Koko Šanel je institucionalizovano žensko pravo na komfor. Oštra, snažna, odlučna, ostavljena, ranjavana, osporavana, odvažna, nikad udata a uvek u ljubavi sa onima za koje su neke već bile udate, Koko je prva među hiljadama žena koje će nakon nje doći, a koje će podjednako zbog svoje profesionalne snage i neprestane a nikad utažene potrebe za ljubavlju, biti osuđivane, ali neporecivo divne.
Vjera Mujović je Koko Šanel. I Rada Đuričin je Koko Šanel. Jedna laže o svojoj sreći, druga je razuverava. Mlađa ima nadu, starija samoću koja je stravi do te mere da kaže da bi bila spremna da plati koliko treba, samo da ne bude sama.
Mala crna haljina nije samo odevni predmet. To je cela jedna životna filozofija. Mala crna haljina nije mala. Ona doseže do ispod kolena i ima uvek duge rukave. Koko je smatrala da su ljudski zglobovi najružniji deo tela. Ona nikada nije usko pripijena uz telo. Ispod nje nema korseta . Kao takva, mala crna haljina je teška za nošenje. Moraš da imaš fenomenalnu glavu i veoma široko srce preko kojih ćeš je navući. I svući. Ako si dušom i intelektom bleda, bezkarakterna, mala crna će te ubiti.
Nije volela dugu kosu. Smatrala je da je žena ružna jedino ako joj je lice zaklonjeno kosom.
Jednostavnost u svemu je glavna premisa stvaralaštva ove žene. Crno-beli koncept prati i u svojim kreacijama ali i u ljubavi – ili je najsvetlije ili najtamnije. Ili voliš ili ne voliš. Stvar su proste i kao takve najlepše.
Rada Đuričin je stariji profil Koko,koja je usput rečeno bila žestok protivnik estetskih korekcija, jer je smatrala da i u izvesnim godinama „ja moram ostati ja“.
„Daleko sam od visoke mode. Ćerka vašarskih trgovaca, štićenica manastirskog sirotišta , ljubavnica oficira provincijskog garnizona , ali postala sam imperator mode, kaže Koko Šanel. Naša predstava j e stimulans da oni koji nas gledaju i slušaju, nauče nešto iz ovih reči naše divne Koko Šanel, koja je osvajač, koja je oslobodila ovaj rod. Oslobađajući žene, oslobažamo i muškarce. Po prirodi stvari povezani smo tako da sve što se dešava jednom rodu, automatski se dešava i drugom“ kaže ova diva srpskog glumišta, koja je imala veoma topao i dirljiv susret sa mitrovačkom publikom.
Odgovarajući na pitanje šta starija Koko pokušava da poruči mlađoj i da li se njih dve razlikuju i u čemu, Đuričin kaže da se ne razlikuju baš ni u čemu.
„One su jedno. Kakav se rodiš, takav si do kraja“ poručuje umetnica.
Njena mlađa koleginica Vjera Mujović napisala je scenario za predstavu. Kaže da ju je najviše zanimalo kako je ona gradila svoj mit, kako je izmišljala svoje detinjstvo, svoju mladost, kako je izmišljala samu sebe.
„Sa druge strane, ona se u dubokoj starosti nsuočavala sa onim sa čime se svaki čovek suočava – sa usamljenošću, čežnjom i potrebom za ljubavlju“ priča Vjera.
Da bi uradila scenario, pročitala je mnogo toga o Koko, uključujući i sve njene maksime, a bilo ih je na stotine. Ipak, kaže mlada umetnica, one o jednostavnosti, pedantnosti, ženskoj samostalnosti i vrednom radu su najvažnije.
„Žena mora da se bori za svoju slobodu. Naravno, to je velika iluzija, jer apsolutna sloboda ne postoji, ali važno je da žena bude radno biće, da ne budu domaćice da ne zavise od muža, ljubavnika, dečka, od duha vreme i neke milostinje, trenutka sreće ili zaborava, već da imaju svoj hleb“ dodaje Vjera.
Šanel je ime stila. I sama je često govorila da moda ne postoji, v eć samo stil koji je neprolazan. Učila je žene da uvek hodaju kao da ih u svakom momentu prate tri naočita kavaljera. Grozila se crvenila na noktima ali ga je obožavala na usnama. I tvrdila uporno da ne postoje ružne, debele noge.
„Jel te nose te tvoje noge? Sve što je živo, to je lepo!“
I s obzirom da nije sebe smatrala delom visoke mode, sigurno je da bi se zgrozila kada bi mogla da vidi po kojoj ceni se danas prodaju njeni klasici.
Predstava „Mala crna haljina“ u režiji Nataše Radulović, izvedena je sinoć u Mitrovačkom dvoru, u organizaciji Studentskog centra Priština – Kosovska Mitrovica.
Izvor i foto: Radio Kosovska Mitrovica
