Jovanka Kasalović, rodom iz sela Bukoš u opštini Zubin Potok, učiteljica po profesiji i književnica koja piše iz ljubavi i hobija ali motivisana očuvanjem svog porekla i identiteta srpskog naroda koji je pod pritiskom jače sile i ratnog vihora napustio svoja ognjišta u Ibarskom Kolašinu i otišao u daleki svet. Ona, privržena Kosovu i Metohiji nije otišla daleko, učiteljica sada Osnovne škole u Žerovnici kod Zvečana, u svojoj knjizi „Kostići“ opisala je svoje detinjstvo, roditelje, porodicu i sve vrednosti svog sela u kome više nikoga nema ali će ostati mnogo toga zabeleženo njenim perom i ostavljeno generacijama i istoriji na sećanje.
„Ja sam pre svega prosvetni radnik i to je moja prva i najveća ljubav. Pisanje je došlo spontano iz moje velike želje, da sve ono što sam doživela i što sam čula od svojih roditelja zabeležim i na neki način ovekovečim. To je moj dug prema mojim precima, roditeljima, prijateljima, komšijama i svim ljudima koji su činili moj život lepim, sadržajnim i srećnim“, rekla nam je kada smo je upoznali Jovanka Kasalović.
Ona kaže da njena knjiga „Kostići“ ima jednu lepu poruku i poučna je za sve generacije. Njena vrednost je, kaže, u tome što su u njoj opisani svi ljudi koji su živeli na jednom prostoru i koji su, ne svojom voljom, tragično nestali i prisilno se iselili.
„Ova knjiga ima istorijsku i dokumentarnu vrednost sa puno istorijskih podataka i fotografija. Ne govori samo o jednoj porodici, iako se tako može prema naslovu protumačiti, već o čitavom narodu u selu Bukoš koji su vekovima tu živeli, a 1999. godine jednostavno nestali. Od februara meseca te ratne godine, tamo više nema nikoga, selo je nestalo u jednom danu, naše kuće su porušene kao i naša groblja, ostala je škola i to je jedini objekat koji stoji i svedoči da smo mi tamo živeli. Ova knjiga je tako i nastala, iz potrebe ali i velike tuge, da zabeležim i da se zna da su tamo bili dobri ljudi koji su živeli svoje živote, nikoga ne ugrožavajući, a nestali su i proterani sa svojih ognjišta jedne februarske noći“, sa setom o tom vremenu, koje je opisala u svom delu govori naša sagovornica.
Jovanka kaže, da su se njena porodica i komšije nastanili svuda, gde se ko snašao, ali su svuda ostavili pozitivan utisak i danas žive sa posledicama, ali i dalje časno i pošteno. Ona je svetli primer, da može da ostane pisani trag i sačuva se od zaborava život i gorka sudbina naših predaka, ali i način da se ukaže poštovanje i zahvalnost našim roditeljima.
Knjiga „Kostići“ autorke Jovanke Kasalović promovisana je nedavno u Beogradu u Ruskom Domu. Promocija je bila veoma posećena, a autorka je bila u prilici da na skupu prisutnima prenese podatke, ne samo istorijske već i aktuelne, životne sa prostora Kosova i Metohije. Sve zvanice od samog ruskog ambasadora i ostalih uglednih zvanica, do ljubitelja pisane reči i poštovaoca, bili su dirnuti i u isto vreme oduševljeni, a skup je otvorila poznata umetnica Tatjana Olujić.
„Bila sam ponosna i počastvovana, a imala sam priliku da prenesem sve o događajima na Kosovu i Metohiji i o dostojanstvu našeg naroda koji decenijama trpi a ne napada niti uzvraća“, kaže Kasalović i citira reči svoga oca koji joj je jednom prilikom rekao: „Nije junak koji bije, već je junak koji trpi“
Delo „Kostići“ autorke Jovanke Kasalović je dokaz da se narod na Kosovu i Metohiji trudi da kroz očuvanje srpskog jezika, književnosti i kulture uopšte, ukaže na postojanje srpskog identiteta duboko urezanog u svaki pedalj ove svete zemlje, iako ni selo Bukoš , nije usamljen primer pokušaja da se Srbi odavde proteraju.
Jovanka nastavlja da piše, jer kaže ima još stvari koje su u njoj, nisu izbledele i želi da sve prenese na papir i ostavi budućim generacijama.
„To je način, da saznaju sve o sudbini, okolnostima ali pre svega o nama kao ljudima, kako smo živeli, kakvi smo bili i koliki smo doprinos dali. Treba iz svega da izvuku pouku i budu bolji od nas. Radim na tome i očekujem da će ubrzo biti objavljeno još jedno moje delo“, kaže ponosno naša sagovornica.
Dodala je na kraju da inspiraciju za svoja dela, vidi u mladim ljudima. Svi njeni učenici su primerni đaci a generacije koje je izvela kao učiteljica, dobri i uspešni ljudi. Mnogima je ovo književno delo, primer da i oni nešto zabeleže i ostave generacijama. Usadila je deci ljubav prema, precima, otadžbini i pravim vrednostima, pokazala i pokazuje put kako da odrastu i postanu dobri ljudi, korisni porodici i društvu.
Posle Ruskog Doma, promocija knjige „Kostići“ planirana je u narednom peridu u Domu kulture „Stari Kolašin“ u Zubinom Potoku, a potom u maju mesecu u jednoj od sala Doma Narodne Skupštine u Beogradu, gde se Jovanka Kasalović , i ranije predstavljala u društvu svojih kolega.
Gde god da se pojavi, ona koristi priliku da Kosovo i Metohiju predstavi kao mesto dobrih i čestitih ljudi, želi da svi ostanu ovde da žive i kako kaže, često joj je u mislima stih Alekse Šantića: „Ostajte ovde, sunce tuđeg neba neće vas grejati, kao što ovde greje“!
