Zakasnilo se sa otvaranjem mosta na Ibru, to je trebalo da se učini mnogo ranije, poručio je danas gradonačelnik južnog dela Mitrovice, Bedri Hamza.
Odbornici opštine Severna Mitrovica odlučili su nenajavljeno u petak da pošalju zahtev Prištini da se sa severne strane grada omogući sloboda kretanja za vozila preko glavnog mosta na Ibru.
Inicijativu za donošenje odluke o slanju zahteva za otvaranje mosta pokrenula je odbornica Samoopredeljenja, Aida Ferati-Dolji (Doli), a jedini koji je glasao protiv bio je odbornik ispred srpske zajednice, Dušan Milunović.
Odbornica je zahtev obrazložila uz navode da je „krajnje vreme“ da se omogući sloboda kretanja preko mosta koji deli severnu i južnu stranu grada.
Sloboda kretanja građana bio je takođe glavni argument gradonačelnika južnog dela Mitrovice, koji je danas podržao odluku većine odbornika u severnom delu Mitrovice.
U izjavi za Gazeta Express poručuje da je sloboda kretanja zagarantovana kosovskim Ustavom i drugim zakonima i da se kasni sa otvaranjem.
„Pitanje mosta kasni i uticalo je na slobodno kretanje građana u oba dela grada, kako u severnom, tako i u južnom delu. To je loša slika za sve one koji su odgovorni za ovu stvar“, kazao je.
Gradonačelnik južnog dela Mitrovice je izjavio da je most na Ibru već duže od dve decenije jedan od simbola i objekata koji predstavlja „najveću grubost ne samo na Kosovu, već i u Evropi”.
Bedri Hamza tvrdi da svi domaći i međunarodni faktori, uključujući i KFOR, moraju da deluju kako bi most bio otvoren, slobodan, ne samo za pešake, već i za vozila.
Odluka odbornika Severne Mitrovice da pošalju zahtev Prištini da se sa severne strane grada omogući sloboda kretanja za vozila preko glavnog mosta na Ibru, prethodno je naišla i na podršku kosovske vlade.
Sa druge strane Beograd i Srpska lista negoduju uz optužbe na račun Kurtija – „da želi nemire“, dok ujedno upozoravaju na moguće incidente.
Podrška, međutim, izostaje i iz Brisela, odakle poručuju da sada nije vreme, ali i iz misije KFOR-a, iz koje traže da se pitanje reši u sklopu dijaloga.
Tema glavnog mosta na Ibru koji je, kao poprište brojnih međuetničkih sukoba u prvim poratnim godinama bio jedna od neuralgičnih tačaka razdvajanja između dve zajednice, godinama je dominirao na političkoj sceni.
Poseban fokus javnosti stavljen je nakon pokretanja Briselskog procesa. Pitanje potpunog otvaranja mosta zapravo je deo posebnog dogovora o tzv. revitalizaciji Ibarskog mosta koji je postignut 2015/2016. godine i šireg projekta uređenja samog mosta, kao i neposrednog terena sa obe strane. Otvaranje mosta, inicijalno dogovoreno za ne kasnije od juna 2016, a potom je Sporzumom o implementaciji dogovora pomereno za sredinu januara 2017. godine. Isti dogovor je predviđao i da će se prethodno rešiti administrativne granice dve opštine, uključujući i problematičnu zonu u Suvom Dolu i Brđanima.
Bilo je ipak i od tada nekoliko inicijativa u pravcu otvaranja ovog mosta, pre svega sa južne strane, tj. od strane bivšeg gradonačelnika, Agima Bahtirija, ali one nisu realizovane.
Srpska strana se prethodnih godina protivila otvaranju mosta, uz slične navode kao i danas, odnosno da bi to bila „opasna stvar“.
