Beograd je u toku svih razgovora pokazao dovoljnu čvrstinu i odlučnost da zaštiti srpske nacionalne interese, posebno Srba u našoj južnoj pokrajini, ali je istovremeno pokazao i odgovornost za iznalaženje održivih i primenjivih rešenja na terenu, koja su preduslov očuvanja mira i stabilnosti, posebno u ova teška vremena u Evropi i svetu, poručuje direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković u intervjuu za “Novosti”, uoči sutrašnjeg nastavka dijaloga sa Prištinom na tehničkom nivou u Briselu.
Petković ističe da je za nas važno da posrednik u dijalogu bude statusno neutralan i da ostane dosledno veran cilju dijaloga, a to je normalizacija odnosa.
“Nezadovoljni smo što ključni delovi prvog briselskog sporazuma, a reč je o Zajednici srpskih opština, do danas nisu sprovedeni i što nema efikasnog odgovora EU na stanovište predstavnika Prištine da njih sprovođenje sporazuma uopšte i ne zanima. Napredak u normalizaciji odnosa direktno zavisi od implementacije svih do sada postignutih sporazuma. Tako i moguć dogovor o energetici, ne predstavlja nikakav novi sporazum, već ispunjenje onog iz 2013. i 2015.”, kaže Petković.
Petković navodi da se pitanje ima li smisla dalje pregovarati kada se postignuti dogovori krše ili ne sprovode godinama nameće, jer je svima jasno da Priština nema iskrenu nameru da popravlja stvari na terenu,
“Dijalog isključivo vidi kao put ka konsolidovanju jednostrano proglašene nezavisnosti, iako im mi neprestano govorimo da od tog posla nema ništa. Snovi Prištine nisu, niti mogu biti deo dijaloga. Dokle god postoji i najmanja nada da se za ljude koji žive na KiM može uraditi nešto pozitivno i korisno, mi ćemo u tom procesu učestvovati. Alternative dijalogu nema. Zato će Beograd dosledno i principijelno biti opredeljen za dijalog kao jedino ispravno sredstvo za rešavanje nesuglasica i otvorenih pitanja, no, za tango je potrebno dvoje”.
Na pitanje da li je došao trenutak u kojem Srbija mora da bira između EU i KiM Petković u intervjuu za “Novosti” kaže da nije tajna da velika većina zemalja EU priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, a neke od tih zemalja i revnosno rade na učvršćivanju pozicija Prištine i vrše pritiske na Srbiju.
“Međutim, u EU ne postoji unutrašnji konsenzus po pitanju statusa naše južne pokrajine, niti se u relevantnim dokumentima u kojima se tretira pitanje pregovora o članstvu Srbije u EU govori o takozvanom uzajamnom priznavanju. Dok god je tako, Srbija ne mora da pravi izbor koji pominjete, niti je za nas KiM moneta za trgovinu, već naša postojbina i neotuđivi deo naše države. Naš izbor je naša Srbija i bolji život za koji se borimo, baš onako kako je to pred kancelarom Šolcom državnički rekao predsednik Vučić”, kaže Petković.
Dodaje da je Srbija na čelu sa predsednikom Vučićem tu da pomogne ostanak i opstanak našeg naroda u pokrajini.
“Ne bih se usudio da tvrdim da naši zapadni partneri žele proterivanje Srba sa KiM. Problem je što je separatizam na KiM, koji je naišao na podršku dela zapadnih zemalja, uvek išao ruku pod ruku sa albanskim monoetničkim projektom. Iako se mnogi prave da nije tako, uklanjanje Srba kao političkog i demografskog faktora sa KiM je takoreći nezvanično programsko opredeljenje mnogih albanskih političkih partija. Zbog toga smo mi kao država Srbija na čelu sa predsednikom Vučićem tu da pomognemo ostanak i opstanak našeg naroda u pokrajini. I dok god je predsednik Vučić na čelu Srbije, biće i Srba na KiM”, ističe Petković.
Povodom porasta broja incidenata na KiM Petar Petković ocenio je da je problem što se Priština oslanja na taktiku serijski izolovanih napada kao i na sistematsko institucionalno-pravno nasilje I istakao da je od dolaska Kurtija na vlast broj napada na Srbe se uvećao za 50 odsto.
“Jasno smo poručili da nećemo dozvoliti nove pogrome nad srpskim narodom, i verujem da u Prištini ima makar toliko razuma da se ne upuštaju u tu vrstu avantura. Međutim, problem je što se Priština oslanja na taktiku serijski izolovanih napada kao i na sistematsko institucionalno-pravno nasilje, na šta su reakcije iz međunarodne zajednice često blage ili ih nema. Samo od početka ove godine zabeležili smo 60 etnički motivisanih incidenata i napada na Srbe u pokrajini. Prošle godine bilo ih je 128. Nažalost, od dolaska Kurtija na vlast broj napada na Srbe se uvećao za 50 odsto”, rekao je Petković.
