Univerzitetski profesor iz Južne Mitrovice Nedžmedin Spahiu i direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić dali su intervjue za Kossev i Kontakt plus radio povodom 14 godina od 17. februara dana, kada je kosovska skupština 2008. unilateralnim aktom proglasila nezavisnost, koju su danas priznale vodeće zapadne zemlje, a ne priznaju i dalje Rusija i Kina.
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić na pitanje gde je Kosovo sada I šta se promenilo u odnosu na 2008. godinu kaže da “kao što je taj čin pre 14 godina bio međunarodno jasno definisan, kao jednostrano proglašena nezavisnost, taj status je ostao i dan-danas. Dakle, Kosovo nema pun međunarodno javni kapacitet kao jedna država sa svim funkcijama. Oko 100 država je priznalo Kosovo, dok ga drugi deo zemalja nije priznao. Dakle, problem statusa Kosova kao nezavisne međunarodno javnopravne jedinice i dalje je otvoren, nije rešen “ naveo je Janjić.
“Ako uzmemo u obzir drugu stranu državnosti, koja se zove suverenitet, odnosno kontrola teritorije preko državnih funkcija, možemo reći da je Kosovo napredovalo i ono je, pogotovo od Briselskog sporazuma naovamo, formalno pravno uspostavilo pun suverenitet na celoj teritoriji, sa, naravno, faktičkim izuzetkom koji nije pravno legalizovan, a to je postojanje ‘paralelnih’ institucija u srpskom sistemu vlasti (opštine, njihovi predsednici i neke institucije izvan Kosova, koje se bave bezbednošću).
Na pitanje ovih medija gde je danas Kosovo i šta se to promenilo u odnosu na 2008. godinu i da li je Kosovo nezavisno i koliko je nezavisno, Nedžmedin Spahiu kaže da “male zemlje, tj. male države mogu biti samo formalno nezavisne, ekspertski – one suštinski nisu nezavisne. Za male države nezavisnost podrazumeva njenu potencijalnu snagu – ekonomsku, vojnu, itd. S druge strane, kad poredimo sa Kosovom, ipak je recimo, Slovenija, kao mala zemlja, koja ima stanovnika malo više od Kosova, puno nezavisnija, nego Kosovo, zbog veličine institucija koje deluju tamo, i zbog ekonomske moći, te možemo da kažemo da Slovenija jeste nezavisna u punom smislu reči. Ipak, Kosovo je za 14 godina svakom godinom sve više nezavisnije, zbog jačanja državničke svesti koja ide sporo, ali je u progresu zbog jačanja institucija.
Na konstataciju novinara da Srbi na Kosovu ne veruju i ne podržavaju nezavisnost i koja je onda Vaša poruka Janjić kaže da je “logično je da ne veruju i ne podržavaju, jer oni vrlo dobro znaju u kom okruženju žive. Ja mogu da imam razne poruke, pa da kažem “verujte sebi i svojim očima”, ali istovremeno je tačno ono što sam rekao prethodno – da Beograd ima moćne mehanizme uticaja na srpsku zajednicu – finasiranja, pogotovo vođstva. Tako da, dok god je status neraščišćen u smislu međunarodno javnog priznanja, ne mislim od strane Srbije, to sada nije neophodno, mogu im dati samo jedan savet: Živite kako se može i kako je za vas najsigurnije, jer sve drugo je rizikovanje.
S druge strane Spahiu smatra da “treba razumeti Srbe zbog toga što su živeli skoro 100 godina u sopstvenoj državi Srbiji, koja ih je učila da oni imaju pune povlastice i puno stvari koje su dobijali baš zbog te činjenice. Ali oni moraju da shvate da u jednom normalnom svetu većina je ta koja vlada. To je situacija naroda, zajednica i istorijskih događaja koji uslede sticajem raznih okolnosti, a koji ne zavise samo od vojne ili, od možda puke sreće, ili zbog stručnjaka. Srbi na Kosovu treba da shvate ono sto jeste realnost na Kosovu – da moraju da žive sa drugim zajednicama, pogotovu sa Albancima, koji imaju drugačiju kulturu, drugačiji civilizacijski nivo. Ne kažem da je nivo manji ili veći, ali ipak je to drugačije.
