Autorski tekst šefa Misije OEBS-a na Kosovu ambasadora Jana Bratua povodom Svetskog dana slobode štampe
Nema sumnje da su izazovi u pogledu slobode medija i dalje prisutni na globalnom nivou. Tri izazova su posebno ozbiljna. Prvo, strah i nasilje postali su svakodnevna rutina za novinare širom sveta. Drugo, postoji povećana aktivnost usmerena na obeshrabrivanje i ućutkivanje različitosti mišljenja. I na kraju, jasni argumenti koji se zasnivaju na činjenicama često se zamenjuju etiketiranjem, nazivanjem pogrdnim imenima i diskreditovanjem novinara. Ova dešavanja utiču da novinari budu tehnički odgovorni za svoje izveštavanje, ali ih izlaže pritiscima koji služe da se podrije njihova nezavisnost i objektivnost.
Poslednji izveštaj Reportera bez granica je primetio da je u protekloj godini zabeležen značajan pad slobode medija na svetskom nivou. U regionalnim okvirima, Reporteri bez granica izražavaju zabrinutost zbog medija koji su često meta verbalnih napada, uznemiravanja preko interneta i kampanje klevetanja.[1] Međutim, poboljšanje je zabeleženo na Kosovu, koje je sa 90. mesta (2016.) napredovalo na 75. (2019.) mesto u poslednje tri godine. Ovo je svakako ohrabrujući razvoj događaja.[2] Ovo potvrđuje pluralističku medijsku scenu na Kosovu koja i dalje nudi kritička i raznovrsna mišljenja.
Izazovi
Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima štiti pravo na mišljenje, izražavanje, stavove i deljenje informacija. Slobodna štampa je od suštinskog značaja za osiguravanje prava javnosti da zna. Javnosti su potrebne tačne, objektivne i nezavisne vesti kojima može da veruje. Iz tog razloga, profesionalni standardi novinarstva zasnovani na činjenicama ostaju srž konsolidacije za održivu demokratiju s transparentnim institucijama i odgovornošću javnih zvaničnika. Ovo je stub pluralističkog demokratskog društva. Raznolikost mišljenja je osnova slobodnih i demokratskih društava.
Novinari bi trebalo da čine više od jednostavnog prenošanja priče. U idealnom slučaju, trebalo bi da teže tome da saznaju i uporede informacije iz različitih izvora kako bi se obezbedio dublji kontekst i bolje razumevanje društvenog i političkog razvoja. Oni bi trebalo da ukažu na i dokumentuju aktivnosti javnih institucija i javnih službenika koji su često nepoznati široj javnosti, tako da te institucije i odgovorne osobe snose odgovornost za svoje postupke.
- Istraživačko novinarstvo
Novinari na Kosovu – kao mnogi od vas prisutni ovde – marljivo rade na otkrivanju koruptivnih šema, otkrivanju političkih i poslovnih veza u centrima moći i angažovanju javnosti u političkoj debati i aktuelnoj socijalnoj agendi. Ohrabrujuće je videti da se zalažete za veću transparentnost i odgovornost tako što neumorno izveštavate o pitanjima od javnog interesa.
Nažalost, neki od autora ovih istraživačkih izveštaja bili su meta – ponekad poimenično, ponekad insinuacijom – u kampanjama klevetanja, označeni kao izdajnici i špijuni koji prate strane agende. Neki medijski prostori su vandalizovani, a neki novinari su čak i fizički napadnuti usred bela dana. Iako to nisu svakodnevne pojave, lažne optužbe ometaju rad novinara i medija i na kraju štete obimu informacija koje kosovska javnost prima.
Zbog svog istraživačkog izveštavanja, nekoliko žena novinara takođe je bilo izloženo pretnjama, zastrašivanju i uznemiravanju, uključujući i članove njihovih porodica. Nastavićemo da se bavimo opasnostima sa kojima se suočavaju žene novinari, procenjujući prirodu i učestalost ovih vrsta krivičnih dela i dajući predloge za obezbeđivanje bezbednog radnog okruženja za žene u medijima.
