|Austrijski kancelar Sebastijan Kurc izjavio je, u vezi sa dijalogom između Beograda i Prištine, da je obojici predsednika obećao punu podršku Austrije.
Kurc je dodao da se nada “skorom daljem napretku”. On je u intervjuu sarajevskom listu “Dnevni avaz” upitan da li veruje da bi do kraja godine mogao da bude postignut dogovor Beograda i Prištine o statusu Kosova i da li bi Austrija prihvatila razmenu teritorija u tom slučaju.
“Mi podržavamo svaki dogovor koji za rezultat ima jaču saradnju između zemalja Zapadnog Balkana i više stabilnosti u regionu… Razmenu teritorija samo teško mogu da zamislim, jer region sigurno ne čini stabilnijim ako i mnogo godina posle oružanog konflikta još pokušavamo da pomeramo granice”, poručio je Kurc.On je naveo da za Austriju Zapadni Balkan nije samo težište aktuelnog predsedavanja Savetom Evropske unije nego je već godinama i suštinski dio austrijske spoljne i evropske politike.
“Želimo da u ovom, za nas važnom regionu zauzmemo aktivnu ulogu i da se za vreme predsedavanja odlučno založimo za napredak u stvarima vezanim za EU perspektive zemalja Zapadnog Balkana”, kazao je Kurc.
On je rekao da je Zapadni Balkan među pet prioriteta Austrije tokom šestomjesečnog vođstva EU. Na konstataciju novinara o disonantnim pogledima unutar austrijske vlade na BiH i njeno uređenje i stavovima vicekancelara i njegovim pogledima na poziciju Republike Srpske, kao i pitanje kako gleda na aktivnosti u tom entitetu ka osamostaljenju, Kurc je odgovorio “da u pogledu BiH postoji jasna linija vlade koju zajedno nose svi njeni članovi”.
“Austrija se izjašnjava za teritorijalni integritet i suverenitet BiH. Uz to, mi se jasno zalažemo za EU perspektivu za celi region na temelju individualnog napretka pojedinih država”, naveo je Kurc i dodao da “što se tiče BiH, postoji jasna perspektiva pristupanja za suverenu i celovitu državu”.
Austrijski kancelar je ocenio i da je “potrebna promena sistema evropske migracione politike. Ilegalni migranti se, posle spašavanja, moraju zaustaviti i zbrinuti na spoljnoj granici, a nakon toga, treba da se što je moguće brže vrate u svoje zemlje porekla. Ako ovo ne bi bilo moguće, treba da im se ponudi privremena zaštita u centrima u sigurnim trećim zemljama”, kazao je Kurc.
