Snabdevanje vodom u Gračanici je stabilno, ali voda mora da se troši racionalno, istakli su učesnici debate koja je, u gračaničkom Centru građanske energije, održana povodom Svetskog dana voda. Upozorili su da je jalovina najveći zagađivač, kao i da bi kvalitet vode trebalo da bude u fokusu predstavnika institucija.
Povodom Svetkog dana vode Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC) organizovao je u Gračanici debatu na temu “Pravo na bezbednu i čistu vodu”. Centralna tema debate bila je kvalitet i ispravnost pijaće vode na Kosovu, o čemu su govorili predstavnici Opštine Gračanica, Regionalnog vodovoda Priština, Regulatornog organa u oblasti pružanja vodnih usluga na Kosovu, kao i ekspert za resurse iz životne sredine.
Kvalitet vode za piće zavisi od teritorije na kojoj se nalazimo, ne samo na Kosovu, nego i na Balkanu, istakao je ekspert za resurse iz oblasti životne sredine Ljubiša Mijačić.
“Problem industrijskog nasleđa predstavlja najveću pretnju po kvalitet vode. Kada je Kosovo u pitanju, kvalitet vode je na zavidno dobrom nivou u drimskom slivu, gornjem toku reke Ibar, ali veoma nezavidan položaj imaju naseljena mesta i područja sa velikom industrijalizacijom. To su prevashodno ibarski sliv, Priština, Obilić, Glogovac, Kosovska Mitrovica”, kazao je Mijačić.
On je istakao da se na tom pojasu nalazi nekoliko najkritičnijih lokacija koje utiču ne samo na kvalitet vode, nego i na kvalitet vazduha.
“Površinske i podzemne vode su veoma oskudne na Kosovu. To bi trebala da bude tema za debatu o opštoj bezbednosti. Pitanje kvaliteta voda treba da se stavi u fokus i centar svih naselja, opština, lokalnih samouprava. Problem nedostupnosti i oskudnosti pijaće vode može dovesti do ekonomskih, zdravstvenih problema. Treba razmišljati o tome kako postojeće resurse koristiti odgovorno”, rekao je Mijačić.
Direktor Odeljenja javnih službi u Opštini Gračanica Vladica Trajković kazao je da Gračanica i okolna sela vodu dobijaju iz Regionalnog vodovoda, veći deo iz jezera Badovac.
“Vise puta dnevno se proverava kvalitet vode. Imamo jednog velikog zagađivača, to je jalovina. Otpad iz rudnika se raznosi vetrom, ali i spiranjem, kada padaju kiše. Ta voda se direktno uliva u reku (Gračanku) i svojim tokom zagađuje životnu sredinu, bunare koje građani koriste za tehničku vodu. Voda oko reke ne može da se upotrebljava u druge svrhe”, kazao je on.
Trajković je istakao da bi problem zagađenja voda u Gračanici mogao uskoro da bude rešen.
“Mi smo u saradnji sa Opštinom Priština i sa Ministrarstvom životne sredine, sa nemačkom organizacijom GIZ već pokrenuli te teme i imamo neke konkretne projekte gde se sada trenutno rade analize. Na osnovu zahteva, ne samo Opštine Gračanica, nego i ostalih opština na centralnom Kosovu, planira se izgradnja jednog većeg sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Projekat je, prema nekoj proceni, za trogodišnji period vredan oko 80 miliona evra“, rekao je on.
Racionalno trošenje vode
Menadžer osnovne jedinice Vodovoda Priština u Gračanici Agim Prenići upozorio je na sve učestaliju zloupotrebu vode koja, kako ističe, znatno otežava vodosnabdevanje, posebno u letnjim mesecima.
“Što se tiče snabdevanja vodom, stanje u opštini Gračanica je stabilno. Imamo izuzetaka kada imamo neki kvar u cevima i moramo da intervenišemo. U julu, avgustu i septembru imamo povećanu potrošnju vode, ali i zloupotrebu iste. Zato pozivam nadležne organe iz inspekcije da reaguju. Imaćemo restrikcija vode sve dok se ne osvestimo kao društvo. Građani treba da koriste vodu savesno kako ne bi imali restriktivne mere”, kazao je on.
Bedžet Balja se nadovezao na Prenićijevo izlaganje po pitanju zloupotreba vode, ali je ukazao i glavne probleme koji utiču na njen nedostatak.
“Tokom korišćenja vode moramo biti odgovorni, da se voda ne zloupotrebljava. Ima mnogo faktora koji ugrožavaju vodosnabdevanje, zato moramo da budemo pažljivi: povećanje broja stanovnika, klimatski faktori. Regionalne kompanije su dužne da izrade plan za upravljanje vodosnabdevanjem u letnjem periodu kada dolazi do veće zloupotrebe vode, ali i do većeg korišćenja, jer tada dolaze iz inostranstva na odmore. Još jedan problem imamo, a to je gubitak vode prilikom njene obrade. U tom procesu se izgubi 50 odsto”, kazao je on.
Male hidroelektrane kriminal
Tokom debate se govorilo i o štetnosti izgradnje malih hidroelektrana (MHE).
“MHE uništavaju reke, sa izuzetkom kada postoji izgrađen riblji put. Ono što se planira na Kosovu je kriminal nad čovekom i prirodom. Ako izmestite reku iz toka, vi uništavate svaku vrstu biodiverziteta zarad vrlo malog profita”, kazao je Ljubiša Mijačić.
Vladica Trajković je istakao da nije u potpunosti kompententan da govori na ovu temu, ali da treba da postoji izvestan oprez.
“Podržavam izgradnju elektrana samo tamo gde ima kapaciteta i uz iscrpnu analizu uticaja na sve sisteme”, kazao je on.
Cilj obeležavanja Svetskog dana vode je podizanje svesti o vitalnom značaju vode za zaštitu čovekovog zdravlja, životne sredine i održanje zdravlja ekosistema planete. Rezolucijom UN od 1992. određen je 22. mart za Svetski dan voda, a prvi put je obeležen 1993. godine.
Izvor i foto: Kim