Izjave javnih zvaničnika koje imaju za cilj da utiču na novinare i medije da ne objavljuju informacije i istražuju priče od vitalnog javnog interesa u suprotnosti su sa vrednostima OEBS-a i dogovorenim principima. Odluka Ministarskog saveta OEBS-a o bezbednosti novinara iz 2018. godine poziva političke lidere i javne zvaničnike da se uzdrže od zastrašivanja, pretnji ili odobravanja nasilja nad novinarima. [3]
U skladu sa ovom Odlukom OEBS-a, stalno smo se zalagali za bezbednost i zaštitu novinara i sa udruženjima novinara stalno smo radili na tome da ispratimo dešavanja u vezi slučajeva.
U poređenju sa 28 dela protiv novinara koja su se desila 2017. godine, značajan pad je usledio u 2018. godini sa 16 prijavljenih slučajeva. Čini se da taj trend traje u 2019. godine, a do današnjeg dana je evidentirano pet slučajeva pretnji i zastrašivanja novinara[4]. Ovo je pozitivan trend i pohvaljujemo sve – institucije, medije i javnost – koji su doprineli u tom pogledu.
Kada se vrše pritisci, uobičajene brze reakcije udruženja novinara pokazuju rastuću solidarnost među novinarima. Ova solidarnost je važan faktor u borbi protiv pretnji i zastrašivanja koji na kraju utiču na sve novinare.
- Nekažnjivost, nestali i ubijeni novinari
Od svog osnivanja, Misija OEBS-a na Kosovu je neumorno radila na promovisanju slobode medija i podržavanju razvoja medija kao suštinskog instrumenta za slobodno i otvoreno društvo i odgovoran sistem upravljanja. Kao što je naglašeno u pomenutoj Odluci Ministarskog saveta OEBS-a iz 2018. godine (o bezbednosti novinara), vlade se pozivaju da preduzmu delotvorne mere za okončanje nekažnjivosti za krivična dela učinjena protiv novinara, obezbeđujući odgovornost kao ključni element u sprečavanju budućih napada, uključujući i garantovanje da agencije za sprovođenje zakona vrše brze, efikasne i nepristrasne istrage o nasilju i pretnjama prema novinarima kako bi se svi odgovorni priveli pravdi i osiguralo da žrtve imaju pristup odgovarajućim pravnim sredstvima. [5]
Ohrabrujemo i olakšavamo saradnju između Udruženja novinara i institucija vladavine prava za brže rešavanje nerešenih slučajeva koji uključuju novinare. Novinari bi trebalo da budu u stanju da se oslone na efikasnost institucija vladavine prava da odgovorno i bez straha i zastrašivanja obavljaju svoj posao.
Obeležavajući 3. maj, takođe se prisećamo 15 vaših kolega koji su ubijeni ili kidnapovani između 1998. i 2005. na Kosovu. Od izuzetno velike je važnosti razgovarati o rešenim i nerešenim slučajevima prošlih zločina nad novinarima kako bi porodice mogle da dobiju završnicu, a učinioci takvih dela presudu i kaznu. Preuzeli smo izazov da olakšamo proces da bismo rasvetlili sudbinu ovih novinara angažovanjem porodica žrtava, podržavajući inicijative koje će dodatno ojačati javni diskurs na tu temu i podići svest javnosti i institucija vladavine prava o važnosti okončanja nekažnjivosti. Naravno, i novinari imaju tu ulogu, a mi snažno podržavamo one novinare koji su se uključili u rasvetljavanje ovih slučajeva. Ova diskusija šalje snažnu i nedvosmislenu poruku da su medijska bezbednost, sloboda i zaštita ideali koji se moraju poštovati.
Značajna prekretnica u tom smislu postignuta je u junu 2018. godine, kada je Evropska federacija novinara (EFJ) usvojila rezoluciju koju su zajednički predložili udruženja novinara u Prištini i Beogradu, tražeći rešavanje slučajeva ubijenih i nestalih novinara za period 1998 – 2005. Rezolucija poziva na osnivanje komisije koja bi uključivala i druge novinare da istraže ove slučajeve. [6]
- Radni uslovi
Opasnosti sa kojima se novinari suočavaju kada izveštavaju utiču na slobodu medija. Problem se dodatno pogoršava kada te opasnosti dolaze iz samih medija.
Kao što je navedeno u izveštaju Udruženja novinara Kosova o pokazateljima nivou slobode medija i bezbednosti novinara iz 2018. godine, novinari nastavljaju da rade u lošim uslovima rada sa slabom nadoknadom za rad.
