Predsednik Srbije Aleksandar Vučić usloviće nastavak dijaloga sa Kosovom primenom sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština, kaže profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić u intervjuu za Radio slobodna Evropa na albanskom.
Surlić je naveo da kosovki premijer Aljbin Kurti svojom politikom pokazuje da na Kosovu važe jednoetnički koncepti, ali samo za Albance.
On je rekao da očekuje da u nastavku dijaloga obe strane pokažu želju i volju da nastave dijalog i razgovaraju o temama koje bi se mogle pojaviti za stolom u narednom periodu.
“Bilo je mnogo oštrih i negativnih poruka iz Beograda i Prištine, pa je takođe simbolično važno da se oni sretnu i, sa pozicije lidera, pošalju umerenije poruke i dokažu da su posvećeni dijalogu”, smatra Surlić.
On je ukazao da Srbija ne odustaje od stava da Kosovo ima kontroverzni status i da se to ne može rešiti dok ne bude postignut sporazum Beograda i Prištine.
“Kurti, s druge strane, relativizuje dijalog i smatra da se radi o ravnopravnim stranama. Ne bih se složio. Ako zaista govorimo o ravnopravnim stranama, čemu onda dijalog? Tehnička pitanja koja bi trebalo rešiti između Srba i Albanaca više se ne pominju. Autonomija za Srbe na Kosovu potpuno je po strani. Dakle, ideja dijaloga je postizanje – kako se često kaže – uzajamnog priznavanja. S obzirom na to da je Srbija međunarodno priznata država, evropski i američki zvaničnici očekuju da će tokom dijaloga biti postignut takav sporazum koji bi omogućio deblokadu Kosova u međunarodnoj areni i njegovo članstvo u međunarodnim institucijama i organizacijama – što za sada nije moguće bez pristanka Srbije”, rekao je Surlić.
Surlić je ukazao da Kosovo jeste prihvaćeno od strane zemalja koje su ga priznale, ali se postavlja pitnaje, ako Srbija ne prizna Kosovo, i ne priznaju ga ni pet zemalja članica EU, koja je onda perspektiva Kosova da se pridruži EU i NATO? Kakva je perspektiva članstva u Savetu Evrope?
“Mislim da je ovo veoma važno i ne treba ga relativizovati. Aljbin Kurti sada mora otvoreno da kaže da je u interesu dijalog sa Srbijom koji će odblokirati Kosovo na evropskom putu i članstvu u NATO”, rekao je Surlić.
Na pitanje da li je predstojeći sastanak u Briselu početak novog pregovaračkog procesa, kako kaže Kurti, ili je nastavak dijaloga, što kaže Evropska unija, Surlić je podsetio da je kosovski premijer na početku kazao da dijalog uopše nije važan.
“Ako je tako, zašto on kao premijer odlazi na sastanak sa predsednikom Srbije? Možda bi kosovska predsednica Vjosa Osmani mogla da se sastane sa Vučićem. Ali činjenica da je preuzeo ovu ulogu pokazuje da mu je važno da učestvuje i vodi dijalog. Što se tiče tehničkog dela dijaloga, bilo da je to nastavak ili početak novog, za kosovski pregovarački tim i za Kurtija to je početak potpuno novog procesa. Nemaju iskustva. U timu ne vidim članove koji su ranije učestvovali u procesu. Dakle, sastanak u Briselu biće inicijalni sastanak sa kojim će biti obavešteni. Ali pretpostavljam da Evropska unija neće promeniti format”, kaže Surlić.
Kada je u pitanju formiranje Zajednice srpskih opština, Sulić smatra da je argument u rukama Srbije i predstavnika međunarodne zajednice.
“Nešto što je dogovoreno u preliminarnoj fazi i ratifikovano u Skupštini Kosova sa dve trećine glasova, kako to ne može biti sprovedeno? Mislim da je ovo pitanje pre svega za građane Kosova, za političku elitu na Kosovu. Da li će se ponašati na državni način i poštovati odluke u vezi sa Udruženjem? Kurti za ZSO kaže da je to monoetnički koncept, ali svojom politikom pokazuje na način da na Kosovu mogu da prođu monoetnički koncepti, ali samo za Albance. Odluka Ustavnog suda Kosova o zemljištu Manastira Dečani se ne poštuje, sporazum o ZSO se ne sprovodi – što znači da Kosovo poštuje zakone koji se primenjuju na Albansku većinu. Ako je nešto u korist srpske zajednice ili njene želje za autonomijom, onda to ne važi i neće biti sprovedeno”, rekao je Surlić.
Veruje da predsednik Srbije, “iako od ZSO ne vidi veliku korist”, to vidi kao snažan argument koji će koristiti kod međunarodnih aktera, insistirajući da neće biti nastavka dijaloga, sve dok ono što je do sada dogovoreno, ne bude sprovedeno na terenu.
Surlić smatra da u ovom trenutku neće biti političke volje da Kurti prihvati bilo kakvu diskusiju na ovu temu, dodajući da sve političke stranke na Kosovu smaraju da je ZSO neprihvatljivo rešenje.
Sa druge strane, kako je naveo, možeo očekivati da Vučić insistira na ovome.
“Stalni su pritisci glavnih zemalja Evropske unije i SAD, koje žele sporazum koji bi Kosovu omogućio puno međunarodno priznanje i članstvo u međunarodnim organizacijama i institucijama. Ostale su za njih periferne teme. Vučić je toga svestan i poslednjih nedelja je nekoliko puta rekao da se Srbija suočava sa neviđenim pritiskom”, rekao je Surlić.
Surlić je rekao i da ne očekuje da bi promena granica mogla biti tema predstojećeg dijalog.
“Mislim da je pre svega od glavnih međunarodnih aktera postalo jasno da se ova opcija ne može razmatrati. Kurti je takođe u nekoliko navrata rekao da se o tome ne može govoriti. Ako postoji želja za razmenom teritorija, potreban je pristanak obe strane”, istakao je Surlić, i dodao da ne očekuje brz dogovor između Srbije i Kosova.
Surlić smatra da su i Vučić i Kurti svesni, da čak i da se dogovore, ne postoji otvorena perspektiva za članstvo u EU.
“Ako se nudi samo šargarepa na štapu, onda nisam iznenađen što dijalog, koji traje više od jedne decenije, ne daje rezultate”, rekao je Surlić.
Izvor: RSE, Kosovo Online
