Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je, u vezi sa situacijom u Ukrajini, Srbija u veoma teškoj poziciji, i da više nije reč samo o politici već i o ekonomiji.
Aleksandar Vučić je, gostujući na televiziji Prva, na pitanje da li su se pojačali pritisci na Srbiju da podrži sankcije protiv Srbije, i da li su to tražili nedavni sagovornici iz Evrope, rekao da ne može da iznosi detalje razgovora i da jedino može reći da je sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom imao potpuno drugačije teme.
Dodao je da bi bilo neozbiljno i neodgovorno ako bi iznosio detalje razgovora sa šeficom nemačke diplomatije Analenom Berbok i skrenuo je pažnju na to da je važno da zaboravimo priče šta se zbiva u kuloarima.
“Suština je da je Srbija u veoma teškoj poziciji, i to više nije samo politika, suštinski je i ekonomija. Ja tu vrstu zabrinutosti ne mogu da sakrijem i da hoću. Kada o tome govorim ponekad mi dođu svi drugi problemi koji se tiču naših unutrašnjih stvari i kampanja, mali, i njima se i ne bavim. Tolika je naša opsednutost onog što se dešava”, rekao je Vučić.
Vučić je dodao da je poslednja odluka Evropskog saveta vezana za sankcije oko uvoza nafte vrlo čudna i da sada traži rešenja sa svojim timom i partnerima EU.
“To se tiče uvoza nafte, ali ne samo nafte. Ovo se tiče i mogućeg uvoza hemikalija potrebnih za rafinerije”, objasnio je Vučić.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić, koja je takođe učestvovala u razgovoru, smatra da situacija nije nimalo laka i navodi da se za ove tri nedelje, kako kaže, dogodilo više toga nego u poslednje dve decenije.
“Neke stvari su okrenute naopačke. Prisustvujemo razaranju i stvaranje nečeg novog”, konstatovala je Grubješićeva.
Srbija, kaže, ne može da ostane po strani, na osnovu svoje geografije i dodaje da nema dileme da pritisak na Srbiju dolazi sa Zapada i Istoka.
“Verujem da je sada mnogo teže nego tokom briselskog dijaloga”, primetila je Grubješićeva i dodala da prvi put govori o tome kako je bilo prilikom dogovaranja Briselskog sporazuma, i da je tada sav pritisak bio na Vučiću, kao i sada.
“Iako je tada bilo gadno i teško, sada je teže”, ukazala je Grubješićeva.
Rekla je da je u Briselu bilo u pitanje čuvanja državnog suvereniteta i integriteta i kada je postignuto najbolje rešenje, kada se delegacija vratila, priseća se, svi su govorili o izdaji.
“Da odolite takvom pritisku morate da imate kičmu, hrabrost i da znate šta hoćete, šta zastupate, šta branite. Ne možete se odupreti svima u svakom trenutku, a to izgleda sada tako”, rekla je Grubješićeva.
Njen stav je, kaže, da Srbija nije politički neutralna zemlja, već je u procesu pristupanja EU, i ima ugovornu obavezu da se usaglašava sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, ali ističe da isto tako na prvom mestu mora biti Srbija.
Na to je Vučić kazao: “Suzana bi uvela sankcije Rusiji, ali da izvučemo nešto.” Saglasio se sa Grubješićevom da u Briselu 2013. nije bilo lako, a da je sada je još teže.
Pitanje za Putina i Zelenskog
Prisećajući se 2013. godine, kada je potpisan Briselski sporazum, Vučić je rekao da je tada bio veliki pritisak na Beograd da u tom dokumentu budu i dve tačke – da Kosovo postane članica UN i da broj albanskih policajaca na severu KiM budu u odnosu na srpske 76 prema 33. Na kraju su, kaže Vučić, prihvatili da sporazum bude bez te dve tačke.
Strane službe iza dojave o bombama na letu Er Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da mu je “na nos izašao” let “Er Srbije” Beograd-Moskva i dodao da iza dojava o bombama stoje strane službe.
“To rade strane službe, uvek rade sa neke druge teritorije, Ukrajine, Poljske, i na kraju će sve tako uraditi i zabraniti nam i naftu i gas. De fatko se suočavamo sa sankcijama a nemamo ih”, rekao je Vučić.
Danas je drugačije, kaže Vučić, ističući da je trenutna pozicija Srbije užasna, a da ga plaši to što će naredni dani i nedelje biti samo gori. Prema njegovim rečima, suštinsko pitanje je – da li neko želi prekid rata, uz kompromis, ili želi pobedu.
Praveći paralelu sa sukobom u bivšoj Jugoslaviji, Vučić je primetio da mi uvek pronađemo krivca u nekom drugom, ali je za ratni sukob, kako god da se dogodi, uvek, pa makar i sa jedan odsto krivice, potrebno dvoje.
“Ako mi kažete da Milošević nije kriv za Rambuje, nije. Verovatno niko ne bi prihvatio pritisak. Ne mogu da ga krivim za sukob, ali je njegova obaveza, kao predsednika, bila da izračuna posledice i danas bih isto rekao i Putinu i Zelenskom, da li ste izračunali posledice”, rekao je Vučić.
Upitao je da li je nešto moralo da traje 78 dana, ili smo pogrešno čekali da se neko umeša, te da li i danas u Ukrajini neko računa da će neko drugi da se umeša, a na kraju će se isti sporazum postići, samo će zemlja biti više devastirana nego danas.
Dodao je i da je Rusija u poslednjih deset godina uvek bila na strani Srbije, a uvođenjem sankcija, naša zemlja se dovodi u situciju da izgubi jedinog saveznika u Savetu bezbednosti UN, uz Kinu, koja nikad nije bila protiv Srbije.
“Ne smete takve stvari da zaboravljate”, rekao je Vučić.
Aktivista za ljudska prava, pravnik Milan Antonijević, ocenio je da je, u vezi sa situacijom u Ukrajini, bilo nekoliko dobrih poteza Srbije, na primer glasanje u UN, ali da Srbija mora biti mnogo jasnija u svojim stavovima.
“S pravom EU očekuje usklađivanje spoljne politike. Svakog dana dobijamo izveštaje iz Ukrajine koji su zabrinjavajući. Treba građanima reći da je situacija teška. Taj korak koji EU očekuje od nas su sankcije, treba videti koje mogućnosti Srbija ima da zaštiti svoje vitalne interese”, rekao je Antonijević.
Podsetio je da je Srbija izabrala članstvo u EU kao strateški cilj.
“To nije laka pozicija. Mnogi u regionu očekuju svaki pogrešan korak Srbije i na tome zasnivaju kampanju. Treba dobro izvagati, ali biti i odlučan, a građanima jasno reći koji su pravci Srbije, da je evropski put jasan pravac”, zaključio je Antonijević.
Izvor: RTS
Foto: Tanjug
