Da li su koraci Prištine dovoljni, priča li Berlin sa Prištinom o formiranju Zajednice srpskih opština, i gde se u odnosima spotiču Srbija i Nemačka – za RTS je govorio specijalni izaslanik te zemlje za Zapadni Balkan Manuel Zaracin.
Manuel Zaracin je za RTS govorio o deeskalaciji na severu KiM. Ističe da sadašnja situacija ima negativan uticaj na evropsku perspektivu celog regiona. Napominje da se mora raditi na Ohridskom sporazumu i da se treba fokusirati na smirivanje situacije i povratak na sprovođenje sporazuma.
Gospodine Zaracin, kosovska vlada pristala je da smanji prisustvo policije u blizini zgrada opština na severu KiM i organizuje izbore posle leta. Ali, Srbi traže da se specijalne kosovske snage povuku sa severa. Da li je to moguće?
– Moram da kažem da je ova najava kosovske vlade prvi korak i pozitivan je prvi korak, ali je samo mali prvi korak, i nije gotovo. EU je postavila jasan plan od tri tačke koji podrazumeva da nema prisustva specijalnih policijskih snaga više na severu i u blizini zgrada opština i smanjenje od 25 odsto je korak ka tome, ali očito ne ispunjavanje zahteva Unije.
EU je uvela mere protiv Prištine, suspendovala sastanke sa evropskim zvaničnicima i ekonomsku pomoć. Očito je da EU ima način da natera Prištinu da nešto uradi. Ima li mehanizam da je natera da ispuni potpisano pre 10 godina?
– Najbolji način da se to uradi je deeskalacija sa obe strane. Znam da zvuči smešno kada dođu zapadne diplomate i kažu da obe strane treba da se suzdrže, ali ovde imamo primer kako obe strane mogu pozitivno da doprinesu. Treba nam potvrda jasne volje srpske strane da primeni Ohrid i da Priština uradi ono što je pozivamo da uradi, a to je premeštanje gradonačelnika u druge objekte iz zgrada opština i sklanjanje policijskih snaga, kao i izbori za četiri gradonačelnika sa učestvovanjem Srpske liste, naravno.
Ako, pretpostavimo, dođe do deeskalacije, da li je vreme da se radi na Ohridskom sporazumu?
– Moramo da radimo na Ohridskom sporazumu, sadašnja situacija, ko god da je više ili manje odgovoran i koja god da je perspektiva u Srbiji i na Kosovu, ova situacija ima negativan uticaj na evropsku perspektivu celog regiona.
Sporazum nije savršen, ništa na svetu obično nije savršeno, ali je velika šansa za rešavanje zastoja u odnosima.
Srbija mora da promeni retoriku u vezi sa Ohridskim sporazumom i da ga potpuno primeni. Sa druge strane, potrebna nam je posvećenost kosovske strane. Za nas, međunarodnu zajednicu, ključna je Zajednica srpskih opština.
Da, ali ovih dana niko ne govori o ZSO.
– Mi o tome pričamo svakog dana sa kosovskim partnerima. Moramo da smirimo tenzije, imamo opasnu situaciju, moram da priznam da sam često u Mitrovici, takođe u Severnoj Mitrovici, pričam sa mnogo Srba, zbog ove situacije ljudi bukvalno pate.
Mora da se smiri situacija da bi ljudi imali normalan život bez svakodnevnih vanrednih situacija, bez straha da svakog minuta nešto može da se desi. To je preduslov da bi se vratili za sto, da počne dijalog i da dođe do formiranja Zajednice srpskih opština.
Naveli ste da je stav Berlina da Srbija ne može da postane članica EU bez priznanja Kosova. Možete li nam pojasniti zašto je to potrebno? Zašto onda pregovaramo ako moramo na kraju da kažemo da je Kosovo nezavisno?
– Stav Berlina o ovome se nije promenio, ali ovo više neću ponavljati, jer u ovom trenutku treba da se fokusiramo na sledeće korake za deeskalaciju i povratak na sprovođenje sporazuma.
Da li je to vaš stav ili vlade koju predstavljate ovde na Zapadnom Balkanu?
– Ja mislim da sam samo ponovio reči kancelara.
Rekli ste da je ruska invazija na Ukrajinu učinila proširenje Evropske unije geopolitičkim imperativom i da Unija ne bi bila potpuna bez zemalja Zapadnog Balkana. Kako smo od priče o ispunjavanju kriterijuma stigli do priče o geopolitici?
– Uvek je oboje. U regionu u kojem se nalazimo smo trenutno u strahu da se geopolitika vratila, ali proces u Evropskoj uniji je i dalje tehnički, a Evropska unija je shvatila da je proširenje geopolitički dobitak, možda najmoćniji geopolitički instrument koji Evropska unija uopšte ima. S druge strane, takođe moramo da zaštitimo funkcionisanje Evropske unije kao unutrašnjeg tržišta.
Rekli ste da su privrede Srbije i Nemačke fantastično kompatibilne. Ali uvek postoje politička neslaganja. Možemo li to nekako prevazići?
– Rekao bih da imamo iskrene političke nesuglasice npr. po pitanju Rusije. Takođe, mislim da komunikacija predsednika Vučića o Ohridskom sporazumu nije bila dobra. Ona je potkopala poverenje u njegov rad i na Kosovu i kod ogromnog dela nemačkog javnog mnjenja.
Ali, sa druge strane, imamo dobre odnose. Upravo sam čuo kod vas u programu u vestima o bombardovanju biblioteke 6. aprila 1941. Nemci su zahvalni što su danas prijatelji sa srpskim narodom. A naši bilateralni odnosi jesu dobri uprkos teškoj prošlosti.
Dakle, vidite nas kao prijatelja koji ima neslaganja sa vama o zaista važnim pitanja i nadamo se da ćemo ih prevazići na putu ka Evropskoj uniji.
