“Problemi su obostrani, a najveći je nepriznavanje dokumenata. Kada u Srbiji vide kosovski pečat na dokumentima, oni ih ne priznaju, kao i obrnuto. Posle Briselskog sporazuma imali smo dogovor da će stare odluke donete od strane Srbije na Kosovu biti priznate, a u praksi to nije tako”, rečeno je na virtuelnoj konferenciji pod nazivom “Sastanak članova advokatskih komora Beograda i Prištine”, na kojoj su učestvovali Dragutin Nenezić, Nebojša Vlajić, Predrag Miljković i Osman Havali.
Nevladina organizacija Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) je organizovala konferenciju o radu članova dveju komora i problemima sa kojima se susreću, sa posebnim osvrtom na imovinska prava na Kosovu.
Bivši predsednik Advokatske komore Kosova Osman Havoli smatra da odnosi između dve komore nisu dobri, te da je važno govoriti o toj temi.
“Situacija između advokatskih komora Kosova i Srbije trenutno nije povoljna. Dobro je da se krenulo sa ovom složenom temom, advokatska profesija je nezavisna od političke konotacije. Što se tiče zastupanja, mi imamo poteškoća u zastupanju klijenata zbog političke situacije Srbije i Kosova”, kazao je on.
“Potrebno je da se izvrše promene u Krivičnom zakonu Kosova i da se nađe trajno rešenje kako bismo radili svoj posao najbolje što umemo. Što se tiče imovine bilo koga, Srba, Albanaca, Roma, teško je doći do potrebne papirologije zato što katastar nije ono što bi trebalo da bude”, zaključio je Havoli.
Zajednički problemi sa kojima se građani Kosova i centralne Srbije susreću su višegodišnja čekanja na rešavanje predmeta u vezi sa imovinskim pravom.
Član advokatske komore Srbije Dragutin Nenezić smatra da advokat ne može da pruži veću pravnu sigurnost od one koju sistem predviđa.
“Postoji uslov da advokat bude član advokatske komore, u ovom slučaju Advokatske komore Kosova. Kolege sa Kosova koje zastupaju svoje klijente pred sudovima u Srbiji mogu to raditi zahvaljujući odluci iz 2007. godine”, kazao je Nenezić.
Član advokatske komore Kosova Nebojša Vlajić je naglasio da se problemi advokata, uprkos navodnim dogovorima, ne rešavaju.
“Svi smo mi svesni da se politika u velikoj meri meša u naš život. Ja se ovim poslom bavim 27 godina i to je uvek bilo tako. Advokati iz Srbije u krivičnom postupku ne mogu biti branioci okrivljenom na Kosovu. Problemi su obostrani, a najveći je nepriznavanje dokumenata. Kada u Srbiji vide kosovski pečat na dokumentima, oni ih ne priznaju, kao i obrnuto. Posle Briselskog sporazuma imali smo dogovor da će stare odluke donete od strane Srbije na Kosovu biti priznate, a u praksi to nije tako”, zaključio je on.
Vlajićev kolega Predrag Miljković smatra da je najveći problem imovine na Kosovu njena uzurpacija.
“Ukoliko
ste raseljeno lice sa Kosova i nemate nikakav uvid u katastar
nepokretnosti, vi ne znate šta se dešavalo poslednjih 20 godina sa vašom
imovinom. Do vremena kada vi angažujete advokata da zatraži posedovni
list, ta imovina je nekoliko puta već preprodata, nasleđena, otuđena”,
kazao je on.
Današnjoj virtuelnoj konferenciji su prisustvovali pravnici, advokati, aktivisti civilnog društva, te predstavnici međunarodnih organizacija i medija, a podržana je od strane Maršalovog fonda i Balkanskog fonda za demokratiju.
Izvor Kim
