Često čujemo u javnim nastupima lekara izjavu da je rak izlečiva bolest, a da su preventivni pregledi tj. javljanje lekaru na vreme, preduslov da on to i bude. Posebno zato što se veliki broj bolesti ovog tipa, pojavi i razvija sa oskudnom simptomatologijom, bezbolno, pa dok se pojave prvi znaci da nešto nije u redu, situacija je značajno komplikovanija i teža za lečenje, nego da smo delovali preventivno. Posebno su ginekološka oboljenja poznata po tome što se simptomi pojave kasno. Činjenica da bi preventivni ginekološki pregledi trebalo da budu neizostavni deo života svake žene nije nikakva novost. O tome slušamo neprestano, mediji i zdravstveni radnici ponavljaju to do iznemoglosti, ali čini se da je kultura preventivnog delovanja u ovim situacijama, u našem društvu i dalje na poražavajuće niskom nivou.
Mlade žene su donekle usvojile ovu praksu i slede preporuke lekara.
„Do svoje 33. godine nisam praktikovala da tako često idem na te preglede, ali budući da sam se informisala, shvatila sam da bi trebalo da redovno posećujem ginekologa. I sada zaista praktikujem da idem na šest meseci na potpunu ginekološku kontrolu – od Papa testa do kolposkopije, briseva i tome slično“ kaže Daniela Tomašević iz Kosovske Mitrovice.
Na pitanje kakva je situacija u njenom okruženju po ovom pitanju i da li smatra da su žene u našem društvu prihvatile preporuku da učestaju kontrolne preglede, Tomašević kaže da nažalost, nije tako.
„I dalje većina žena odlazi ginekologu tek kada je primorana da ide. To uopšte ne shvataju kao nešto najnormalnije. Nažalost, odlaze tek kad baš nešto zapne“.
Sa druge strane, Sanja Kecman u svojim pedesetim, pripada generaciji kojoj je i po statistici, najteže da stekne ovu dobru naviku. Kaže da joj teško ide i da nije dobar primer.
„Kod lekara idem samo kada imam neki akutni problem. Tako i kod ginekologa – ne idem na redovne ili preventivne preglede. Znam da bi trebalo i nisam dobar primer“ kaže Sanja i dodaje da je svejedno jako važno naučiti mlađe generacije da brinu o svom reproduktivnom zdravlju uopšte.
„Smatram da je vrlo važno smanjiti faktore rizika kada je u pitanju reproduktivno zdravlje, tu mislim pre svega na upotrebu zaštite kako ne bi došlo do neželjene trudnoće i polono prenosivih bolesti“ dodaje naša sagovornica.
Sa treće strane, među našim sagovornicama je najviše onih koje ne žele da im se otkrije identitet a koje redom odgovaraju istovetno: „Ne, ne idem. Zadnji put sam bila kod ginekologa kada sam se porodila“. Neretko priznaju da nemaju novca za privatne preglede i analize, a na pitanje zašto te preglede ne obavljaju u državnim zdravstvenim institucijama, kažu da tamo ne mogu da dobiju punu pažnju lekara, da osećaju da su „teret“ i da su „neozbiljne“, jer, kako reče jedna od njih „ti ljudi stvarno imaju posla sa bolesnima i porodiljama i samo još mene čekaju zdravu, da im se navalim na vrat“. Čak i one koje su u jednom životnom periodu, uplašene nekom pričom iz bliskog okruženja, počele da se podvrgavaju preventivnim pregledima, kažu da je pandemija uticala na to da sa tim prestanu, jer su zdravstvene ustanove, a posebno ginekološko – akušerska odeljenja, primala ograničen broj pacijenata i to u glavnom hitne slučajeve,kako ne bi nepotrebno izlagali riziku trudnice, porodilje i bebe.
Ova anketa sprovedena je u Kosovskoj Mitrovici, koja je među srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji jedino urbano područje. Kada kažemo urbano, obično pod tim podrazumevamo i savremeno, osvešćeno, ono koje prati gradske trendove. Istina je da su mlađe generacije osvešćenije, da jesu prihvatile činjenicu da živimo izloženi lošem uticaju zagađenja, da trpimo posledice bombardovanja, da su svesne činjenice da sve veći broj žena iz njihovog veoma bliskog okruženja oboleva ali i umire od karcinoma grlića, jajnika, dojke. Znajući to, izvestan broj njih se odlučuje na preventivno delovanje. Problem je očigledno najzastupljeniji među generacijama žena starosti iznad 40 godina.
