Mladi odlaze zbog nedostatka perspektive, boljih uslova obrazovanja, posla, bezbednosne situacije i želje da žive u urbanim sredinama. Kada je u pitanju zaposlenje, sanjaju isključivo državni posao, složili su se sagovornici u “Dogovoru!?” novinarka Katarina Marinković i aktivisti Stefan Mirković i Dušan Borisavljević.
Problemi mladih Srba na Kosovu su drugačiji od problema mladih u albanskim sredinama, ali i u centralnoj Srbiji. U većinski srpskim sredinama, omladina je u stalnoj neizvesnosti kakva ih budućnost čeka.
“Tokom svog odrastanja uvek sam bio pod utiskom da mi živimo u nekoj vrsti drugačije stvarnosti, u smislu da smo u izmeštenim školama, na izmeštenim fakultetima, nešto je privremeno, nešto se stalno menja, tako da su to neke karakteristike koje su drugačije u odnosu na život mladih Srba van Kosova i Metohije. Što se tiče mladih Albanaca, pretpostavljam da se naši životi razlikuju, s tim što se ne bih baš usudio da govorim o tome zato što imam utisak da mi, mladi Srbi, živimo u jednom svetu, a Albanci u drugom – dva paralelna sveta na istoj teritoriji. Oni žive nekim svojim životm, muče neke druge muke, ali sam siguran da ni njima nije svejedno zbog čitave ove situcije koje traje više od 20 godina”, kazao je u emisiji “Dogovor!?” Kim radija Stefan Mirković, pravnik i član Humanitarne organizacije “Kosovsko Pomoravlje” iz Parteša.
Mirković je dodao da ta “privremenost” traje isuviše dugo i da se plaši da će trajati još dugo.
“Svakako je jasno da jednom mora prestati, jer je to stanje koje ne može doveka da traje. Kada će prestati ne znamo, ali zaista opterećuje naše živote. Mada, ljudsko biće ima tu karakteristiku da se privikava na okolnosti, pa mi se nekako čini da smo se privikli i često zaboravimo da način na koji živimo nije najnormalniji”, istakao je ovaj mladić koji se nakon završenog fakulteta u Beogradu vratio u rodno selo u Kosovskom Pomoravlju.
Da mladi Srbi, ali ni Albanci, nisu zadovoljni svojim životom na Kosovu pokazuje i statistika, kaže novinarka Medija centra iz Čaglavice, Katarina Marinković.
“Prema nekim istraživanjima od prošle godine, 50% ispitanika Albanaca je kazalo da bi napustilo Kosovo, dok je kod Srba taj broj veći, čak 80% ispitanih”, rekla je ona i dodala da mladim Srbima, pre svega, nedostaju urbane sredine, pa tamo odlaze uglavnom radi školovanja.
Dušan Borisavljević iz Omladinskog saveta Gračanice, navodi da za razliku od Osojana, mladi u Gračanici žive dobro, ali da u poređenju sa većim gradovima u centralnoj Srbiji, poput Beograda ili Novog Sada, ovdašnji omladinci žive očajno. Napomenuo je da u Gračnici funkcionišu institucije, te da ima mesta za izlazak i da postoje neki sportski klubovi gde mladi mogu da treniraju. Međutim…
“Sve je to improvizacija i sve je to na nekom lokalnom nivou. Nemaju mogućnosti da idu na neka veća takmičenja, vrlo često se pravi problem kada treba da dođe neki klub u goste ovde kod nas, u Gračanici. Nije baš alarmantno stanje, ali ako gledamo ostatak Evrope u sadašnjem vremenu, mi dosta kaskamo za tim nekim osnovnim sadržajem i osnovnim prilikama za normalan život”, kazao je on.
Prema Borisavljevićevim rečima, glavni razlog za odlazak mladih nije samo besperspektivnost, već i nestabilna politička i bezbednosna situacija.
“To je ono što nas tišti, a svi ostali problemi su samo kap koja je prelila čašu, pa (mladi) odlučuju da odu. Preveliki je problem odlazak mladih ljudi, jer ide nam generacija koja bi trebalo da zadrži, unapredi i obezbedi nešto za sledeću generaciju”, naveo je on.
Borisavljević je kazao da “kod nas” ne postoji izbor profesija, te da su mladi ograničeni na institucije.
“Nemamo mala i srednja preduzeća, nemamo firme koje se se bave striktno programiranjem ili nekim drugim inženjerskim poslovima, tako da ljudi koji su završili te fakultete, ljudi koji imaju potrebu da se izbore i da napreduju, vrlo često se opredele da odu”, istakao je Borisavljević i napomenuo da je problem što institucije ništa nisu uradile da pomognu razvoj malih i srednjih preduzeća kako bi se omogućio jak privatni sektor.
