U crkvi Svetog Luke u Velikoj Hoči proslavljena je hramovna slava Sveti apostol i jevanđelista Luka. Prazničnu Liturgiju su služili jeromonah Kirilo Dečanac i paroh velikohočanski jerej Milan Stojković. Dečica su se po običaju pričestila, a bilo je i odraslih koji su primili Svetu pričest. Domaćin slave je bio otac Milan Stanojević, paroh orahovački, a za sledeću godinu da kolač umesi i slavu pripremi javio se Slaviša Grković iz Orahovca.
U prazničnoj besedi otac Milan Stojković je poučio prisutne jevanđeljskom propovedi i govoreći o apostolu i jevanđelistu Luki rekao:
„Gospod koji je došao radi nas ljudi i radi našega spasenja ostavio nam je nauku svoju, ostavio nam je Jevanđelje svoje koje znači radosna vest, a najradosnija vest za čoveka je to da je Gospod došao i postao čovek. Jevanđelje koje je celo spasonosno nam govori šta je najbolje za nas. Gospod koji je naš tvorac zna šta je najbolje za čoveka. On kao najbolji lekar duša i tela naših postavio nam je spasonosne reči svoje. I tako današnje Jevanđelje po Luki počinje rečima: „Ono što ne želite da drugi čine vama, ne činite ni vi njima“. Zapravo to je jedna najspasonosnija Gospodnja zapovest, jer Gospod od nas traži da se ponašamo prema drugima onako kako bismo voleli da se drugi ponašaju prema nama. Jer Gospodnje zapovesti su spasonosne i onda je On znao da zaista je teško oprostiti neprijateljima svojim. Ali Gospod da l je dao nešto čoveku što je teško i što ne može ispuniti? On je znao da čovek to može da ispuni ako želi, ako ima dobru volju da to ispuni. A zaista da je tako moguće, to su nam pokazali svetitelji Božji. Današnji svetitelj Sveti apostol i jevanđelist Luka koji je čuo spasonosnu nauku Hristovu bio je jedan od sedamdesetorice apostola i njemu se Gospod sa Kleopom javio treći dan (to je bilo Gospodnje treće javljanje). I kada je Gospod išao sa njima za Emaus onda je Kleopa rekao Luki: „Ne goreše li srca naša dok nam objašnjavaše pisma“. Zaista neophodno je da gore srca naša za Gospodom kako bismo razumeli reči Njegove i Hristos je rekao Bez mene ne možete ništa činiti“.
U Velikoj Hoči se Sveti Luka slavi i kao zaštitnik tj. krsna slava u porodicama Manitašević i Pavlović, ali i kao imendan svih koji nose ime ovog svetitelja, pa su u crkvi posle osvećenja vodice rezani i kolači koje su slavari prineli.
U Velikoj Hoči se crkva posvećena ovom svetitelju nalazi u centru sela, nedaleko od saborne crkve Sv. arhiđakona Stefana. Po starim zapisima crkva Svetog Luke je zidana na starim temeljima u 16. veku. Ne zna se kada je razorena. Današnja crkva je podignuta na razvalinama stare crkve 1983. godine kada je i osvećena. U porti ove crkve nalazi se staro hočansko groblje, što nam svedoči i dvadesetak starih nadgrobnih spomenika.
Sveti Luka je autor jednog od četiri Jevanđelja, a smatra se i osnivačem hrišćanskog ikonopisa pošto je živopisao tri ikone Presvete Bogorodice i ikone Sv. apostola Petra i Pavla. Za života je upoznao Isusa Hrista, upoznao nauku Hristovu i bio svedok dela Njegovih. Stradao je od idolopoklonika u 84-oj godini. Obesili su ga o maslinu u Tebi Beotijskoj. Njegove mošti počivaju u Carigradu. Ubraja se u sedamdesetoricu apostola.
Izvor i foto: Radio Goraždevac
