Tribina „Aktuelni problemi vaspitanja i obrazovanja“ održana je večeras u amfiteatru Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici povodom obeležavanja jubileja, 60 godina od osnivanja katedre za pedagogiju.
Na tribini su govorili prof. dr Radenko Krulj, prof. dr Sait Kačapor i prof. dr Branko Jovanović.
Dekan ove najstarije školske ustanove na prostoru Kosova i Metohije Zvezdan Arsić je pozdravio prisutne i poželeo dobrodošlicu.
„Večerašnja tribina ima za cilj promociju katedre za pedagogiju i Filozofskog fakulteta, i sklopu je kampanje upisa nove generacije studenata. U godini kada katedra za pedagogiju proslavlja jubilej, 60 godina svog postojanja, izuzetno nam je drago što su sa nama uvaženi profesori, čija nam podrška mnogo znači, da u ovim teškim vremenima radimo na daljem razvoju svesti o značaju visokoškolskog obrazovanja i društvene zajednice, a nama ovde na Kosovu i Metohiji, da ostanemo i opstanemo“ rekao je Arsić.
Akademik i nekadašnji rektor Univerziteta u Prištini prof. dr Radenko Krulj govorio je o problemima u obrazovanju, koji su nastali primenom Bolonjske deklaracije. Navodi da je ona osmišljena kao najbolji i najnapredniji sistem za primenu u Evropi, a kasnije i u celom svetu.
„Međutim, razne okolnosti i nepripremljenosti u njenoj primeni dovele su do toga da je ona praktično trebala da bude završena 2010. godine, a sada je 2022., i rekao bih da još nismo ni na početku“ rekao je Krulj.
On dodaje da u obrazovanju postoje razni problemi, koji su izazvani subjektivnim ili objektivnim razlozima, ali i zbog toga što sami profesori nisu bili pripremljeni na ovaj sistem, kao ni država.
„Mnoge države u Evropi su radile na brojnim reformama, a radila je i naša država, gde je bilo šest reformi, samo za segment opterećenja studenata i njihovu prohodnost, što nismo završili kako smo trebali. Dakle, te probleme treba otklanjati i verovatno će u perspektivi ova Bolonjska deklaracija neslavno završiti, jer vidimo da su veliki pritisci da se odustane od nje. Evo da kažem i taj podatak, da sama Bolonja, čiji je naziv Bolonjska deklaracija, ne primenjuje tu deklaraciju. Pravilo je da, dok je nešto usvojeno i dok nešto važi, treba ga primenjivati i treba se služiti njime. Nastojimo da to ispravimo, koliko možemo, a da li ćemo uspeti, to ćemo tek da vidimo“ rekao je Krulj.
Još jedna rana Bolonjskog sistema, dodaje Krulj, jeste sama prohodnost studenata.
„Danas imamo i zaostale studente, od po 20 generacija, koji još nisu diplomirali, što znači da je prohodnost slaba. Predavanja su na onom nivou na kojem su bila i ranije, samo što je moderni sistem učinio da se to može primenjivati onlajn, što je teže primeniti” ističe on i dodaje da je učionica ključ obrazovanja.
Ocenio je da su odnosi studenata i profesora izuzetni i kazao da treba nastaviti sa tom praksom.
Istaknuti profesor Sait Kačapor je na tribini govorio o drugoj vrsti problema, onlajn nastavi, koja je usledila nakon epidemije korona virusa i protivepidemijskih mera.
„Već je druga godina kako škole rade na način, koji je njima nepoznat. Usled okolnosti zbog pandemije Kovida 19, škole su morale da krenu da rade na načine, koje tada nisu poznavale, što predstavlja vanredne okolnosti. Nastavnici su se snalazili, radili prezentacije, i na taj način postigli dobre rezultate, međutim većina se nije snašla. Postojali su slučajevi, gde nastavnik iz svog kreveta, iz spavaće sobe, pita učenika, koji je takođe u krevetu, da li je prisutan, i onda oboje kažu da su prisutni i na zadatku, ali realno nisu. To nije samo specifikum naših škola, već cele planete. Napomenuo bih da nije samo pandemija uzrokovala vanredne okolnosti, takvih okolnosti je bilo tokom cele istorije školovanja, od ratova, pandemija, epidemija, teških bolesti, vanrednih situacija izazvanih zemljotresima, vulkanima do poplava“ navodi Kačapor.
On je poručio da svaki menadžment škole, pedagozi, psiholozi i stručni saradnici svih vrsta, moraju biti ažurni, baviti se savremenim programima i imati gotove programe, za rad u otežanim okolnostima.
„Ne smemo dozvoliti da nas zatekne vanredna situacija, jer mi radimo vrlo delikatan posao, obrazujemo i vaspitavamo mladu generaciju, i ne smemo dozvoliti da imamo grešku u tom poslu“ rekao je on.
Šef katedre za pedagogiju na Filozofskom fakultetu prof. dr Tatjana Kompirović je prisutne uvela u istorijat fakulteta i pedagoškog programa.
„Filozofski fakultet osnovan je školske 1960/61 godine, i prva je visokoškolska ustanova na teritoriji Kosova i Metohije. Prva uprava fakulteta je konstituisana pod okriljem Beogradskog Univerziteta, i rukovodila je radom odseka za izučavanje filozofskih, filoloških i tehničkih nauka. Dve godine po osnivanju fakulteta, tačnije školske 1962/63, kao poseban odsek formirana je katedra za pedagogiju. Prioritetne obaveze katedre odnosile su se na organizaciju i realizaciju nastave i koncipiranje nastavnog rada i programa. Uporedo sa njima, preduzimale su se i aktivnosti koje su bile usmerene na obogaćivanje bibliotečkog fonda, ali i na praćenje naučnih i stručnih skupova i dostignuća, kako katedra u naučnom i stručnom smislu, ne bi zaostajala za drugim univerzitetskim centrima, na kojima se studirala pedagogija, ugledajući se prvenstveno na studije pedagogije u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Skoplju“ navela je Kompirović.
Tribinu su organizovali Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i Studentski parlament Filozofskog fakulteta.
Izvor i foto: Radio Mitrovica sever
