Danas je Sveti Trifun zaštitnik vinogradara i prema običajima ali i prema onome što nalaže praksa, to je dan kada vinogradari treba da uđu u svoje vinograde i započnu orezivanje zasada. Ne treba posebno voditi računa o vremenskim uslovima , već je važno otpočeti postupak, preporučuje diplomirani inženjer agronomije Ljiljana Gvozdić i u nastavku obrazlaže zašto je to važno i kako utiče na bolji rod i prinose.
“Danas je veliki dan za vinogradare a mi ih sve više imamo i na našem terenu, tako da im čestitam i preporučujem, da baš danas krenu sa rezidbom vinograda, prema verovanju da, ali ne treba zaboraviti da su verovanja proistekla iz prakse da kad krene lepo vreme, već ide priprema voćnjaka. To je simbolično, danas se kreće sa rezanjem makar jednog čokota vinove loze, a potom pratimo vremenske uslove i dajemo dalja uputstva kako i kojim tempom idemo sa orezivanjem čitavog vinograda odnosno zasada vinove loze”, kaže Gvozdić.
Za ostale vrste voćnjaka, Gvozdić tvrdi da jeste vreme za početak rezidbe, ali da je potreban oprez i da treba oslušnuti vremenske prilike na našem podneblju i hladnoću, koja zbog specifičnosti klime može još uvek da iznenadi.
“Treba malo sačekati da temperature i u noćnim satima budu u plusu i malo više, pa tek onda krenuti sa aktivnom rezidbom. Sve zavisi od vrste ali i sorte voća. Ne orezuju se, na primer sve sorte šljive podjednako. Važno je za sve da koriste alat koji je dezinfikovan, bilo o kom voćnjaku da je reč, i da je alat prikladan presecima grana koje se odstranjuju. Jedne makaze su nedovoljne, potrebno je imati više vrsta i dužina makaza i testera. Sa tim ulaze u voćnjak i neophodno je da poznaju pravila rezidbe, jer to nije jednostavan postupak. Moraju da znaju da rodne grane i pupoljci imaju svoj raspored i treba se prema tome upravljati. Ako je veći broj pupoljaka onda se ide intenzivnije sa rezidbom, ako je malo pripremljenog roda onada ide slabije orezivanje”, savetuje Ljiljana Gvozdić.
Malina se, kao kaže, prema školskom uputstvu, orezuje tako što se ostavi sedam izdanaka po dužnom metru, ali pod uslovom da ti izdanci nose minimum 20-25 pupoljaka koji su rodni. Sve to zavisi od sorte maline ali u principu se treba rukovoditi pravilom ostavljanja od 5 do 7 izdanaka.
“Ne žuriti sa orezivanjem maline, ona može jako dobro da se odradi i krajem februara i početkom marta, i što je veoma važno da se ne žuri sa prekraćivanjem vršnih pupoljaka da ne bi došlo do izmrzavanja. To bi trebalo da se odradi tek polovinom aprila.
Osim rezidbe, za uspešan prinos voća je i te kako važna i prihrana zemljišta.
“Tretiranje zemljišta ne bi trebalo da se radi nikako, pre ispitivanja strukture tla, jer je moguće napraviti grešku zbog koje može da se prepolove prinosi. Bez ispitivanja tla nema dobre prihrane. Prema uredbi o poljoprivrednoj proizvodnji, koja je usvojena na vladi, na teritoriji našeg okruga mi možemo da izvršimo ispitivanje tla za 1500 poljoprivrednih gazdinstava, koja su registrovana. Bez dobijenih rezultata, ne možemo da preporučimo ishranu, a ukoliko toga nema može od određene vrste prihrane da bude više štete nego koristi”, tvrdi Gvozdić i apeluje na sve voćare koji su registrovani na teritoriji kosovsko-mitrovačkog okruga, da se jave radi uzimanja uzoraka za ispitivanje zemljišta.
Tako će plodnost biti zadovoljavajuća i bilo koja sorta voća će dati dvostruko veće prinose i zadovoljavajući kvalitet, što je od višestrukog interesa.
Izvor: Radio Mitrovica sever
Foto PSS(na biološki način tretiran vinograd u Leposaviću)