Na pitanje šta podrazumeva pod „civilizacijskim nivoom“ Spahiu objašnjava da “kad se kaže civilizacijski nivo, to znači poštovanje insitucija, zakona. Recimo, Srbi su navikli da poštuju institucije, da poštuju zakon, dok su se Albanci 100 godina borili protiv tih zakona koji nisu bili po njihovoj meri. I oni sad, kada imaju svoju državu, ne znaju da se ponašaju i zbog toga i dalje rade protiv zakona, ali sada protiv zakona koje su sami uveli. U takvom slučaju život za Srbe, koji žive u jednom društvu čija je većina sklona da ne poštuje zakone nije lak”.
Na konstataciju novinara da je kosovske vlasti I predsednica naglašavaju da manjine uživaju velika prava I da su na njihova prava na visokom nivou, Spahiu smatra da kada se posmatraju Ustav I zakoni, to jeste tako, ali da je njihova primena sasvim drugačija stvar.
“Jedno je pisati zakone na papiru, a drugo je ponašati se prema zakonu. A to nije slučaj na Kosovu. Ipak, kod svih manjinskih zajednica na Kosovu postoji različito stanje, mada su na papiru jednaki. Imaju sva prava po zakonu i ustavu, ali je na terenu, recimo, položaj Bošnjačke zajednice možda i najgori, možda i romske, aškalijske i egipćanske, dok je položaj Turaka daleko najbolji, jer njih štiti država Turska, nemaju problema sa većinskom zajednicom, tako da je njihov položaj ipak bolji od svih zajednica”.
“Što se tiče Srba, budući da žive u sredinama gde vladaju u svojim opštinama, to im omogućava ne samo da ostvaruju svoja prava sami, nego i da krše prava drugih manjina kao što je upotreba dvojezičnosti – što je na severu potpuno zapostavljeno. Natpisi nisu dvojezični kao što je propisano ne samo prema Ustavu Kosova, nego i prema Ustavu Republike Srbije za autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju” naveo je Spahiu.
Na konstataciju novinara da se dvojezičnost istovremeno ne poštuje ni u kosovskom parlamentu, Spahiu je rekao da ima dugi niz primera “gde ne možemo reći da su Srbi baš najspretniji da osvoje sva prava koja im stoje na papiru. U svakom slučaju, njihov položaj u odnosu na Bošnjake na Kosovu je daleko bolji. Ne poštuju se sva prava, ali Srbi imaju bolji položaj za razliku od drugih manjina”.
Na pitanje da li može doći do kompromisa između Srba i Albanaca, ukoliko Srbi nikada ne pristanu na nezavisnost, a Albanci ne žele da odustanu od nje, Spahiu je rekao da “naravno da neko ko postiže nešto, od toga neće da odustane, to je prirodna stvar”.
Ali, što se tiče pitanja da li će i kada Srbi prihvatiti državu Kosovo to zavisi od mnogih stvari: ponašanja države Srbije, od stava, koliko će im Albanci na Kosovu kao većinska zajednica pružiti ruke, šta im nude. Zatim, i to da li verujemo da vlast na Kosovu – ukoliko dođu na vlast, Srbima može da ponudi bolje od onoga što im nudi Srbija – naravno da će Srbi na Kosovu prihvatiti to, jer svaki normalan čovek i svaka normalna zajednica prihvata ono što je u njihovom interesu. Ali, smatram da je srpska zajednica na Kosovu ipak zapostavljena. Albanci kao većinska zajednica nisu postigli takvo kosovsko društvo.
