Nikada kao do sada nismo imali ovako sinhronizovane napade na srpsko jedinstvo na Kosovu i Metohiji. I dok se u srpskim sredinama udružuju albanske partije koje prvi put izlaze sa zajedničkim kandidatima, u isto vreme javlja se par pojedinaca srpskog imena i prezimena koji bi otvoreno da cepaju srpsko jedinstvo. Kome to ide u prilog? Srbima sigurno ne, kaže u intervjuu za Večernje novosti Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM.
Lideri Srba na KiM pozivali su da Srbi stanu pod istu Srpsku listu, ali i ovoga puta neće biti tako. Koliko to šteti interesima našeg naroda na KiM?
Nažalost, plašim se da na ovim izborima imamo određene Kurtijeve Srbe čiji je glavni interes napad na srpsku slogu. Kad prevlada glad za foteljama, naspram opšteg dobra i interesa, dobijete nekakve “nezavisne kandidate” koji su zapravo samo nezavisni od svog naroda i države Srbije, a zavisni od vlasti i političara u Prištini. To Srbima nikada nije dobro donelo. Ali ne može ta manjina da poništi naše rezultate. Zna dobro naš narod ko podiže kuće i stanove, ko gradi bolnice i vrtiće, ko otvara nova radna mesta i ko je narodu dao direktnu finansijsku pomoć od 100 i 200 evra. Zbog toga samo Srpska lista ima podršku zvaničnog Beograda i predsednika Aleksandra Vučića! I uveren sam da će, kako to i predsednik kaže, srpska sloga prevladati, jer naš narod nema nikog bližeg od svoje države Srbije. Bez Srpske liste, Srbi na KiM bili bi lake mete za sve političke profitere kojima su srce i novčanik u Prištini i koji odatle dobiaju otvorenu podršku.
Kako komentarišete pozive Vilijama Vokera Albancima u dijaspori da se ujedine i osnuju pokret?
To je dokaz da se Srbi na KiM danas nalaze u veoma teškoj situaciji i da se mnogi raduju pojedincima koji bi da razbiju srpsku slogu. Samo nek se udružuju, mi ćemo biti ujedinjeni u Srpskoj listi kao bedemu protiv takvih pretnji. Posebno zabrinjava što svi ćute na pokušaj stvaranja “velike Albanije”, jer je upravo Treća prizrenska liga nastala u dijaspori.
Rok po kojem su se strane obavezale u Vašingtonskom sporazumu da neće lobirati za priznavanja, odnosno povlačenja ističe 4. septembra. Očekujete li da Priština agresivnije krene u akciju i kakav odgovor sprema Beograd?
Priština se ni do sada nije pokazala kao kredibilan partner, jer obaveze sistematski ne ispunjava. Za jednostrane poteze Prištine, Srbija ima spreman odgovor, koji će biti snažniji. Neozbiljno bi bilo da otkrivam državnu strategiju, dovoljno je da podsetimo da je u vreme mandata predsednika Vučića 18 država povuklo priznavanja, dok su glavne prištinske inicijative završavale neslavno.
Pisali ste međunarodnoj zajednici o mnogobrojnim napadima na Srbe, imovinu i manastire, ima li odgovora?
Srbija od 1999. godine nema vojsku i policiju na KiM, ali čini sve da osigura bezbednost. Reakcije su identične zgražavanje, osude, poneki oštar tvit, ali Srbi od toga nemaju ništa. Tražimo da se poveća bezbednost u srpskim sredinama, posebno južno od Ibra, da nijedno dete ne doživi sudbinu Nikole Perića iz Gojbulje ili Ranka Bacića iz Kline, koji su pretučeni. O svakoj pretnji ćemo obavestiti međunarodne predstavnike, da ih suočimo sa problemom od koga bi da sklone pogled i nateramo da deluju.
Strahujete li od najava da se broj vojnika Kfora može smanjiti ili čak misija potpuno povući?
Takvi potezi imali bi dalekosežne posledice na mir i pretnja su opstanku Srba. Ne želim da verujem da su opasne najave ozbiljne, jer bi to bilo kao da je neko upalio šibicu pored bureta baruta. I predsednik Vučić više puta je dobio jasna uveravanja da nema povlačenja.
Priština nije formirala ZSO, na pregovorima čini sve da se oni obesmisle, a reakcija sveta je mlaka. Ima li smisla u takvoj atmosferi pregovarati i da li očekujete da će dijalog, ipak, doneti rezultate?
Ne vodimo dijalog radi dijaloga, već uvereni da je to jedini put ka boljem životu. Nećemo prestati da insistiramo na formiranju ZSO kao mehanizmu za ostvarivanje kolektivnih prava Srba, potrazi za nestalima… Kurtijeva blokada pregovora je pokušaj da obesmisli svaki sporazum. Na svakom slovu potpisanih dogovora Beograd sve vreme insistira i nećemo nikad odustati.
Povratnica u Đakovicu Dragica Gašić ne sme da izađe na ulicu. Kako ohrabriti Srbe da se vrate kada su njeni problemi skoro svakodnevno glavna vest?
Slučaj Dragice najflagrantniji je primer kršenja ljudskih prava na tlu savremene Evrope i šire. Njene muke, sramota su na licu međunarodne zajednice koja nije u stanju da joj obezbedi slobodu kretanja i omogući da kupi hleb u lokalnom marketu. Zbog toga je stopa povratka manja od dva odsto. Međutim – kolike god bile mržnja i agresija Albanaca prema Dragici, pomoć države će biti još snažnija! Kancelarija je uspela da joj opremi stan, organizuje dostavu hrane i lekova, da uz pomoć advokatskog tima na sudu sprečimo iseljenje i spremni smo da do kraja branimo njeno pravo na opstanak i ostanak.
Izvor: Večernje novosti
Foto Kancelarija za KiM
