran za nestanak novinara.
„Novinari znaju koliko je mučno i teško kada na neko pitanje ne dobijate odgovor i morate sto puta da ga ponovite. Ovo pitanje nikad neće prestati da bude aktuelno. Dok je nas, stajaćemo ovde, sve dok je potrebno da pitamo: ‘Gde su?’. Naučićemo tome i mlađe generacije“, rekla je Vanovac.
Dodala je da su brojni pravosudni radnici i službenici međunarnodnih misija dolazili na Kosovo i Metohiju u proteklih 25 godina, ali da je među njima bilo malo onih koji su porodicama Slavuj i Perenić pružili podršku.
„Retko ko se osvrnuo na ove ljude i porodice nestalih – da vide kako su, šta rade i ponudi im jedino što traže, a to je istina o njihovim najmilijima. Ove godine smo čak imali sreće. Zatekli smo celu spomen-ploču, što nije uvek bio slučaj prethodnih godina“, istakla je Vanovac.
Novinarka i članica UNS-a Jelena Petković, koja je uradila istraživanje o ubistvima novinara, istakla je da je nestanak novinara ubistvo demokratije.
„Nestanak novinara, napad na novinare, ubistvo novinara nisu samo pitanje porodice i nas kolega, to su napadi na demokratiju, ubistvo demokratije i svih civilizacijskih vrednosti. Mi smo ovde bili svedoci raznih misija koje je trebalo da donesu istinu i pravdu. To što oni nisu uradili je poraz demokratije i civilizacijskih vrednosti“, rekla je Petković.
Podsetimo, sa željom da naprave prilog o otetim monasima, Đuro Slavuj i Ranko Perenić su se 21. avgusta 1998. godine uputili ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu. Iz Velike Hoče greškom su krenuli ka Orahovcu, mestu koje je tada bilo pod kontrolom Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Slavuj i Perenić su poslednji put viđeni u Velikoj Hoči, a Plava Zastava 128, kojom su putovali i dalje nije pronađena.
Danas, 25 godina nakon nestanka, porodice ovih novinara još uvek čekaju zvanične podatke o tome šta se sa njima desilo.
EULEKS je 2017. godine potvrdio da su Perenića i Slavuja oteli pripadnici OVK odnosno da su ih zapretivši oružjem poveli u nepoznatom pravcu.
U jeku ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji su oteti i mnogi drugi novinari, a zvanične informacije o njihovom nestanku još uvek nisu poznate javnosti.
Novinar i prevodilac Aleksandar Simović nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini. Deo posmrtnih ostataka je pronađen u selu Obrinje kod Glogovca.
Dopisnik “Politike” i novinar prištinskog “Jedinstva” Ljubomir Knežević otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica.
Fotoreporter Momir Stokuća je 21. septembra 1999. godine ubijen u kući u kojoj je živeo u centru Prištine. U Prištini je 9. septembra 2000. godine nestao i novinar srpske redakcije Radio Kosova Marjan Melonaši.
Urednik Radio televizije Priština Krist Gegaj ubijen je u Istoku septembra 1999. godine, tri meseca nakon dolaska međunarodnih snaga.
Na Kosovu i Metohiji su u periodu od 1999. do 2005. godine ubijeni novinari listova „Bujku“ Afrim Malići (1998), „Informator“ Informativnog centra Kosova Enver Maljoku (1999), “Rilindja” Šefki Popova (2000) i „Bota sot“ Džemailj Mustafa (2000), Bekim Kastrati (2001) i Bardulj Ajeti (2005). Za Badrulja Ajetija je poznato da je ubijen iz vozila u pokretu kod sela Bresalce.
Istragu za nestala i ubijena lica je najpre vodio UNMIK, a zatim EULEKS, koji je potvrdio da su pripadnici OVK oteli Perenića i Slavuja. Sada je nadležnost za rasvetljavanje ovih zločina pripala kosovskim institucijama.
