Meštani Orahovca su danas imali veliku čast da ih u okviru Vaskršnje nedelje poseti i u njihovoj crkvi, tj. hramu Uspenja Presvete Bogorodice služi Svetu liturgiju vladika raško-prizrenski i kosovsko-metohijski g. Teodosije. Vladici su sasluživali iguman manastira Zočište, arhimandrit Stefan(Milenković), paroh bivši velikohočanski protojerej-stavrofor Milenko Dragićević, paroh velikohočanski jerej Milan Stojković i paroh orahovački jerej Milan Stanojević. Liturgiji su prisustvovali vernici iz Orahovca i Velike Hoče.
Otac Stefan je pročitao deo iz Svetog jevanđelja, a vladika je proizneo besedu u kojoj je govorio o prazniku Vaskrsenja Hristovog, o značaju sabiranja na Svetoj liturgiji ističući značaj Crkve u životima ljudi.
Praznik Vaskrsenja za nas hrišćane je najvažniji praznik. Ono što ljudi ovoga sveta ne mogu da daju i nisu mogli nikome dati, to je Sin Božji raspeti i vaskrsli dao čoveku. Sva ona tuga i bol Velikog petka dobija svoj smisao u Vaskrsenju Hristovom i zato mi, braćo i sestre, živeći u ovom svetu prepunom neprijateljstva, iskušenja, bola, patnje bolesti i svega toga treba da znamo da se time sve završava. Mi koji imamo veru u Gospoda i nadu u večni život i vaskrsenje treba da znamo da sve to što podnosimo u ovom svetu dobiće puni izraz i ostvarenje u onome što dolazi. A šta je Gospod obećao i pripremio i ostavio kao zalog nama ljudima? To je vaskrsenje svih nas. Po drugom dolasku Gospoda našega Isusa Hrista svi će vaskrsnuti i oni ljudi koji su živeli ovde na zemlji oni će ponovo da budu živi, vaskrsnuće i njihova tela i ona koja su u zemlji i ona koja su u moru i ona koja su zveri pojele … sve će se ponovo vaspostaviti i čovek će ponovo ugledati lice Božje i neki će se radovati Gospodu, a oni koji su grešili nisu znali za Gospoda u ovom životu njih će velika tuga obuzeti jer jedni će otići u radost Gospoda svoga, a drugi u večnu muku kako se kaže gde je plač i škrgut zuba-rekao je vladika Teodosije.
On je dodao da su svedoci hristovog vaskrsenja prvo bili Angeli, pa žene Mironosice pa apostoli:
Svedoci Hristovog Vaskrsenja prvo su bili Angeli, pa onda žene mironosice, pa apostoli. Mnogo puta se Gospod javio apostolima svojim i potvrdio svoje vaskrsenje. I kroz celu istoriju se potvrđuje vaskrsenje mnogim ljudima. Život Crkve se stalno obnavlja. Oni koji misle da mogu ugasiti taj živi plamen koji gori, koji je Gospod upalio i koji misli da može ubiti i zakopati Crkvu u grob, taj se prevario. I kao što se i sam đavo prevario i Judeji koji su ubili Gospoda našega vaskrsloga i stavili kamen, pečat na grob Njegov, ali on je vaskrsao i grob nije bio u stanju da zadrži njegovo telo već je Gospod u slavi i svetlosti vaskrsao i time označio najveću pobedu u rodu ljudskom, pobedu nad smrću, tako i oni u ovome svetu koji misle da Crkvu mogu pobediti na bilo koji način oni su se prevarili i dan danas se varaju jer Crkva je bogočovečanski organizam.
Vladika je rekao da je Crkva lađa spasenja na čijem se kormilu nalazi Gospod i da se neće spasiti niko ko nije u toj lađi porediće je sa Nojevom lađom:
Gospod naš je na kormilu lađe koja plovi ovim svetom i mi nalazeći se u toj lađi se spasavamo. Izvan Crkve nema spasenja , kao što izvan Nojeve lađe se niko nije mogao spasiti u vreme potopa. Tako i u ovom svetu koji je potop greha i mnogo čega, ne može se niko spasiti ko nije u lađi spasenja, u Crkvi.
Nek je blagosloven Gospod koji nam daje i sile i snage da budemo na prvom mestu njegovi učenici i sledbenici reči NJegove, Svetog jevanđelja njegovog. Nek je blagosloven Gospod koji je divan u svetima svojima, koji su svojim životom sijali i svedočili Vaskrsenje Hristovo.
Veliki broj dece se pričestio, a po okončanju liturgije deca su Vladiki Teodosiju uručila dar – pesmu „Orahovcu, bašto rajska“, autora Gavrila Kujundžića, koju je u kaligrafskoj tehnici sačinila učenica Gimnazije u Orahovcu, Ljubica Micić.
Episkop Teodosije se posle trpeze ljubavi koju su domaćini pripremili u crkvenoj sali, zadržao u razgovoru sa decom i prisutnim narodom. Prisutni su izneli svakodnevne probleme, ali su razgovarali i o lepim temama kao što je izgradnja sportske dvorane za decu Orahovca i freskopisanje crkve. Vladika je u pratnji paroha orahovačkog i nekolicine vernika prošetao ulicama oko hrama i uverio se kako žive Srbi u Orahovcu.
