Iguman manastira Crna reka, otac Andrej, održao je u subotu u Kosovskoj Mitrovici predavanje “Post i krst”. Zašto je krst važan u veri? Šta znači nositi svoj krst? Šta simboliše krst? Zašto je važno postiti? Šta post sve podrazumeva? Ovo je samo deo pitanja na koja je otac Andrej odgovorio u svom jednočasovnom predavanju.
Krst je pre Isusovog raspeća i vaskrsenja predstavljao najstrašnije sredstvo umiranja. Međutim, umrevši na krstu, Isus je vaskrsao i “darovao svima nama vaskrsenje”:
“Krst je za nas zbog toga i žrtvenik i oltar. Sam je sebe prineo na žrtvu, a oltar – zato što se na oltaru žrtva prinosi. I tako je od najogavnijeg Sataninog oruđa krst postao znamenje jedine i prave, važne pobede ljudskog roda, a to je pobeda nad smrću. Hristova krv i znoj su osvetili drvo krsta, tako je i priroda drveta osvećena i očišćena, na nekin način je iskupljeno ono drvo sa kojeg je Adam jeo i krstom je dovedena pravda do pobede u celom univerzumu ili Vaseljeni, jer svi verni svih vremena su dobili večni život”.
Krst simbolički ili pravi sleduje svakom čoveku, kazao je otac Andrej, dodajući da je na nama da li ćemo prihvatiti svoj krst kao blagoslov ili ga doživeti kao prokletstvo:
“Krst je za nas znamenje pobede nad smrću, oltar i žrtvenik na kojem se sam Hristos prineo kako bi sve ono što je njegovo postalo i naše. I ovo je još jedna manifestacija vezana samo za hrišćanstvo – ljubav Božija. Ne postoji ništa što je Božije, a što neće biti naše, ukoliko budemo živeli hrišćanski”.
“Ako hoćemo da idemo za Hristom treba da se odreknemo sebe i da uzmemo svoj krst. Šta to zapravo znači? Primiti krst na sebe znači odreći se sebe, svog ega, svoje grešne volje i sebičnih prohteva”, objašnjava otac Andrej, dodajući i “voleti ljude, pa i svoje neprijatelje”.
Zato za one koji “nose svoj krst sa smirenjem nema suda”:
“Ukoliko u životu izbegavamo krst, pokazujemo Bogu da nas ne interesuje ljubav, da nas ne interesuje da ga pratimo, desiće se da će povući svoju blagodat”.
A jedna od tih blagodati je i sposobnost da volimo:
“Ljudi koji ne vole nemaju Boga u sebi, radi se o živim mrtvacima”.
“Krst je za nas i način života koji podrazumeva raspinjanje našeg egoizma i sebičnosti. Zato je krst za ljude koji nemaju vere i sve mere čoveka, odnosno sa samim sobom – upravo ludost. Kaže apostol Pavle – jer je krst ludost onima koji ginu, a nama je koji se spasavamo sila Božija“, kazao je otac Andrej.
“Upravo ona sila koja nam daje snage da volimo jedni druge, da se žrtvujemo za druge, za narod, decu, roditelje”, dodao je.
Veza krsta i posta
Svaki post, a naročito Veliki post je vreme kada sebe vežbamo u obuzdavanju svih prohteva i strasti, odnosno u nošenju krsta, objašnjava otac Andrej:
“Askeza postoji kao reč, ona označava voljno odricanje od zadovoljstava, da bi se čovek usavršavao u nekoj duhovnoj vrlini… Mi u toku posta treniramo nošenje krsta”.
Objašnjava da odricanje od mrsne hrane nije potrebno samo radi zdravlja ili dijete, već pre svega zato što smo psihofizička bića:
“Sve što radimo svome telu se i te kako odražava na naš duh i dušu. Post treba da nam pomogne da se više molimo i više volimo ljude”.
Vreme posta je i vreme kada treba da činimo milostinju, mnogo više nego u drugim periodima.
Milostinja je, dodaje, korisna pre svega onima kojima je čine, ali ona nije samo ono materijalno:
“Najveća milostinja za ljude koji žive u nekoj zajednici je da pretrpimo jedni druge, da prećutiš nepravdu nad sobom i da okreneš drugi obraz gde je god moguće. I to je krst… Treba da se pomirimo sa onima sa kojima smo u svađi”.
Najteže je međutim, oprostiti, objašnjava, između ostalog zbog čovekovog osećaja za pravdu koju – kroz priču o eksperimentu nad majmunom koji se ljuti jer nije dobio ukusniju nagradu – opisuje kao “životinjsku stvar”.
“Da se trudimo u postu da nosimo svoj krst, da treniramo uzdržanje, da se trudimo da silom krsta jedni drugima oprostimo i da nekako smognemo snage da istrajemo u postu kako bismo dosegli do cilja, ne samo u postu, nego i životnog cilja – a to je svetlo vaskrsenja Gospoda našega Isusa Hrista”, zaključio je otac Andrej.
Ovo je treće predavanje koje je održano u velikoj crkvenoj sali pri mitrovičkom hramu Svetog Dimitrija, nakon večernje službe, a u organizaciji Eparhije raško-prizrenske.
Izvor Radio Kontakt Plus