Na isto pitanje Dušan Janjić, kaže da “ako uzmemo u obzir taj krajnji cilj, tu saglasnosti uglavnom nema, niti se iko trudi da je postigne. Naravno, moguć je kompromis, ali da se prihvati to da će to ‘puno međunarodno priznanje’ doći kroz izvesno vreme. Što se tiče priznanja Srbije, odnosno tzv. međusobnog priznanja, kosovska elita mora da shvati istinu – Srbiji ne treba priznanje posle Berlinskog kongresa, posle dva veka postojanja. To treba Kosovu. Što se tiče Srbije, njoj je jako važno da se definiše teritorijalni okvir, odnosno pitanje granica. Videli smo pokušaj da se to reši preko podele. To očigledno u postojećoj međunarodnoj konstelaciji nije moguće. Dakle, kompromis treba tražiti u jednoj visokoj autonomiji Srba, pogotovo Srba na Severu Kosova.
Prema Vašem mišljenju, može li u ovoj godini doći do nekog pomaka kada su u pitanju pregovori Beograda i Prištine?
Janjić: Ne očekujem nikakav pomak. Prvo što vidim, to su dva politička vođstva. Ne vidim političku volju. Obe strane – i Vučić i Kurti igraju na status kvo. Znači, ne rešavati ništa. Drugo, ja ne vidim nikakvu inicijativu od strane EU, čak vidim blokade, onemogućavanje dogovora i podsticanje tog statusa kvo. Međutim, ono što se vidi, to je namera Amerike da zajedno sa Nemačkom i Britanijom, možda i zaobilazeći institucije Evropske unije – vidimo da sada imenuju i svog posebnog predstavnika za dijalog – da probaju da nešto postignu.
Mogu eventualno postići dogovor o novom formatu i tzv. resetovanje razgovora o primeni onog što je urađeno ili mehanizma praćenja primene. Moguće je otvoriti i neka nova pitanja, ali zatvoriti priču sa sveobuhvatnim sporazumom. Ako se želi priznanje, to nije moguće u narednih 10 godina. Ako se ne želi priznanje, ako se želi da se ostvare dogovori o decentralizaciji, demarkaciji granice, o slobodi kulture, delovanja Srpske pravoslavne crkve, obrazovanja… može mnogo da se uradi u ovoj i u idućoj godini.
Na pitanje da li će i kada doći do sveobuhvatnog dogovora Beograda i Prištine i kako bi on mogao da izgleda Janjić kaže:
“Ako pažljivo čitamo ono što piše u Rezoluciji Generalne skupštine, u razgovorima o normalizaciji i ako se poštuje ono što predstavlja pregovarački okvir EU sa Srbijom, pa i poglavlje 35, tzv. međusobno priznanje nije neophodno za sveobuhvatni sporazum. Dakle, ideja je da se preko pune normalizacije jednog dana stvore uslovi da se priča o priznanju u klasičnom smislu slanja ambasadora, izjava Vlade” .
Na pitanje da li je to realno, kaže da “zna da političarima ove vrste koju imamo sada na Balkanu i u dobrom delu Evrope, apsolutno ne odgovara da napuste tu liniju mogućih konfrontacija, tako da od sadašnjih ekipa to ne očekujem, ali očekujem da Amerika pritisne EU, pošto su oni pragmatičniji, što je bio i Tramp, i da ih uputi u tom pravcu. Mi već vidimo znak toga, gde Amerika odustaje od pritiska na EU i zemlje EU da priznaju Kosovo, ali zato radi na tome npr. da se i Kosovo i Srbija nađu u NATO-u. To znači da se indirektno prizna kapacitet Kosova da pokrije sektor bezbednosti na Balkanu, koji ne može i nije pokrila Srbija” istakao je Janjić.
Spahiu govoreći o dijalogu Prištine I Beograda, smatra da će se to završiti, ali da je teško jer zavisi od “za sada samo dva čoveka – Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija koji nisu baš ljudi koji bi mogli postići neki dogovor. Za dogovor su potrebne dve strane, a u ovom slučaju nemamo ni jednu stranu koja bi bila sklona dogovoru. Mislim da su obojica kao karakteri, kao ličnosti teške, i da nije lako privesti ih do toga da sklope dogovor. Kakav bi mogao biti dogovor? Mislim da imamo stavove zapada i stavove Rusije. Stav Rusije jeste da se oni dogovore, kako se dogovore Beograd i Priština, za njih je okej “ rekao je Spahiu.
Izvor: Kossev i Kontakt plus radio
