Novembar je mesec borbe protiv bolesti zavisnosti. U javnom diskursu se mnogo govori o narkomaniji, ali je alkoholizam ipak zavisnost broj jedan u svetu po rasprostranjenosti. Stručnjaci to objašnjavaju time što je lako dostupan, relativno jeftin, a i sve naše kulturološke navike u sebe uključuju njegovu upotrebu. Stručnjaci iz više oblasti se slažu – alkoholizam uništava apsolutno sve – telo i dušu alkoholičara, porodicu, pa i celkupno društveno okruženje.
Na godišnjem nivou, od posledica alkoholizma u svetu umre preko tri miliona ljudi, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Kao uzročnik prerane smrti, alkoholizam zauzima visoko treće mesto, nakon kardio-vaskularnih i malignih oboljenja. Srbija je u Evropi četvrta po potrošnji alkohola.
Područje Kosova i Metohije nimalo ne zaostaje za negativnim svetskim trendovima. Pije se mnogo, satisfakcija koju opijenost donosi se slavi, dok se negativni uticaj prekomerne konzumacije potpuno anulira i ignoriše. Piju mladi, stari, muškarci i sve više žene. Mitrovačkom Kliničko-bolničkom centru se obično javljaju tek kada nastupe neka ozbiljnija fiziološka oštećenja.
Kada se jave lekaru, pacijenti koji pate od alkoholizma, su po pravilu već pacijenti sa mnoštvom dijagnoza. Specijalista interne medicine u KBC-u Kosovska Mitrovica dr Suzana Todorović na pitanje koji organi najviše stradaju usled alkoholizma, odgovara kratko i jasno – strada sve.
“Strada bukvalno sve – nervni sistem, nervna vlakna, stradaju krvni sudovi i srce, sistem za varenje, žlezde, javlja se seksualna disfunkcija” ređa dr Todorović i posebno podvlači da se starost pacijenata koji se tim povodom hospitalizuju kod nas, kreće od 25 do 60 godina. Prema njenim rečima, u Srbiji imamo preko 200.000 evidentiranih alkoholičara a samo 2% pristaje na lečenje. Od toga polovina njih je starosti od 20 do 35 godina.
Simptomi se kako kaže naša sagovornica koja se pre svega bavi gastroenterologijom, kreću od lakših, gde se radi o izvesnim promenama u usnoj duplji – zadebljanje jezika, stvaranja naslaga na jeziku i sluzokoži, zadah, pa do promena koje mogu biti prekancerozna lezija.
“Dođu nam mladi ljudi i kažu da imaju jutarnje mučnine, nagone na povraćanje… Kada pitate pacijenta da li pije, najčešće odgovara – sa ne pijem, pa onako ili pijem prosečno – srpski…Koliki je taj srpski prosek, bolje da ne pitate” kaže doktorka i objašnjava da se pre ili kasnije ispostavi da je alkohol uzročnik ovih stanja.
Najčešće oboljenje nastalo kao posledica alkoholizma, a koje se završi letalno, tj. sa smrtnim ishodom, kod nas je rak jednjaka.
“Pacijenti dođu sa osećajem pečenja iza grudne kosti. To je upala jednjaka i vrlo, vrlo često, i to je nama jedan od većih problema kod alkoholičara, javlja se karcinom jednjaka” kaže dr Todorović.
Potom, strada i želudac. Najpre se pojavi čir na želucu, koji jeste sam po sebi prekanceroza. Zatim creva, u kojima usled štetnog dejstva alkohola, hranljive materije ne mogu da se resorbuju, pa dolazi do deficita i vitamina i hranljivih materija . To je razlog što su alkoholičari često neuhranjeni i premršavi. Doktorka kaže da alkohol jeste kaloričan, ali “ne goji” on, već usled opadanja funkcije organa, dolazi do nagomilavanja tečnosti u organizmu. Otuda onaj poznati tzv. “pivski stomak” koji kod pacijenata sa cirozom jetre, ponekad mora i da se punktira, kako bi se pacijentima olakšalo stanje.
Ipak, najozbiljnije promene koje mogu lako da dovedu do smrtnog ishoda, jesu promene na pankreasu i jetri.
“Dijabet odnosno šećerna bolest se vrlo često javlja kod alkoholičara. Dolazi i do akutne upale pankreasa, koja se neretko završava letalno (smrću). To je jedno od težih stanja i mi te pacijente lečimo u jedinici intenzivne nege” kaže dr Todorović.
Iako je jetra samo jedan u nizu organa koji stradaju usled prekomernog alkoholisanja, ona najviše i trpi i najviše strada.
“Jetra je čudesan organ. To je centralna laboratorija organizma. Metabolički je organ sa puno funkcija u organizmu ,u kome se obavlja i metabolizam alkohola. Pacijenti sa cirozom jetre se najčešće javljaju sa osećajem nadutosti, nelagode u predelu želuca i ispod desnog rebarnog luka, i nakon pretraga, vidimo teatoznu tj. masnu jetru i to je prvi znak da je oštećenje jetre krenulo. Tu je spektar kliničkih sindroma i na kraju pored umora, gubitka apetita, mučnine, mi imamo teške siptoma kada pacijenti dođu sa ihtirusom – žutom prebojenošću kože, crvenom prebojenošću dlanova, promenama na koži glave i vrata, tzv. spajder nevusi, i mi već sa vrata vidimo da se radi o alkoholičaru. Kada se to javi, i kada se te promene jave, bolest je uznapredovala” kaže dr Todorović i daje veoma lošu prognozu u tom slučaju – vreme preživljavanja ciroze je pet godina.
