Promocija knjige “Iluzija moći: Srpski kritički intelektualci i komunistički režim”, istoričara Petra Ristanovića, biće održana 3. novembra u 18h, u Domu kulture u Gračanici. O knjizi će pored autora govoriti Jovan Aleksić, Nemanja Dimitrijević i Aleksandar Gudžić.
Sutradan, u četvrtak 4. novembra 2021. godine u 19 časova, Ristanović će biti gost PKC “Akvarijus” u Kosovskoj Mitrovici.
„Počelo je sa piscima“ – ova tvrdnja se često ponavljala u literaturi o slomu Jugoslavije. Autori knjiga, mahom nastalih na Zapadu, izričito tvrde da je srpski nacionalizam uništio jugoslovensku državu, a da su za njegovo bujanje bili najodgovorniji srpski intelektualci. Simbol njihovog rušilačkog, nacionalističkog delovanja postao je Memorandum SANU. Novinari, sociolozi, istoričari i drugi autori akademskih i publicističkih dela ponavljaju da je ovaj dokument bio svojevrstan bukvar srpskog nacionalizma i uputstvo za razvijanje Jugoslavije.
Međutim, poverljivi dokumenti nastali tokom osamdesetih godina prošlog veka često pružaju znatno drugačiju sliku. Nepuna dva meseca nakon pojave Memoranduma SANU. Služba državne bezbednosti Srbije je republičkom rukovodstvu dostavila poverljivi izveštaj o tribinama održavanim u sedištu Udruženja književnika Srbije, centru iz koga su delovali srpski intelektualci. Zaključeno je da se na tribinama okuplja grupa od nekoliko desetina „nezadovoljnika, neprijateljski orijentisanih pojedinaca, kao i veći broj radoznalaca“. Uticaj onih čije je oružje pero a bojno polje ideje teško je uhvatiti, i još teže izmeriti. Da li su, zaista, srpske intelektualce slušali samo „nezadovoljnici i radoznalci“ ili su njihove ideje pokretale mase? Kako je, uopšte, došlo do okupljanja intelektualca i njihovog suprostavljanja totalitarnom režimu? Koje su teme na kojima su se angažovali? Koliki je bio domet njihovog uticaja? I kakvu su ulogu odigrali u raspadu Jugoslavije?
Petar Ristanović je istoričar, rođen 1985. u Podgorici. Detinjstvo je proveo u Užicu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Osnovne i master akademske studije istorije je završio na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu je u decembru 2018. godine odbranio doktorsku disertaciju „Srpska intelektualna elita i kosovsko pitanje 1974–1989”. Dobitnik je nagrade „Gavrilo Princip”, izdavačkih kuća „Prosveta” i „Princip”, za najbolju doktorsku disertaciju odbranjenu u Srbiji tokom 2018. godine iz oblasti nacionalne istorije. Od februara 2011. zaposlen je na projektu „Materijalna i duhovna kultura Kosova i Metohije” Instituta za srpsku kulturu Priština sa sedištem u Leposaviću. Autor je više naučnih radova objavljenih u Srbiji i inostranstvu i učesnik više međunarodnih i nacionalnih naučnih konferencija. Objavio dve knjige: „Kosovsko pitanje 1974-1989“ (2019) i „Iluzija moći. Srpski kritički intelektualci i komunistički režim“ (2020).
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
Foto: Sunčica Andrejević
