Cvetko Stanojević je rođen u Gnjilanu 1959. godine. U ovom gradu se obrazovao i živeo, bio član Gnjilanskog amaterskog pozorišta još od srednjoškolskih dana.
Svoj rodni grad je napustio tokom pogroma u martu 2004. godine. Od tada je živeo u Šilovu kao podstanar.
Bio je nastavnik Engleskog jezika u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Šilovu.
Cvetko Stanojević se, međutim, najviše isticao kao umetnik.
Bavio se pozorištem i slikarstvom. Režirao je mnogobrojne predstave, a neke od najistaknutijih su bile „Panetova ljubav“, Stojadina Trajića, „Divlje meso“ Gorana Stefanovskog, „Hamlet od Donjo Moravče“, zatim „Profesonalac“ i „Balkanski špijun“ Dušana Kovačevića, ali „Banović Strahinja“.
U dva navrata, 2005. i 2009. amateri Kosovskog Pomoravlja bili su najbolji na FEDRAS-u, Festivalu dramskih amatera sela Srbije, sa predstavama „Srpska drama“ i „Hamlet od Donjo Moravče“. Nagrađivani su i kasnije.
Realizovao je i brojne dečje predstave sa učenicima škola u Pomoravlju, organizovao kuluturno-umetničke programa, promocije knjiga. Režirao je predstave „Kraljević i prosjak“, „Laza, materina maza“, „Baš Čelik“ i druge.
Iako je zbog ratnih okolnosti bio primoran da napusti Gnjilasko pozorište, on ga je zajedno sa Sašom Stojanovićem i Ratkom Stojiljkovićem ponovo oživeo u Šilovu gde je nastavilo da radi i stvara.
Cvetko Stanojević je značio mnogo za kosovskopomoravski kulturni život.
Osim supruge, ostavio je i brojne kolege, te talentovane mlade glumce, muzičare, i druge umetnike ovog kraja koje je stvorio.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
Cvetko Stanojević Ceki, glumac i reditelj, preminuo je juče u 64 godini, posle kraće i teške bolesti, objavili su njegovi prijateji i učenici.
Cvetko Stanojević je rođen u Gnjilanu 1959. godine. U ovom gradu se obrazovao i živeo, bio član Gnjilanskog amaterskog pozorišta još od srednjoškolskih dana.
Svoj rodni grad je napustio tokom pogroma u martu 2004. godine. Od tada je živeo u Šilovu kao podstanar.
Bio je nastavnik Engleskog jezika u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Šilovu.
Cvetko Stanojević se, međutim, najviše isticao kao umetnik.
Bavio se pozorištem i slikarstvom. Režirao je mnogobrojne predstave, a neke od najistaknutijih su bile „Panetova ljubav“, Stojadina Trajića, „Divlje meso“ Gorana Stefanovskog, „Hamlet od Donjo Moravče“, zatim „Profesonalac“ i „Balkanski špijun“ Dušana Kovačevića, ali „Banović Strahinja“.
U dva navrata, 2005. i 2009. amateri Kosovskog Pomoravlja bili su najbolji na FEDRAS-u, Festivalu dramskih amatera sela Srbije, sa predstavama „Srpska drama“ i „Hamlet od Donjo Moravče“. Nagrađivani su i kasnije.
Realizovao je i brojne dečje predstave sa učenicima škola u Pomoravlju, organizovao kuluturno-umetničke programa, promocije knjiga. Režirao je predstave „Kraljević i prosjak“, „Laza, materina maza“, „Baš Čelik“ i druge.
Iako je zbog ratnih okolnosti bio primoran da napusti Gnjilasko pozorište, on ga je zajedno sa Sašom Stojanovićem i Ratkom Stojiljkovićem ponovo oživeo u Šilovu gde je nastavilo da radi i stvara.
Cvetko Stanojević je značio mnogo za kosovskopomoravski kulturni život.
Osim supruge, ostavio je i brojne kolege, te talentovane mlade glumce, muzičare, i druge umetnike ovog kraja koje je stvorio.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