U odgovoru na pitanje koja je to doza alkohola koja je bezbedna za upotrebu, koja ne oštećuje organizam ili je čak poželjna, doktorka Todorović je izričita:
“Ne postoji bezbedna doza alkohola. To su rezultati poslednjih istraživanja”.
Ipak postoji jedan način da rakija bude korisna – kao obloga.
Psiholog Dalija Medić: Nema sigurnih ni pošteđenih, svako može da oboli ali i da se izleči
Psihološka nauka pod alkoholizmom podrazumeva svako ponovljeno konzumiranje alkohola koje stvara određene probleme i teškoće zdravstvene, socijalne ili bilo kakve druge prirode i koje zahteva stručnu pomoć. Zloupotreba alkohola upražnjava se često i u toku dužeg vremenskog perioda. Tada dolazi do zavisnosti, a tu podrazumevamo da se pojedinac nalazi u bolesnom odnosu prema alkoholu i da ne može više da kontroliše njegovu upotrebu tj. zloupotrebu, kaže psiholog Dalija Medić.
“Takva osoba ima potrebu za alkoholom kako bi održala i telesnu i duševnu ravnotežu. Veoma je rasprostranjena bolest i procenjuuje se da je 10 do 15 procenata svetske populacije u problem sa alkoholizmom i to mnogo doprinosi povećanoj smrtnosti stanovništva” kaže Medić.
Na našem podneblju, prvi dodir sa alkoholom se dešava veoma rano, kaže psiholog i napominje da je blagonaklono, ponekad čak i sa oduševljenjem gledanje na prvo dečje konzumiranje alkohola, veoma štetno.
“Znamo da nije retkost da roditelji deci starosti od sedam, osam godina, nude malo piva, malo vina jer se, jelte, tako valja na slavama, rođendanima… Ni roditelji nisu svesni da se zavisnost brže razvija ukoliko je do prvog kontakta sa alkoholom došlo rano. Neretko se to podržavanje u prekomernom ispijanju alkohola nastavi i u nekom kasnijem, tinejdžerskom periodu, gleda blagonaklono i na prvo pijanstvo se gleda sa stavom: “Bravo sine” kaže Medić i upozorava da pijanstvo nije nikakav podvig koji bi trebalo da bude nagrađivan pohvalama. Naprotiv, roditeljski model ponašanja prema alkoholu, jeste važan parametar za odnos koji će dete jednog dana imati prema ovom poroku.
“Kod nas se generalno gaji taj pozitivan, tolerantan stav prema tzv. neupadljivim, funkcionalnim alkoholičarima. Oni su neprimetni jer su oni radno i porodično zadovoljavajući. Funkcionalni su, ispunjavaju svoje obaveze i nisu primetni. Okolina ih ne percipira kao alkoholičare.već eto, kao ljude koji s vremena na vreme popiju više” kaže Medić.
Na pitanje koja je kategorija stanovništva najpodložnija razvoju ove bolesti zavisnosti, Medić odgovara da tu nema nikog ko je bezbedan. Neko jeste u stanju povećanog rizika, ali svakom može da se desi da razvije ovu vrstu zavisnoti.
Zašto i pored svih informacija koje imamo o štetnosti alkohola, i dalje posežemo za čašom? Medić kaže da je popuštanje osećaja straha i napetosti, glavno zadovoljstvo koje alkohol donosi.
“Alkohol blokira centre za strah u mozgu. Pod njegovim uticajem, ljudi su nekako smireniji, lakše donose odluke i lakše preduzimaju izvršenje tih odluka. Strah i napetost zbog svakodnevice, pod dejstvom alkohola bar na određeni period, nestaje. Ta vrsta rasterećenosti svakome od nas prija, pa se ne sme generalizovati ko je u većoj, a ko u manjoj meri podložan razvoju alkoholizma. To zavisi i od tipa ličnosti o kome se radi” objašnjava psiholog.
Ono što je veoma važno podvući je da je alkoholizam bolest koja se leči, te je mišljenje da čim se neko oda alkoholu potpuno izgubljen – čista predrasuda.
“Naravno, to lečenje je dugotrajno, traži predanost, traži odricanje i osobe koja se leči ali i porodice. Lečenje uvek uključuje i porodicu, a naglasak je na uspostavljanju apstinencije i promeni ponašanja – kako alkoholičara, tako i porodice” kaže naša sagovornica. Lečenje se odvija na više planova – fiziološkom odnosno medikamentoznom, psihološkom (psihoterapije) i socijalnomom (grupne psihoterapije, porodične psihoterapije).
Medić napominje da se može delovati preventivno, a da je tu veoma važno da se uključe i roditelji i škole i mediji.
Zanimljivo zaduženje jednog Spartanskog vojnika
Dr Todorović priča priču o tome da su i Spartanci imali svest o štetnom uticaju alkohola.
“Postoji knjiga koja se zove “Knjiga nepotrebnih informacija”. Na naslovnoj strani te knjige piše: U staroj Sparti, jedan vojnik je imao zaduženje da pije od jutra do sutra, kako bi bio živi dokaz o štetnosti alkohola”.
Izvor: Radio Mitrovica sever i Radio Goraždevac
Foto: https://europeibogainecenter.com/
