Nekontrolisano vađenje peska, šljunka ili kamena iz rečnih korita, odlaganje zemlje, otpada, čvrstih materijala i ispuštanje neprerađenih otpadnih voda u vodotokove često rezultira njihovom degradacijom. Menja se njihov prirodni tok, ali i povećava rizik od poplava objekata i obradivog poljoprivrednog zemljišta oko samih reka, te stvaraju pretpostavke za presušivanje ili zamućivanje bunara. Poput Binačke Morave, Pećke Bistrice, Belog Drima, Ibra i Ribnika, gotovo da su sve preostale reke na Kosovu žrtve ljudskog nemara i pohlepe.
Nelegalno i neplanski
Binačka Morava protiče kroz čitavo Kosovko Pomoravlje. U gornjem toku je čista i bistra, u srednjem delu je već ozbiljno zagađena, a u donjem toku je najprljavija i mutna. Separacija i česta nelegalna eksploatacija peska u njenom i slivu obližnje Krive reke ima izrazito negativno dejstvo na životnu sredinu.
“Zaista pravi probleme u hidrologiji, toku voda. Pravi ustaje, pravi bare u kojima se razvija trulež i razgrađuje se biološki materijal koji kasnije ulazi u vodne sisteme”, kazao je za RTV Kim ekspert za resurse iz životne sredine Ljubiša Mijačić.
Rečni šljunak je, sam po sebi, do određene mere obnovljiv i njegova kontrolisana ekspoatacija nije pretnja po kvalitet pijaće vode na način na koji je to komunalni otpad. Međutim, zloupotreba reka uzrokuje čitav niz neočekivanih nevolja.
“Vidite, oni kupe jednu njivu i onda kopaju do same međe drugog vlasnika. Drugi vlasnik, da mu je ne odnese voda, on je prinuđen da je proda po bagatelnoj ceni. Tako da, mic po mic, njive se prodaju, narod je ogorčen na institucije. Imamo nekog pomaka, ali nije to dovoljno. Evo danju, poenkad rade, ali većinom to noću rade, pod okriljem noći”, rekao je meštanin sela Glogovce u opštini Ranilug Svetozar Aleksić.
Grupa građana iz opštine Ranilug je početkom septembra 2020. godine pokrenula peticiju koju je potpisalo oko 800 žitelja ove lokalne samouprave. Oni su zahtevali hitno zaustavljanje ilegalne eksploatacije reka. Kako nam je rekao tamošnji inspektor za zaštitu životne sredine Boki Đorđević, eksploatacija peska se u njihovoj opštini više ne vrši. Naime, druga obala Binačke Morave formalno pripada opštini Gnjilane.
“Separacija Glogovce eksploatiše pesak na teritoriji opštine Gnjilane, a tu (U Glogovcu) ga samo separira. Dakle, eksploatacija peska se na teritoriji naše opštine ne odvija. Takođe, ni u selu Domoravce. Vlasnik separacije ima svoj kamenolom u Novom Brdu, tako da samo vrši separaciju tu. Voda koja izlazi iz separatora odlazi u reku. Onako, nije baš sto posto čista, ali je u dozvoljenim granicama”, naveo je on.
Sveprisutan fenomen
Sa potpuno istim problemom se u poslednjih nekoliko godina suočavaju stanovnici opštine Peć. Žrtva lovaca na laku i brzu zaradu je Pećka Bistrica, o čemu je javnost sredinom prošle godine detaljno izvestio Radio Goraždevac.
