U Srbiji i svetu se obeležava Dan primirja, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.
Centralnu državnu ceremoniju polaganja venaca na spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju u Beogradu predvodio ministar Nikola Selaković koji je poručio da se pobedom u Velikom ratu srpski narod svrstao u velike narode.
Ceremonija je počela parastosom za nastradale koji je predvodio vladika Stefan, starešina Hrama Svetog Save, nakon čega je odata pošta nastradalima u Prvom svetskom ratu uz najviše državne počasti.
Vence su položili predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Francuske Pjer Košar, ambasador Kipra Dimitrios Teofilaktu, predstavnici drugih ambasada u Srbiji i strani vojni izaslanici, boračka udruženja.
Zatim je održan minut ćutanja za nastradale i intonirana himna “Bože pravde”, a nakon obraćanja ministar Selakovića, održan je kulturno-umetnički program.
Selaković je istakao da je Srbija svojom pobedom u ratovima, svrstavajući se u redove onih koji su se borili za slobodu i pravdu, stekla istorijski i moralni kapital, stekla pobednički duh, nekada na vojnom polju, a danas u ekonomiji, kulturi, sportu i drugim oblastima.
Kako kaže, danas se bori i da postane član evropske porodice gde je bila pre 104 godine, a opredeljena je da pobeđuje, jer gubitnik nema pravo na samostalnost u odlučivanju.
“Zbog toga, bez obzira na veličinu tertorije i broj stanovnika, pobedom u Velikom ratu, srpski narod se svrstao u velike narode”, rekao je Selaković i dodao da se od 2020. godine, 15. septembar obeležava kao Dan srpskog jedinstva upravo u želji da se prenese pobednički duh i na nove generacije.
Srbija svoju budućnost vidi u zajednici sa drugim evropskim narodima, poručio je Selaković i dodao da je Srbija iz Velikog rata naučila da velike stvari i dela ne možete da ostvarujete kada ste sami.
“Naša pobeda bi bila nemoguća da nije bilo saveznika. Srbija se posle tog rata uzdigla, oživela, ojačala i postoji i danas. To je obesmislilo svaki od metaka koji je bio uperen u naše pretke, a činjenica da i danas postojimo, da napredujemo, jačamo ekonomiju, vojsku, prosvetu, duh, svedoči o tome da neprijatelj nije uspeo”, rekao je Selaković.
Ministar navodi da danas na groblju Srbija stoji sa prijateljima iz diplomatskog kora, koji su pre 104 godine bili na različitim stranama, a danas svi na jednoj i navodi da je to ono što je najbolje što je naučeno iz tog rata.
Poručio je da je Srbija garant bezbednosti na Balkanu i da daje potvrdu miru i dobrim odnosima ističući da je Srbiji to temelj za unapređenje međunarodme saradnje.
Ministar je podsetio da je 1. novembra oslobođen Beograd, 9. novembra Novi Sad, 13. Sombor i Trebinje, 17. današnji Zrenjanin, 20. Kikinda, 21. Banjaluka i taj talas pobede se nastavio i nakon 11. novembra, a započet je 15. septembra – probojem Solunskog fronta.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković položio je venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.
Selaković, izaslanik predsednika Srbije, upisao se u spomen-knjigu u kojoj je napisao da je “pobeda slavne srpske vojske u Velikom ratu nemerljiv doprinos moralnom i istorijskom kapitalu srpske nacije i jedan od temeljnih osnova da sebe i svoje pretke i potomke možemo da smatramo pobednicima”.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležen je i na vojničkom groblju u Bitolju, gde su sahranjeni srpski vojnici, poginuli u borbama uoči i tokom proboja Solunskog fronta.
Grobovi su označeni metalnim krstovima sa trobojkom i brojevima, ima ih 1231. U kosturnici su i posmrtni ostaci 4.400 vojnika stradalih na prostoru od Bitolja do Kajmakčalana, u Gorničevskoj bici.
Polaganjem venaca na groblju Komonvelta, ambasada Velike Britanije u Srbiji obeležila je Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a ceremoniju je predvodila britanska ambasadorka Šon Meklaud.
Na početku ceremonije održana su dva minuta ćutanja, a vence su položili i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vojske Srbije, Grada Beograda, predstavnici diplomatskog kora, među kojima i ambasador Francuske Pjer Košar, Nemačke Anke Konrad, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, kao i predstavnici Ambasade SAD, Austrije.
Polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu ruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu, ambasada Ruske Federacije u Beogradu obeležila je Dan primirja.
Vence su tokom ceremonije položili ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, Grada Beograda, ambasade Belorusije, boračkih udruženja.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se i nošenjem amblema na kome je Natalijina ramonda.
Natalijina ramonda – biljka je višestruke simoblike za srpski narod. Ova zaštićena vrsta poznata je i kao cvet feniks i govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao u Velikom ratu.
Dan primirja se obeležava u isto vreme u svim glavnim gradovima država pobednica, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije.
U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik u Srbiji proslavlja od 2012. godine.