U tom smislu, pozdravljamo hrabrost novinara koji su javno istupili u prijavljivanju povreda radnih prava na radnim mestima u medijama. [7] Pozivamo na bolje upoznavanje novinara sa uslovima rada. Kosovski propisi o radu moraju se u potpunosti primenjivati i na medije. Značajno dostignuće u tom smislu bilo je potpisivanje Povelje Evropske federacije novinara o radnim uslovima novinara koja poziva na poboljšanje radnih uslova i jačanje radnih prava novinara i medijskih radnika u Evropi, borbu protiv cenzure i promovisanje slobodnog pristupa informacijama i izvorima.[8]
- Finansijska održivost I samocenzura
Što se tiče finansija, većina medija nema stabilno i održivo finansiranje. Pitanje finansiranja je posebno važno za nezavisne lokalne medije koji često nemaju odgovarajuće finansijske investicije i mogućnosti za profesionalni napredak za svoje novinare. Mediji se takođe suočavaju sa pritiscima koji ih prisiljavaju da odu iz štampe na internet, smanje novinarsko osoblje i njihovo angažovanje u istraživačkom novinarstvu. Vidimo da finansijski pritisci utiču na kvalitet novinarstva: model „novinarstva“ koji se bazira na kopiranju vesti ne pomaže u podržavanju informisane javnosti.
Dugoročno gledano, održivi i nezavisni mediji ne mogu da se oslone na grantove za projekte, kao što su međunarodni donatori. Iako su takvi grantovi bili ključni za uspostavljanje medija, uključujući i nevećinske medije, ovi mediji moraju postići komercijalnu održivost za svoju dugoročnu održivost.
Istovremeno, nedostatak transparentnosti vlasništva i održivog finansiranja pogoduju tajnim odnosima između medija, biznisa i politike. Ovakvo okruženje neminovno utiče na objektivnost medijske i uredničke nezavisnosti i doprinosi podrivanju poverenja javnosti. Mediji takođe moraju biti otporni na direktne i indirektne pritiske koji rezultiraju autocenzurom.
Zaključak
Moramo raditi zajedno kako bismo proširili bezbednost radnog okruženja za novinare i gde se osećaju slobodnim da objave svoje potvrđene i činjenično proverene informacije. Ovo okruženje ne bi trebalo da dovede u opasnost bezbednost i dobrobiti novinara u zamenu za pružanje tačnih i objektivnih informacija.
Dozvolite mi da završim tako što ću još jednom naglasiti važnost privođenja učinilaca krivičnih dela protiv novinara. Prepoznajući dostignuća poslednjih godina, pozivamo na efikasnu primenu pravnog okvira za zaštitu novinara, u skladu sa vrednostima OEBS-a. Ova odgovornost počiva na svima nama: udruženjima novinara, organima za sprovođenje zakona, tužilaštvu, sudstvu, međunarodnim organizacijama i široj javnosti.
Danas, čestitam svim hrabrim novinarima i odajemo priznanje ulozi slobodnih i nezavisnih medija u konsolidaciji održive demokratije i otvorenog i transparentnog društva na Kosovu.
[1] Reporteri bez granica. „ Svetski indeks slobode štampe 2018 – Kosovo“. 2019. Dostupno na https://rsf.org/en/kosovo.
[2] Ibid.
[3] ODLUKA br. 3/18 O BEZBEDNOSTI NOVINARA. Ministarski savet, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju 2018. Dostupno na: https://www.osce.org/chairmanship/406538?download=true
[5] ODLUKA br. 3/18 O BEZBEDNOSTI NOVINARA. Ministarski savet, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju 2018. Dostupno na: https://www.osce.org/chairmanship/406538?download=true
[6] Rezolucije i deklaracije koje je usvojio AM, Godišnji sastanak EFJ. Evropska federacija novinara. 2018. Dostupno na: https://europeanjournalists.org/wp-content/uploads/2018/06/resolutions-final-1.pdf
[7] Rama, A. “Tribuna e Mashtrimit – Televizioni Që u Ka Mbetur Mijëra Euro Borxh Dhjetëra Punëtorëve”. Insajderi.com. 2018
[8] Povelja o radnim uslovima novinara. Evropska federacija novinara. 2018. Dostupno na: https://europeanjournalists.org/blog/2019/02/12/the-charter-on-journalists-working-conditions-full-document/
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica/saopštenje