“Separacija, poput ove koja se nalazi na pedesetak metara od prvih kuća u Goraždevcu, nizvodno niz reku Bistricu ima oko desetak. Opština Peć je donela uredbu da one mogu raditi do 2025. godine, međutim, dozovljeno im je samo da kopaju pesak pored reke, a ne u koritu Bistrice. Oni tu uredbu niti poštuju, niti sprovode. Dakle, oni pesak izvlače iz reke Bistrice vikendom kada inspekcija nije na terenu”, rekao je novinar Radio Goraždevca Milić Petrović
Saznanje o divljoj eksploataciji peska i šljunka iz kosovskih reka i njihovom zagađenju je stiglo i do zaštitnika građana na Kosovu. U svom godišnjem izveštaju za 2020, ombudsman je naveo da se “uprkos zakonskim obavezama za zaštitu resursa vode, zagađenje, prekomerno korišćenje i zloupotreba reka nastavilo gotovo istim ritmom”.
“Institucija je imala jedan poseban izveštaj o ovom problemu na nivou Kosova i mislim da će i ubuduće nastaviti da radi na tome. Prava građana u vezi sa životnom sredinom moraju da se poštuju”, rekao je za RTV Kim portparol institucije ombudsmana Petrit Čolaku.
Kršenje ljudskih prava širom Kosova
Divlja eksploatacija i zagađivanje reka ugrožavaju pravo na bezbedno i zdravo okruženje, kao i privatnost građana i njihovo pravo na uživanje imovine. Na nadležnim institucijama je da preduzmu hitne i ozbiljne mere za poboljšanje kriterijuma njihove bezbednosti i upravljanja vodnim resursima.
“Nemamo ništa protiv da postoji jedna separacija koja će da zadovoljava sve potrebe za peskom u okolini. Ali, da radi po standardima i po zakonu”, kazao je Svetozar Aleksić iz Glogovca.
Međutim, primarno odgovorne kosovske institucije za zaštitu životne sredine kao da ne mare mnogo za taj deo svog posla. Nadležni iz Agencije za zaštitu životne sredine i Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture se nisu udostojili ni da odgovore na novinarske i upite civilnog društva za razgovore sa njima tokom rada na serijalu priloga o zagađenju reke Gračanke, jalovištu rudnika Kišnica kraj Gračanice i preteranoj ekspolataciji reka na Kosovu.
Podsetimo, za šesti cilj održivog razvoja (Čista voda i sanitarni uslovi) iz Agende za održivi razvoj 2030. koju je krajem septembra 2015. godine usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u članu 3 se navodi: “Do 2030. godine poboljšati kvalitet vode smanjenjem zagađenja, eliminisanjem odlaganja smeća i minimiziranjem oslobađanja opasnih hemikalija i materijala, poloveći udeo nepričišćenih otpadnih voda i značajno uvećavajući reciklažu i globalno bezbedno ponovono koriščenje”.
Još koliko će vode proteći kosovskim rekama pre nego što odgovorni počnu da razmišljaju o njenoj reciklaži?
O rekama
Binačka Morava izvire ispod Skopske Crne Gore, severno od Skoplja. Ključevska i Slatinska reka se posle oko pet kilometara odvojenog toka spajaju i čine Golemu reku. Ona teče još oko četiri kilometra kroz Severnu Makedoniju, a zatim “ulazi” na Kosovo i protiče kroz selo Binač, po kome je i dobila novo ime. Ova 49 kilometara duga reka, izrazito bujičnog karaktera, potom teče pored Vitine i Gnjilana, pa nastavlja prema selima Domoravce i Končulj, gde samo nekoliko kilometara dalje sa Preševskom Moravicom gradi Južnu Moravu.
Pećka Bistrica je desna pritoka Belog Drima. Ova oko 62 kilometra duga reka izvire gotovo na razmeđu Crne Gore i Kosova, na nadmorskoj visini od 1.900 metara i teče u potpunosti kroz jugozapadni deo Kosova. Odvodnjava severne padine Bogićevice, istočne padine Mokre Gore, kao i južne strane Hajle i Štedima. Probija se kroz Rugovsku klisuru u dužini od šest kilometara, pa zatim stiže do Peći i ulazi u metohijsku ravnicu kroz koju teče sve do ulivanja u Beli Drim južno od Kline.
Izvor i foto: Kim