Među malignim oboljenjima koje se najčešće dijagnostikuje i nažalost najčešće ima smrtni ishod, jeste rak grlića materice. On je četvrti, najčešći oblik raka kod žena u svetu, a godišnje od njega umre oko 300.000 pacijentkinja. U fazi bolesti kada se može jednostavno delovati, ne daje nikakve simptome, pa ako žena čeka da „nešto krene po zlu“ sigurno će se javiti kasno, kada je već neophodno povlačiti radikalne poteze i kada lečenje ne garantuje i izlečenje.
Pitanje za ginekologa: Kako nastaje i kako se dijagnostikuje?
HPV je skraćenica za humani papiloma virus. To su određeni virusi koji pripadaju istoj grupi. Postoji više od 100 različitih vrsta HPV-a, a zaraženi obično nemaju simptome. Dele se na nisko, srednje i visokorizične sojeve.
“Najčešće izaziva karcinom grlića materice kod žena , kao i ostale malignitete, karcinom muškog polnog organa, karcinome vulve i oralne karcinome”, kaže za program Radija Kosovska Mitrovica prof. dr Goran Relić ginekolog – akušer.
Ističe da je vrlo važno znati da 80 posto seksualno aktivnih osoba oba pola, tokom života ima humani papiloma virus infekciju i to se najčešće dešava do 25.godine života. Važno je napomenuti da se infekcija najčešće širi seksualnim putem, ali može se proširiti i najobičnijim kontaktom samo dodirom. Do infekcije može doći i preko vode, u bazenima, javnim toaletima pa i teretanama upotrebom zajedničke garderobe i predmeta.
“Pacijenti najčešće nemaju simptome, a kod određenih sojeva virusa nastaju polne bradavice (kondilomi). Rekao sam da postoji više od sto sojeva, ali bih naglasio visokorizične. Ima ih trinaest i obeleženi su brojevima (16, 18, 33, 35, 45…)” ističe dr Relić.
Kaže da tome svakako predhodi tipizacija virusa, odnosno utvrđivanje kojeg je rizika soj, a onada se određuje vrsta lečenja, praćenje ili invazivna metoda lečenja, odnosno uklanjanje zaraženog tkiva (kauterizacija) i elektrokoagulacija. U novije vreme se radi metoda “kratkotalasna dijatermija” ali postoje i kozervativni metodi lečenja uz pomoć rastvora podufelina, objašnjava.
Kontrola na godišnjem nivou metodom papa-testa je način da se rano otkrije bolest, a rano otkrivanje karcinoma grlića materice najčešće dovodi do stopostotnog izlečenja, kaže prof dr Goran Relić specijalista ginekologije i akušerstva i dodaje da ne treba da nam manjka zdravstvene prosvećenosti.
Vakcina?
Više od sto zemalja u svetu je uvelo vakcinu koja štiti od zaraze HPV. Prema nekim studijama ona štiti od zaraze najmanje deset godina. Prva velika studija sugeriše da je vakcina veoma delotvorna i da smanjuje broj slučajeva grlića materice za skoro 90 odsto.
HPV vakcina je najefikasnija kada je devojčice i dečaci dobiju pre nego što dođu u kontakt sa virusom.
“U svetu se već duže vreme primenjuje vakcina protiv HPV infekcije i ono što su studije pokazale to je da se stopa oboljevanja od raka grlića materice smanjila, čak za 80 posto Međutim i pored pomenutih rezultata, postoje određene zablude da uoliko se izvrši vakcinacija dolazi do neplodnosti, što uopšte nije tačno. Postoji velika potreba za podizanjem svesti o nastanku bolesti, lečenju i prevenciji”, smatra naš sagovornik.
Naše sagovornice o vakcini znaju oskudno ili nimalo.
Na kraju, opšta je preporuka da bi sve žene rebalo da počnu sa testiranjem na karcinom grlića (skrining) od 21. godine. Žene od 21 do 29 gidina starosti trebalo bi da rade PAPA test jednom u tri godine.Od 30. godine, najbolje je jednom u pet godina uraditi PAPA test u kombinaciji sa testiranjem na HPV, sve do 65. godine života.
Ovaj medijski sadržaj plasiran je u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA).
Izvor: Radio Mitrovica sever
Foto: kancer.rs