Svi bi državni posao
Sa druge strane, Katarina Marinković je naglasila “mladi ovde više vole državni posao”.
“Odnosno da sede i ne rade ništa. Mi u Medija centru imamo sajt ‘Posao na Kosovu’ gde objavljujemo ponude za posao. Godinama unazad imamo iste privrednike koji objavljuju oglase, bilo da su u pitanju konobari, šankeri, radnici za rad u kuhinji, bilo za rad u prodavnicama. Jednostavno, kad prođete Gračanicom, vi ćete videti da skoro na svakom drugom lokalu stoji da su im potrebni radnici, ali se oni, mladi, ne javlju za ta radna mesta. S druge strane, kada imamo konkurse koji se objavlju u zdravstvenim ustanovama i opštinama, tada je na stotine prijavljenih. Jasno je – hoće državni posao, ne žele da rade kod privatnika. Sistem tako funkcioniše da može da se sedi kući, da se ne radi ništa, a da se prima plata. I tako je u pojedinim ustanovama”, kazala je ona i dodala da je jedan od razloga i takozvana “dupla plata”.
Često se, podseća, dešava da na protestima koji se organizuju zbog upošljavanja u zdravstvenim ustanovama budu ljudi koji nisu ni konkurisali.
“Oni jednostavno očekuju da njima neko da posao”, istakla je novinarka Medija centra.
Stefan Mirković je kazao da nema nikakve razlike u odnosu mladih prema državnom poslu u Partešu i na centralnom Kosovu.
“Situacija je preslikana zato što je to karakteristično za čitav prostor KiM, možda i celu Republiku Srbiju. Zašto mladi neće da rade? To je veliki problem, zaista. Čak i ako se neko i osnaži da pokrene privatni biznis, to neko malo ili srednje preduzeće, vrlo je teško doći do radnika koji će se posvetiti i imati želju i volju da napreduje kroz to. Moj zaključak je da je stvoren sistem i kultura kroz ta socijalna davanja i državne poslove da bi svi hteli da dobiju tu socijalnu pomoć ili da dobiju neko zaposlenje u državnom preduzeću gde ne mora mnogo da se radi, a plata će ići. Veliki broj ljudi dobija socijalnu pomoć, veliki broj ljudi ima te državne poslove po srpskom ili kosovskom sistemu i zaista retko ko smatra da bi mogao sam da privređuje”, rekao je Stefan.
Ipak, kaže da ima primera, ali je prava retkost da neko sam započne biznis.
“Mladi kada završe fakultet smatraju da je neko dužan da njima da posao. Pre svega se misli na institucije”, kazao je on.
Mirković je istakao da predstavnici institucija moraju da počnu da poštuju zakone koji se tiču procesa zapošljavanja, a koji su dobro uređeni.
Dušan Borisavljević je dodao da lokalni privrednici, pre svega vlasnici kafića i marketa, ne mogu da motivišu mlade da rade jer su plate veoma male, te da to demorališe ljude da čekaju upravo državni posao.
“Država se trudi da na taj način zadrži narod na ovim prostorima i jedan od tih načina je da se pruži ekonomska sigurnost. Onda ljudi vrlo često padnu u iskušenje da protestuju, pre nego da ‘tegle’. To je vaspitanje koje je nametnuto, ali ima i primera da ih teča, čika, komšija zaposli kada završe fakultet”, kazao je on.
Reagujući na odluku predstavnika privremenih organa i čelnika Srpske liste da se ubuduće prati socijalna karta prilikom zapošljavanja, Katarina Marinković je kazala da je to nemoguće. Ona smatra da treba obratiti pažnju na stepen obrazovanja i druge kriterijume.
Dušan Borisavljević koji je bio i kandidat za odbornika u SO Gračanica je rekao da bi on lično voleo da ima državni posao, ali isključivo da promeni stvari na bolje.
“Na primer, da institucionalno organizujem par turnira, posete Gračanici iz drugih sredina kada je leto i kada je ovde otvoren bazen. Voleo bih da te stvari stavim u agendu jedne opštine, što se tiče omladine. Striktno se bavim omladinom i sportom i ako bih bio u poziciji, ja bih to radio”, zaključio je on.
Kakav je uticaj mladih na donošenje odluka, koliko sluha za njihove potrebe lokalni predstavnici, da li veruju mejnstrim medijima, šta misle od evropskom predlogu za Kosovo i Zajednici srpskih opština pogledajte u priloženom videu.
